Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet246/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Куйганлари ривоят килинади. Отаси 
Усмон (р.а.] унга нисбат килиниб, Абу Аб­
дуллох кунясини олган. А.и.Уи.А. юзини 
хуроз чукигани сабабли юзи *амда кузи 
шишиб касал булади ва шу касаллик ту- 
файли оламдан утади. Жанозасини Пай­
гамбар (с.а.в.] укиганлар, кзбрга отаси 
Усмон (р.а.] куйган. Баъзи манбаларда 
эса, Расулулло* (с.а.в.)нинг узлари уни 
кабрга куйганлари ривоят килинади. 
Шунингдек, кабр тошини х,ам Пайгам­
бар (с.а.в.]нинг узлари урнатганлари ва 
набиралари улимига кузёш тукканлари 
манбаларда айтилади.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Табацат ал-кубра. - Байрут: 
1968. II, 54: VII, 36; Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. - Копи­
ра: 1970-73. И!, 335; Ибн Х,ажар. Ал-Исаба. - Ко\ира: 
1970-72. V, 20; М. Asim Koksal. /s/dm Tarihi. - 
Istanbul: 
1981. IV, 133; Miicteba Ugur. «Abdullah b. Osman b, 
Affcin». TDVIA. - Istanbul: 1988.1.126.
Тузувчи Мухдммаджон Абду\амндов


АБДУЛЛОХ, ИБН УТБА
АБДУЛЛОХ, ИБН УТБА
Абу Убайдуллох, Абдуллох, 
ибн Утба ибн Масъуд ал-Хузалий 
ал-Маданий ал-Куфий 
(? - 74/693, Куфа)
Саэфба, факих, мухаддис
Машхур сацоба Абдуллох ибн Масъуд 
(р.а.)нинг жияни Абдуллох ибн Утба 
(р.а.) Пайгамбар (с.а.в.)нинг вафотлари 
вакгида жуда кичик ёшда булгани ман­
баларда зикр килинган.
Баъзи олимлар томонидан тобеъин 
деб хисобланган А.и.У. Куфанинг пешво 
олимларидан булган. Ундан куплаб ха­
дис ва фатволар н а м килинган. Ха­
дис ривоятида сик,а булгани хусусида 
маълумотлар бор. Расулуллох (с.а.в.) 
дан тугридан-тугри ривояти булма­
ган А.и.У., купрок амакиси Ибн Масъуд, 
Умар, Аммор ва Абу Хурайра (р.а.)лар- 
дан ^адис ривоят килган. Ундан эса 
Мадинанинг машхур етти фащщидан 
(фу^ацои сабъа) бири булган угли Убай- 
дуллох, Омир аш-Шаъбий, Абу Исхок 
ас-Сабиий ва Мухаммад ибн Сирийнлар 
Кадис ривоят килганлар.
А.и.У. Умар (р.а.)нинг халифалиги 
даврида Мадинада бозор назоратчи- 
си этиб тайинланган. У 66/685 й.да 
Куфада исён чикариб шахарни кулга 
киритган Мухтор ас-Сакафий томони­
дан Шурайхнинг урнига кози этиб та­
йинланган. Бирок киска вактдан сунг 
хасталиги сабабли вазифадан озод ки­
линган. Мусъаб ибн Зубайрнинг хоким- 
лиги даврида хам икки йил (686-687 й.) 
Куфада козилик килган А.и.У. уша ерда 
вафот этган.
Ад.: Ибн Саъд Ат-Табацдт ал-кубра. - Бай­
рут: 1968. V, 58-59; Ат-Табарий. Тарйх. - Копира: 
1960-70. VI, 35,118, 139; Ибн ал-Асир. Усд ая-гдба.
Копира: 1970-73, III, 305-306; Ибн Хажар. Ал-Исй- 
ба. - Кохлра: 1328. II, 340; Уша муал. Татрйб am- 
тацзйб. V, 311; Vecdi Akyuz. «Abdullah b. Utbe». TDV 
lA. - 
Istanbul: 
1988.
1,
139.
Тузувчи Мухаммаджон Абдухамидов
АБДУЛЛОХ ИБН ФАЙСАЛ
J
m
3
u
3 ( j j
J
j
C
ft. 
САЪУДИЙЛАР)
АБДУЛЛОХ ИБН ФАРРУХ
(jj Aill JjC.
ft. 
ИБН ФАРРУХ)
АБДУЛЛОХ ИБН ХОЗИМ
f j l i (jj ±i£-
Абу Солих Абдуллох ибн Хозим 
ибн Асмоъ ас-Суламий 
(7- 72/691)
Хуросон волийси
Хирот ва Сарахсни ф атх килган. Она­
си Ажло каби кора таили булган Абдул­
лох ибн Хозимнинг Пайгамбар (с.а.в.) 
дан хадис ривоят килгани хамда сах,о- 
ба булганини эътироф этувчилар хам 
бор. А.и.Х. Усмон (р.а.) халифалиги дав­
рида Басра волийси булган Абдуллох 
ибн Омир буйруги б-н Эрон ва Хуросон 
фатхларида кумондонлик килган, куп 
ерларнинг ф атх этилишида катта хиз- 
мат курсатган. 651-652 й.ларда Хирот ва 
Сарахсни ф атх этиш, бир йил кейин эса 
исён килган Кррунни енгишнинг удда- 
сидан чиккан. Бунинг окибатида Басра 
волийси Абдуллох ибн Омир тарафидан 
Хуросонга волий этиб тайинланади. Ибн 
Омир иккинчи марта Басра волийлигига 
сайлангач, у Балх ва Сижистонни ф атх 
этишга юборилади. А.и.Х. 665 й.га кадар 
Хуросонда катор харбий харакатларда 
Катнашган. 684 й.дан эътиборан Макка­
да халифалигини эълон килган Абдул­
лох, ибн Зубайр (р.а.)га байъат килади 
ва улдирилишига кадар унинг волийси 
сифатида Хуросонда колади.
А.и.Х. Рабиъа щбиласита мансуб синф- 
лар б-н жанг килиш асносида тамимий- 
лардан ёрдам куради. Бу жанглардан 
кейин Хуросонга 
я р к и м
булади ва >^ли 
Мухдммадни Хиротга волий килиб та- 
йинлайди. Букайр ибн Вишо^ни хам 
хавфсизлик ташкилотининг рахбари ки-
232


Кпдимги Балх
либ тайинлайди. Томим ^абиласидан 
Шаммос иби Дисор ал-Уторидий А.и.X.га 
кушилган холда, у Мухаммад ва Букайр 
исмли кабила аъзоларини Х,иротга ки- 
ритмасликка карор киладилар. Шу сабаб 
685 й. Х,иротда юз берган уруш да угли 
Мухаммаднингулдирилиши А.и.X.ни хам 
жангга киришга мажбур килади. Унинг 
бу каби Араб яриморолининг турли ер- 
ларидан келиб Хуросонга жойлашган 
кабилалар б-н олиб борган ички урушла- 
ри Абдулмалик ибн Марвон хокимиятни 
кулга киритишига кадар давом этган.
Абдулмалик ибн Марвон Абдуллох 
ибн Зубайр томонидан Ирок волийси 
этиб тайинланган Мусъаб ибн Зубайр- 
ни каршисидан олиб ташлаган вактда 
А.и.Х. Абдулмалик номидан Хуросонда 
хокимиятни кулга киритишга харакат 
Килган Бохир ибн Варко б-н жанг кила- 
ётган эди. Хуросонга юборилган Мусъ- 
абнинг боши Абдулмалик тарафдорлари 
томонидан кучаларда олиб юрилганида, 
А.и.Х. шахарни уз кулига олади. У Мусъ- 
абнинг бошини хурмат б-н ювади ва жа­
ноза намознни укиб дафн этади. А.и.Х. 
юзага келган урушлар натижасида Марв- 
ни бошкаришни Букайрга топширади 
ва Нишопурга юриш килади. 691 й.да 
Бахийр б-н жанг киларкан, Абдулмалик- 
дан уни халифа сифатида тан олиб байъ­
а т  этса, етти йил муддатда Хуросон во­
ли йл и гида колиши мумкинлиги хакида 
мактуб олади. Бу таклифдан газабланган 
А.и.Х. мактубни келтирган элчига: «Мен
Расулуллох (с.а.в.) сахобасининг угли 
(Абдуллох ибн Зубайр)га берган байъа- 
тимни бузиб, Расулуллох (с,а.в.) кувган 
кимсанинг угли (Абдулмалик ибн Мар- 
вон)га байъат килиб Аллохнинг хузури- 
га боришни истамайман» дейди. Унинг 
бундай кескин рад жавобидан сунг, Аб­
дулмалик Хуросон волийлигига Букайр 
ибн Вишохни тайинлайди. А.и.Х. оиласи 
б-н Термиздаги угли Мусонинг ёнига бо- 
риш учун йулга чикканида Букайр томо­
нидан таъкиб этилади ва Марвга якин 
булган жойда кулга олиниб улдирилади.
А.и.Х.нинг волийлиги даврида уз но­
мидан олтин танга зарб килгани хакида 
маълумотлар мавжуд.
Ад.: Ибн Кутайба. Ал'Маъариф. - Копира: 1960. 
418; Ал-Балозурий. Футуц ал-булдан. - Копира: 
1956-60. 488, 499, 500-501, 505, 508, 511-513; 
Ат-Табарий. Тарйх. - Лейден: 1879-1901. I, 2831- 
2832, 2886-2887, 2904-2906; II, 25-26, 65-66, 
170, 488-496, 537, 593-598, 695-700, 753, 783, 
831-835, 859; Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. - Копира: 
1285-87. III, 148-149; уша муал. Ал-Камил, - Бай­
рут: 1979. III, 102, 125, 135, 360, 363, 417, 423, 437, 
438; IV, 96, 156, 157, 207-210, 254-255, 260, 280, 
296, 305, 332, 345-347. 368, 505, 508, 521; V, 183; 
Ибн Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1328. И, 301; Mus­
tafa Fayda. «Abdullah b. Hazim». TDV iA. - istanbul:
1988.1, 106-107.
Мустафо Файда
АБДУЛЛОХ, ИБН ШАДДОД 
j
I
ju j
ajj
I
Абу-л-Валид Абдуллох ибн Шаддод 
ибн Усома ибн Амр ал-Ходий 
(7-82/701)
Муха дд и с, тобеъин
Эски давр арабларида одат булгани- 
дек, мусофир ва йуловчилар ёругликни 
куриб келишлари ва уларни мехмон ки­
лиш максадида кечалари олов ёккани 
учун ал-Ходи й и см и ни олган. Катта бобо­
си Амрга нисбат килиниб, Ибн ал-Ходий 
деган ном б-н хам машхур булган. Онаси 
Сулмо бинт Умайс Хамза (р.а.)нинг хоти- 
ни булиб, Хамза Уцудда шахид булгани- 
дан кейин Шаддодга турмушга чиккан. 
А.и.Ш. отаси Шаддод, Умар, Али, Муоз ибн
АБДУЛЛОХ, ИБН ШАДДОД
233


Жабал, Ибн Масъуд, Асмо бинт Умайс
Ойша, Умму Салама (р.а.) ва б. сауобалар- 
дан хадис ривоят к;илган. Ундан эса, Абу 
Искрк аш-Шайбоний, Абдуллох, ибн Шуб- 
рума ва Хакам ибн Утайба сингари алло- 
малар ривоят килганлар. А.и.Ш. ишончли 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   242   243   244   245   246   247   248   249   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish