Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet255/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   251   252   253   254   255   256   257   258   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

^
^ 1
(7-832/1428-29, Манд) 
Шутторийя тарикатининг асосчиси, 
х,индистонлик мутасаввиф
«Ашголи шутторийя» номли асарида 
узининг олий силсиласи, макоми ва х;оли 
хаки да суз юритилган. Шунингдек, у 
х,акдаги маълумотлар купрок Гулом Сар- 
вари Лохурийнинг «Хазйна ал-асфийа» 
асарида мавжуд. Хрмадонийя тарик;ати- 
ни Али ал-Хамадонийдан, цодирийя та- 
ри^атини Шайх Абдулва>у^обдан олган.
«Хазйна ал-асфийа»га кура, А.Ш.нинг 
насаби Шах,обуддин ас-Су*равардийга 
етиб боради. А.Ш. тайфурийя тарик,ати 
шайхларидан Мух,аммад Орифга кул бер­
ган. Шайх унга аш-Шутторий (ёки Шат- 
тор) лакабини берган. «Шуттор» сузи 
истилохда «тез йиглагувчи» деган маъ- 
нони англатади. Лекин суфийлар «фано 
филла*» ва «бако филла*» макомига ет-
243


АБДУЛЛОХ АЛ-ХАРРОЗ
Тож Ма*ал мажмуаси (чап ва унгда масжид). Хиидистои
ган шахсга «шуттор» сузини ишлатган- 
лар. А.Ш. риёзат ва мужохада б-н камо- 
лот даражасига чикканлиги учун Шайх 
Мухаммад биринчилардан булиб, А.Ш.га 
нисбатан «шуттор» деб мурожаат кил­
ган. Хирка кийдириб тари^атии ёйиши 
учун Хиндистонга юборган. А.Ш. аввал 
Х,индистоннинг Банкипур ш.га, сунгра 
Канпур ш.га боради ва у ерда юксак обру- 
га эга булади. Кейинчалик Жолухга кела- 
ди. Жолух хукмдори пойтахт Манд ш.да 
унга тайёрлатган масканда жойлашиб, 
тар и ^ а тш и  ёйишни бошлаган. Мандда 
вафот этган. Турли тарзда кайд килин­
ган тар и кат силсилаларининг барчаси 
Боязид Бистомийга богланади. А.Ш.нинг 
йуналиши тасаввуфнинг учта умумий 
тамойилини ифодаловчи тарийци аброр, 
тарийци ахёр, тарийци ш утторнинг 
сунггисидир. Бу йул ишк, важд ва жаз- 
бани асос килиб олган. Унга нисбатан 
«пири тарикат», «сохиби тарикат» де- 
йилса-да, ш утториия тарицати аввал- 
дан мавжуд эди. Зеро, баъзи манбалар­
да устози Мухэммад Орифга Шутторий 
лакаби берилганлиги айтилган. Илгари 
умумий тасаввуфни ифода этган шут-
244
торийя, А.Ш. томонидан махсус бир т а 
ри^ат, йуналиш сифатида шаклланган.
Ад.: Х,аририйзода. Тибйаи. I, 184; Гулом Сар- 
вар Лохурий. Хазйна ал-осфийа. - Лак\к<ш: 1914.
II, 185; Абдулхай ал-Хасаний. Нуз%а ал-хаватир.
III, 100-101: Юнус Иброхим ас-Сомарроий. Улама 
ал-ъараб фй шибц ал-^арра аЛ'^индаййа. - Баг- 
дод: 1986. 154; T. Yazici. «$attariye». IA. XI. 355-356; 
Suleyman Uludag, «Abdullah-i fiittari». TDV iA. - 
Istanbul: 1988.1,137.
Тузувчи Абдуллатиф Аллоцулов
АБДУЛЛОХ, АЛ-ХАРРОЗ 
J1 ja J! &\ AiC-
Абу Мухаммад Абдуллох 
ибн Мухаммад ал-Харроз ар-Розий 
(?, Рай -310/922,?)
Илк давр суфийларидан
А%ли сунна вал-жамоа олимларидан. 
Тахсил олиш учун Багдодга кучиб бор- 
ган. Жунайд ал-Багдодийнинг узи, Боя­
зид Бистомийнинг эса мурид лари б-н уч- 
рашган. Киска муддат Маккада яшаган. 
Музаффар ал-Кирмисиний, Абу-л-Аббос 
ад-Дийнаварий ва Абу Абдуллох Мухам­
мад ал-Мукрийларнинг шайхи булган 
А.ал-Х., футувват фикрига асосланган 
илк судЕшылардан саналади. Исмининг


АБДУЛЛОХ, ИСМЛИ БОШКА САХОБАПАР
охиридагн «ал-Харроз» (пойабзал уста- 
си, косиб) лакаби кул ме*нати б-н ти- 
рикчилик килганидан далолат килади. 
Нисбаси ва исмларидаги ухшашлик ту- 
файли купинча Абдуллох, ар-Розий б-н 
адаштирилади.
А.ал-Х. узлат фикрига баданий узлат- 
дан кура фарклирокёндашган ва дунёга 
нисбатан жисмонан булганидек, аклан 
па калбан *ам узлатда яшаш кераклиги 
тушунчасини илгари сурган. Вокеликда 
*акикий диндорлик дунёвий ва ухровий 
*еч кандай манфаат кузламасдан, бутун 
борлип-ши Алло*га багишлашдан ибо- 
ратлигига ишонган. Шу боис жаннат- 
нинг неъматларини умид килиб тоат- 
ибодат килганлар б-н Алло*ни севгани 
учунгина ибодат килишга берилган 
бандаларни тенг билмаган. Оддий ин- 
соний *олатлар х,ам ибодат шуури ичи­
да булиши кераклигини таъкидлаган. 
А.ал-Х.нинг фикрича инсон, Алло*ни та- 
ниш, унга якинлашиш ва унга ёлвориш 
Кобилиятига эга булиш б-н бирга, банда 
сифатида гарданидаги шукроналик кар- 
зини тула-тукис адо этишдан ожиздир. 
Чунки Алло* абадий булгани боис, унга 
абадий шукр килишни такозо этади.
Хадис 
манбаларига 
кура, 
А.ал-Х. 
ишончли ровий хисобланади. Хадислари- 
ни Молик ибн Анас ва унинг даражасида- 
ги олимлардан ривоят килган. Абу Зуръа, 
А*мад ибн Ханбал, ал-Багавий ва Мус- 
лимлар ундан *адис ривоят килганлар.
Ад.: Ибн Абу Хотим. Ал-Жарц ва-т-таъдйл. - 
Хайдаробод: 1952-53. V, 131; Ас-Суламий. Таба^ат 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   251   252   253   254   255   256   257   258   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish