(1885-1976) ва Мустафо Дузгунмонлар
(1920-1990) шу силсила давомчилари
Хисобланадилар.
Европага бу санъат тури 17-а.да ки-
риб келган. Уша асрнинг узида A. кого-
зи ва уни тайёрлаш техникаси тугри-
сида голланд, немис, лотин тилларида
макола ва маълумотлар эълон килинди.
Дастлаб тайёр А.
к о р о з и
Я кин Шарк мам-
лакатларидан келтириб турилган булса,
кейинрокуни Европада тайёрлаш йулга
Куйилди.
Техникаси ва иш куроллари. Бу тех-
никанинг асосида ашёларнинг хусусия-
тидан фойдаланган холда сув юзасида
турли буёклар воситасида мураккаб
шакллар яратиш вауни когозга кучириш
ётади. Бунинг учун сувда китра (Трага
кант - Астрагал (Astragalus) турига ки-
рувчи усимликларнинг танасидан ажраб
чикувчи мумсимон шира) деб аталувчи
елимдан маълум бир микдор эритилиб,
махсус ёпишкок суюклик массаси хосил
килинади. Махсус улчамдаги
цогоз фор-
матига мулжалланган идишга солинган
бу суюклик А. когози олиш учун асос бу-
либ хизмат килади. Табиий минераллар-
дан олинган турли ранг куру к буёклар
янчилиб кукун холига келтирилгач, ало-
хида идишчаларда сув ёрдамида эри-
тилади. Тайёр булган буёкларга молнинг
ути (сафро) кушилади. Айнан ут буёк-
нинг сувли масса юзида чукмай туриб
колиши ва рангларнинг бир-бирига ара-
лашиб кетмаслигини таъминлайди. А.
АБУ
Абру тайёрлаш жараёни
364
усталари буёкни тук рангдан бошлаб,
очга караб тартиб б-н сув сатхига махсус
от ёлидан ишланган турли улчамлардаги
чуткалар воситасида сочиб, бигиз ёки та-
роксимон асбоб ёрдамида шакл беради-
лар ва турфа хил накш ва композициялар
яратадилар. Тайёр булган композиция
охорланмаган, буёкни яхши сингдириб
олиш хусусиятига эга юпца когоз сатхига
кучириб олинади. К^огоз улчамлари идиш
улчамига мос булиши ва кучириб олиш
жараёни да суюклик юзаси ва когоз ора-
сида хаво колиб кетмаслиги талаб эти-
лади, Сув юзидаги шаклни бошкариш ва
айнан уста мулжаллаган шаклга келти
риб, унинг аксини когозга кучириш жуда
катта махорат ва тажриба талаб килади.
Айнан иккита бир хил суратни олишнинг
деярли иложи йук- А.нинг баттол, сочма,
кел-кет, та рок, булбул у я си каби турлари
мавжуд. Баъзи А. санъати усталари эса
жуда мураккаб шакллар ва хатто куп фи-
гурали композициялар ярата оладилар.
Хрзирда Узбекистонда А. санъатининг
таргиботи, ёки унинг тарихини тадкик
килиш б-н шугулланаётганлар каторида
Шомахмуд Мухаммаджонов, Маъруф Са
лимов, Орхан Копадзе ва Насиба Сотиб-
олдиева каби мутахассисларни айтиб
утиш мумкин.
Ад: Му^аммаджон Хакимоп.
«Шор}; манбашу-
Do'stlaringiz bilan baham: