Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet253/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   249   250   251   252   253   254   255   256   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

- Х,айдаробод: 1371-73/1952-53. V . 46; Абу Ну- 
айм. Хилйа ал-авлийа. - Байрут: 1387/1967. X, 169; 
Ал-Хужвирий. Кашф ал-ма.\жуи. - Истанбул: 1982. 
229; Аш-Шаъроний. Ат-Таба^ат ад-кубра. - 1<,о.\ира: 
1373/1954. I, 83; Ал-Муновий. Ал-Кавакиб ад-дур- 
риййа. - Копира: 1357/1938. I. 254; Арусий. Пата- 
иж ал-афкар. - Дамашк;: I, 131-133; Mustafa Bilgin. 
«Abdullah b. Ilubeyk». TDVI A. - Istanbul: 1988.1,107.
Тузувчи Музаффар Жониев
АБДУЛЛОХ, ИБН ХУЗОФА АС-САХМИЙ 
A ilii (jj ди) J
j
C
Абдуллой ибн Хузофа ибн Кайс ибн Адий 
ибн Саъд ас-Сах,мий ал-Кураший 
(? - 33/654, Миср)
Сах,оба
Абдуллох, ибн Хузофа ас-Са>;мий (р.а.) 
Эрон 
ПОДШОХ.И 
ва Рум императори б-н уч- 
рашган сацоба. Куняси Абу Хузофа, онаси 
Тамима бинт Харсон Бани ал-Хррис цаби- 
ласидан.
Манбаларда 
келишича, 
А.и.Х-ас-С. 
Маккада мусулмонларгалушрыкларнинг 
тазйики кучайгандан кейин Хабашис- 
тонга цижрат килган.


АБДУЛЛОХ, ПЛОХОЙ
Х,ижратнинг олтинчи йили Худайбия 
сул%ид,гн кейин Пайгамбар (с.а.в,) Форс 
диёрининг подшох,и Кисрога Ислом ди- 
нига кириш таклифи битилган мактуб- 
ни олиб боришни А.и.Х,.ас-С.га топшира- 
дилар.
Хижратнинг ун туккизинчи йили ха­
лифа Умар ибн ал-Хаттоб (р.а.) Румга 
гоборган кушин таркибида А.и.^.ас-С. 
хам булган. У асир туш и б колади ва Рум 
императори Х,ираклнинг пешонасидан 
бир упиш эвазига барча колган асир- 
ларни озод этилишига сабаб булади. 
Шунингдек, у Мисрнинг ф тщ  этилиши- 
да х;ам кат и а ш га н.
А.иХас-С. учта \адис ривоят килган. 
Усмон ибн Аффон (р.а.) халифалик дав- 
рида вафот этади.
Ад.: Аз-За>;пбий. Сийар. - Копира: «Дор ал-.\а- 
дис», 2006. II, 71: III. 345: Ибн ал-Аснр. Усд ол-габа.
- Ко\ира: 1285-87. III, 142-144; Ислом Энцикло­
педия. - Т.: «УэМЭ ДИН», 2017. 16; Исломшунослик 
цомусий лугати. - Т.: «Мовароуниа^р», 2013. 26-27.
Маъмуржон Абндов
АБДУЛЛОХ, ИЛОХ.ИЙ
(?, Туркия - 896/1491, Вардар Яница) 
Мутасаввиф ва шоир
Мулла Илохий ёки Абдуллох Симовий 
номи б-н хам машхур булган. Илк тахси- 
лини тугилган шахрида 
олган. Кейинчалик уша 
давр илм маркази бул­
ган Истанбулга бориб,
Зайрак мадрасасида тах- 
силини давом эттирган.
Шогирди Мавлоно Али 
ат-Тусий б-н бирга Ху- 
росонга сафар килган.
Кирмонда бир муддат 
илм ургангач, тасаввуф- 
га 
кизикиб 
суфийлар 
б-н бирга булишни бош­
лаган. Тасаввуфга бул­
ган мухаббати уз китоб- 
ларини сотиб, пуллари-
ни факирларга таркатиш даражасида 
хаётига таъсир курсатади. Самаркандга 
сафар килиб даврининг машхур мута- 
саввифларидан Хожа Убайдуллох Ахрор- 
га мурид булади. Сайру сулукини тамом- 
лаб ижоза олганидан сунг, Бухорога 
кучади. Бир йил, яъни туккиз арбаъин 
чикаргунига кадар Ба^оуддин Накш- 
банднинг кабри ёнида ибодат ва тафак- 
кур б-н хает кечирди. Бу маънавий алока 
унинг увайсий-машраб суфий сифатида 
танилишига сабаб булган. Такрор Са­
маркандга кайтган А.И.га муршидк вази- 
фа бериб Онадулига жунатади. Симавга 
кайтиш асносида кириб утган илм мар- 
казларида замонасининг олим ва суфий- 
лари б-н сухбатда булади. Буларнинг энг 
машхурларидан бири Х,иротда учрашган 
Мулло Абдуррахмон Жомий эди. Кейин- 
ги йилларда халифаси Ахмад Бухорий- 
нинг муриди Ломиий Чалабий, Абдур­
рахмон Жомийнинг машхур «Нафацот 
ул-унс» асарини форс тилидан туркийга 
таржима килади. А.И. Симавга кайтгани- 
да накшбандийликни ёйишни бошлаши 
натижасида атрофида тупланганлар- 
нинг сони жуда тез ортади ва киска вакт 
ичида шухрати Истанбулгача ёйилади. 
Ломиий Чалабийнинг ибораси б-н айт- 
ганда, «тарики хожагон овозаси вилояти 
Румга мунташир булди». Бир оз вактдан
Шо\и Зннда мажмуасн. Самарканд
241


ган хужраларида утиришни рад этади 
ва Зайрак мадрасасида истикомат кила 
бошлайди. Киск;а вакт ичида атрофида 
катта жамоат йигилгани боис, янада со- 
кин бир маскан кидира бошлайди. Авра- 
носзода Ахмад Бейнинг таклифига рози 
булиб, Салоникдан 40 км узоцликда жой­
лашган Вардар Яница (Юнонистондаги 
тарихий жой)га сафар килади. Авранос- 
зода ташкил килган хонакох,га жойла- 
шади ва вафотига кадар шу ерда колади. 
Яницада халкни иршод этишда давом 
этгани маълум булса-да, Румелияда узи- 
дан уринбосар колдиргани хакида маъ­
лумот йук- Бу ерда булган вактида му- 
рид етиштиришдан кура, асар ёзиш б-н 
машгул булгани эхтимоли купрок- Авлиё 
Чалабий А.И.нинг минтакадаги таъсири 
ва Вардар Яницасидаги зиёратгохи хаки­
да куплаб маълумот колдирган.
А.И.нинг энг машхур муридлари Амир 
Ахмад Бухорий, Муслихуддин Тавийл ва 
Обид Чалабийлар хисобланади. Амир 
Ахмад Бухорийнинг Истанбулда барпо 
килган зовиясн халифалари Ломиий Ча­
лабий, Махмуд Чалабий, Пир Халифаи 
Хомидий ва Хаким Чалабий б-н давом 
этган. Бу даврлардаги манбаларда накш- 
бандий силсиласи куйидагича берилган: 
Убайдуллох Ахрор, Мулла Илохий, Ахмад 
Бухорий, Хаким Чалабий, Накшбандзода 
Мустафо, Илохийзода Яъкуб, Ахмад Ти- 
равий, Умар Бокий, Шайх Насруллох. Бу 
силсила, мужаддидийянинг Онадулида 
ёйилиши б-н узгаришга учраган.
Ас.: «Кашф ал-варидат ли-талиб ал- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   249   250   251   252   253   254   255   256   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish