Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet338/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   334   335   336   337   338   339   340   341   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Х,авваз: (Атбаъа хаваху) - (Ул Зот) ха- 
вои нафсига эргашди.
Х утти й : (Хутта занбуху би-т-тавба 
ва-ал-истигфар) - Тавба ва истигфор б-н 
гунохи камайтирилди.
Каламан: (Та калл а ма б и калиматин фа 
таба ъалайхи би-л-кабули ва-р-рахмати)
- (У киши Аллохдан олган) суз б-н сузла- 
ди, бас, (Аллох,нинг) рахмати б-н тавбаси 
Кабул булди.
Саъфас: (Зака ъалайхи-д-дунйа фа 
уфиза ъалайхи) - Ул Зотга дунё тор бул­
ди, бас, у кишига (Аллохнинг фазли ва 
рахмати) тушди-тукилди.
^apaiuam: (Акарра бизанбихи фа ша- 
руфа би-л-карамати) - (Ул Зот) гунохи- 
га икрор булди, бас, каромат б-н шараф 
топди.
Саххаз: (Ахаза миналлахи кувватан) _ 
(У киши) Аллохтаолодан кувват олди.
Заззаг: (Садда ъанху назг аш-шайтани 
би-л-ъазймати) - Азимат б-н, яъни Ал­
лохнинг сузи ва тав^ид б-н у кишидан 
шайтоннинг васвасаси тусилди.
«Ft/ёс ул-лугот»да айтилади: «Баъзи 
олимларнинг ёзишича, Абожод дегани 
бир подшохнинг номи булган ва енгил- 
латиб, кискартирилиб Абжад», деб атал­
ган, колган етти суз эса, унинг етти фар- 
зандини номидир [«Суроц» ва б. китоб- 
ларда унинг сифатлари ёзилган).
2. Абжад - бошлангич, илк маъноси- 
га хам эга; масалан, мумтоз шеъриятда 
«абжади ишк» ибораси илохий ишкнинг 
илк боскичларини ифодалайди. Маса­
лан, Алишер Навоий ёзадилар:
Ак^лким, барча хирад а^лига
эрди ycmodj
Булди иш% абжади таълимида
тифли мактаб.
Яъни: «Барча зехн ва донолик ахли- 
га устоз булган ак;л ишк; абжади таъли- 
мига келганда худди ёш боладек булиб 
колди».
3. Абжад - мусицада, Якин ва Урта 
Шарк мусика илмида товуш (парда, наг- 
ма)лар ёзилиши ва уларнинг нисбатлари
аникланишида абжад тизимидан фойда­
ланилган.
Ад.: Мухаммад Сиддикхон. Абжад ал-ъулум. «Дор 
Ибн Хазм», 2002; Зах;ириддин Мухаммад Бобур. 
Бобурнома. - Т.: «Укитувчи», 2008,58; X- Болтабоев. 
Адабиёт энциклопедияси. - Т.: «Мумтоз суз», 2015. 
81; 
https://rLt.wtkipedia.org/wiki/A6A>KaAMfl.
Мирзо Кенжабек
АБЖАД АЛ-ЪУЛУМ
«Абжад ал-ъулум» энциклопедик асар. 
Унда илм ва фанлар, хусусан, Ислом га 
оид илмлар таснифи, шунингдек, тарйх 
ва турли соха олимларининг таржимаи 
Холлари хакида маълумотлар берилган.
Асар Мухаммад Сиддикхон ал-К^ан- 
нужий каламига мансуб. Муаллиф асар- 
ни ёзишда ал-Форобийнинг «Их,са ал- 
ъулум», 
ал-Хоразмийнинг 
«Мафатих, 
ал-ъулум», Тошкупризоданинг «Мифта% 
ас-саъада» ва Хожи Халифанинг «Кашф 
аз-зунун» асарларидан фойдаланган.
Асар уч жилддан иборат булиб, хар 
бир жилд бир неча боб ва фаслларга бу- 
линган хамда куйидагича номланган:

I * V f-V ; Cl 
_______________
SJ11 *>,Vj wa |JJ
,
cljja.
________________
UW-JW
Мухаммад Сиддикхон ал-Каннужийнинг 
«Абжад ал-ъулум» асари. Дамашк. 1978 й.
349


АЛ-АБИВАРДИЙ, АБУ-Л-МУЗАФФАР
Биринчи жилд - «Ал-Вашй ал-маркум».
Иккинчи жилд - «Ас-Сицаб ал-маркум 
ал-мумтир би-анваъ ал-фунун ва аснаф 
ал-ъулум».
Учинчи жилд - «Ар-Рауйк; ал-махтум 
мин тараж им аимма ал-ъулум».
Асар 1978 й. Дамашада нашр этилган.
Муаллифнинг тулик исми Мухаммад 
Сиддикхон ибн Х,асан ибн Али ибн Лут- 
фуллоэ^ ал-Х,асаний ал-Бухорий ал-^ан- 
нужий булиб, у таницли ^адисшунос 
олим ва муфассир булган. 1248/1832 
й. Х,индистоннинг Банус Барилий к;иш- 
логида таваллуд топган.
Мухдммад Сиддикхон олти ёшга ет- 
ганида отаси вафот этиб, етим колади. 
Онаси ва акаси б-н ота-боболари юрти 
Кануж ш.часига жунаб кетадилар. Дех,- 
лида таълим олади. Кейинчалик, Бхопал 
ш.га (Х,индистон) сафар килиб, уша ерда 
яшаб колади. У ерда вазир даражасига- 
ча кутарилади. Бх,опал амири Искандар 
Бегимнинг кизи малика Шох,жахон Бе- 
гимга уйланади.
Мухаммад 
Сиддикхон 
олтмишдан 
зиёд араб, форс ва хинд тилларида асар­
лар ёзган. У 1307/1890 й. вафот этган.
Ад.: Мухэммад Сиддикхон. Абжад ал-ъулум. «Дор 
Ибн^азм», 2002; Ахмад Атиятулло>* Ал-Цамус ал-ис- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   334   335   336   337   338   339   340   341   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish