Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet249/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   245   246   247   248   249   250   251   252   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Карматийларга карши курашда му- 
х,им роль уйнаган А,и.Х,.га халифа томо­
нидан %ояс йулларини назорат килиш 
топширилади. У царматийлар боскини 
сабаб жуда куп йукотишларга учрай­
ди, Узи ва юзларча аскарлари б-н асир 
олинади. Басра ва Хузистонга эга чикиш 
истагида булган царматийлар раиси 
Абу Тох,ир А.иД.ни яхши карши олади 
ва келишувларда уртага тушиши учун 
асирлар б-н бирга уни хам озод килади. 
Халифа б-н царматиилар орасида кели- 
шув таъминланмаганидан кейин Абу 
Тохир 927 й.нинг нояб.ида яна боскин 
уюштириб Куфани кулга олади. Бир ой- 
дан кейин Куфа якинида булиб утган 
жангда царматииларнинг галаба козо- 
ниши Багдодда катта нотинчликка са­
баб булади. Халифа Мунис ал-Ходим ку- 
мондонлиги остидаги 40.000 кишилик 
кушинни царматийларга. карши юбора-
АБДУЛЛОХ, ИБН ХАММОД
ди. А.и.Х,, кам катнашган бу кушин Баг- 
дод якинида к;арматийлар б-н жангга 
киришади, бирок *ар икки томон хам 
катта йукотишларга учрагани сабабли 
чекинишга мажбур булади.
А.и.Х,. х,аётининг охирги йиллари- 
да хам марказдаги сиёсий курашларда 
катнашади. У Муктадирнинг тахтдан 
туширилиб, 
1
^охир-биллах,нинг халифа 
булишида мух,им роль уйнаган. А.и.Х,. 
Багдодда бирин-кетин содир булган га- 
лаёнлар вактида вафот этади. Х,амдоний- 
лар асосчиси булган А.и.Х,., махоратли 
Кумондон ва бошкарувчи эди. Х,аётининг 
катта кисми жанг майдонларида утгани 
сабабли Абу-л-Хайжо (мухорабалар ота­
си) лакаби б-н машхур булган.
Ад.: Ариб ибн Саъд. Сила ат-тарйх ат-Табарй.
- Копира; 1960-70; Ибн ал-Асир. Ал-Камил. - Лей­
ден: 1851-76; - Байрут: 1399/1979. VII, 538-539; 
Hakki Dursun Yildiz. «Abdullah b. Hamclan». TDV IA. - 
istanbul: 1988.1, 103.
\акк;и Дурсуи Йилдиз 
АБДУЛЛОХ, ИБН Х.АММОД
jLaa. 
Alii ±£-
Абу Абдуррах,мон Абдуллох 
ибн Х,аммод ибн Айюб ибн Мусо 
ибн Туфайл ал-Омулий
(? - 273/886, ?)
Хадис хофизи
Имом-пешво, суз ва ривоятлари ишонч­
ли ^офизлардан саналган Абдуллох, ибн
Мосул ш.даги 
обидалардан бири. 
Ирок
236


Хаммод Марпга карашли Омул шахарча- 
сидан. У ерни, шунингдек, Амав деб хам 
аташган. Шунинг учун олимга ал-Ама- 
вий деган нисбат хам берилади. А.и.Х. 
нинг таваллуд санаси номаълум, унинг 
вафот йили сифатида эса икки хил сана
- 269/882 хамда 273/886 й.лар курса- 
тилган.
А.и.Х,. хадис илмида билимдонлардан 
булган, Абдуллох, ибн Маслама ал-К,аъ- 
набий, Абу-л-Ямон, Сулаймон ибн Х,арб, 
Саъид ибн Абу Марям, Ях,ё ал-Вухозий, 
Ях,е ибн Маъийн, Саъид ибн Мансур, 
Сулаймон ибн Абдуррахмон, Абу Солих, 
Котиб ал-Лайсий, Мухаммад ибн Имрон 
ибн Абу Лайло, Наъим ибн Хаммод 
ал-Марвазий, Абу-л-Жумохир ал-Кафра- 
сусийларнинг сухбатидан бахраманд 
булган, улардан хадис эшитган. Баг- 
додга бориб, Абдулгаффор ибн Довуд 
ал-Харроний ва Абу-л-Жамохир Мухам­
мад ибн Усмон ад-Димашкийлардан ха­
дис тинглаган.
Уз навбатида, А.и.Х,.дан Ахмад ибн 
Наср ибн Мансур ал-Марвазий, Абу 
Наср Мухаммад ибн Хамдавайх, Мухам­
мад ибн ал-Мунзир Шаккар, Умар ибн 
Бужайр, Иброхим ибн Хузайм аш-Шо- 
ший, Х,айсам ибн Кулайб, Абдуллох ибн 
Мухаммад ибн Яъкуб ал-Хорисий ва кози 
Абу Абдуллох ал-Махомилийлар хадис 
ривоят килганлар.
Ибн Х,иббон А.и.Х. хакида узининг «Ас- 
С
1
щ ат» асарида зикр килган.
Хатиб ал-Багдодий «Тарйх Багдад» 
(«Багдод тарихи») асарининг ровийлар 
занжирида А.и.Х. хам иштирок этган ха- 
дисни келтирган.
Имом 
ал-Бухорийнинг 
ривоятида 
«Бизга Абдуллох, унга Яхё ибн Маъийн... 
Хадис айтди», деб бошланган хамда 
«Бизга Абдуллох, унга Сулаймон ибн Аб­
дуррахмон, унга Мусо ибн Хорун ал-Бар- 
дий... хадис айтди», деб зикр килинган 
Хадислардаги Абдуллохдан мурод Абдул­
лох ибн Убай ал-Хоразмий ёки мазкур 
А.и.Х- экани хусусида уламолар орасида
ихтилоф мавжуд. Ал-Хоким, Абу Исхок 
ал-Хаббол ва Абу Наср ал-Калобозийлар 
бу ровий А.и.Х эканига ишонч хосил кил­
ганлар.
Ад.: Аз-Зах^бий. Счйар. «Муассаса ар-рисола», 
1985. XII, 611; Ибн Хажар. Тахрйб ат-тацзйб. «Донра 
ал-маъориф ан-низомийя», 1910. V, 191. Ал-Хатиб. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   245   246   247   248   249   250   251   252   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish