Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet341/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   337   338   339   340   341   342   343   344   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

жиб ал-вужуднинг исботи, сифатлари, 
сифатларининг бир-бири б-н богликли- 
ги, Аллох; хдкида жоиз булган ва булма-
ган хусусиятлар, руъятуллох,, Аллох,ни 
махлуцларига ухшатишликдан поклаш, 
насронийларнинг улух,ийятга алок;адор 
^арашлари танциди, илох,ий феъллар, 
таъдил ва таж вир, кудрат ва ирода мав- 
зулари устида суз боради. Мумкин бор- 
лик; кисмида эса жавх,ар (субстанция), 
араз (аксиденция) ва буларга алок;адор 
хукмлар б-н оламнинг хрдис булиши 
мавзуси тилга олинади. Мазкур булим- 
нинг маъдум булган «маълум» кисми- 
да ах,вол назарияси танкид килинади 
(46ь-505а).
Нубувватга дойр бешинчи булимда 
нубувват, набий ва муъжиза тушунчала- 
ри шар^идан кейин, пайгамбарларнинг 
васфлари х,амда устунликлари ^а^идаги 
мавзулар урин олган (505а-586а).
Охират х,олатлари ва самъийёт (охи- 
рат х,аётига оид мавзуларнинг умумий 
номи)га оид олтинчи булимда охират 
х,аёти, к;абр азоби, жаннат ва жа*ан- 
намнинг мавжудлиги, х,исоб, мезон, 
сирот каби мавзулар баён цилинади 
[586а-635ь].
«Ал-Асма ва-л-а>;кам» номли еттин- 
чи булимда иймон ва куфр тушунчаси, 
ахли цибланинг куфрда айбланмаслиги, 
такфир масаласи ва кофирларга бог- 
лик; айрим хукмлар х,ак;ида суз боради 
(635ь-669а).
Имоматга дойр булган саккизинчи 
булим - халифаларнинг сайланиши 
ва бунга алокдцор шартлар, илк турт 
халифанинг конунчилиги, са^обал ар 
орасида содир булган ички зиддият- 
лар, са^оболарнинг фазилатдаги дара- 
жалари, амри маъруф, нах,йи мункар ва 
буни ижро этувчи кишининг вазифа- 
лари каби мавзуларни уз ичига олади 
(669а-729ь).
Ашъарийянинг энг нуфузли манбала- 
ридан бири булган А.ал-А, калом ва фал- 
сафа илмлари жамланган илк асарлар- 
дан ^исобланади. Шунингдек, исломий 
фиркалардан - хорижийлар, шиа, муъта- 
зила, нажжорийя, цашвийя, мушаббица;
352


АБКАР АЛ-МИНАН
Сайфуддии 
ал-Омидийнинг 
«Абкар ал-афкар» 
асари.
Байрут нашри
Исломдан ташкари динлардан - яхудий- 
лик, насронийлик, мажусийлик ва соби- 
и й л ик асарда тан кид ости га ол и н ган асо- 
сий мавзулардандир. А.ал-А.да улухийят 
мавзусига кенг жой ажратилгани ва маз­
кур мавзуда муаллифнинг баъзи ориги­
нал карашларини мавжудлиги диккатга 
сазовордир.
А.ал-А. асари муаллифнинг узи то­
монидан «Румуз ал-кунуз» номи б-н 
мухтасар килинган. Азидуддин ал-Ий- 
жий, ат-Тафтазоний ва Саййид Шариф 
ал-Журжоний каби мутааххир калом 
олимлари хам мазкур асардан асосий 
манба сифатида фойдаланганлар. А.ал-А. 
асари Ахмад Маздий томонидан ал- 
Азхар ун-тининг «Усул ад-дин» факуль- 
тетида докторлик иши сифатида химоя 
килинган.
А.ал-А. Сулаймония кутубхонасининг 
Иброхим Пошо фондида 807-инв. ракам 
остида сакланмокда. Купрулу ва Тупко- 
пи саройи музей и кутубхоналарида хам 
турли нусхалари мавжуд.
Ад.: Омидий. Абкар ал-афкар. Сулаймония 
кутубхонаси, Damad Ibrahim Ра$а, инв. ракам 
807: Хожи Халифа. Кашф аз-зунун. - Истанбул: 
1941-43. I, 4; Brockelmann. GAL. Suppl., I, 678; 
Muhammed Arufi, NOreddin es-Sabutu ve dra’iihu'l- 
kelamiyye min kitabihi'l-Kifaye fi'l-hidaye (yuksek 
lisans tezi, 1406/1986. Camiatii'l-Kahire, Kulliyyetii 
DSri'l-Ulum). «ISAM Ktp., nr. 13.834». 980; Emrullah 
Yuksel. «Ebkarubefkar». TDV iA. - Istanbul: 1994. 
X, 77-78.
Амруллох, Юксал
А БКА Р АЛ-МИНАН 
(jUi\ j i i j i
Acap муаллифи хиндистонлик му- 
хаддис Абу-л-Ало Мухаммад Абдуррах­
мон ибн Абдуррахим ал-Муборакфу- 
рий (ваф. 1353 хиж. й.) булиб, у Имом 
Абу Исо ат-Термизийнинг «Ал-Жамиъ 
ас-са?;йф> асари га «Ту%фа ал-ацвазй 
шар^жамиъ am-Термизй» номли шархи 
б-н машхур.
Мухаммад Абдуррахмон ал-Муборак- 
фурий Шайх Абдуллохал-Миавий, Назир 
Хусайн ал-Бахорий ад-Дехлавий, Хусайн 
ибн Мухаммад ал-Ансорий ал-Хазражий, 
Хисомуддин ал-Миавий ва б. куплаб 
устозлардан таълим олиб, даре, фатво 
берган ва илмий китоблар ёзган. Абдус- 
салом 
ал-Муборакфурийнинг 
устози 
булган.
Асарнинг тулик номи «Абкар ал-ми- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   337   338   339   340   341   342   343   344   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish