Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet348/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   344   345   346   347   348   349   350   351   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Ал-Жарх, ва-т-таъдйл. II, 229; Аз-Захабий Мйзан 
ал-иътчдал. I, 16; уша муал. Сийар. VII, 431-433; 
Akif Koten. «Eban b. Yeztd». TDV IA. - istanbul: 1994. 
X, 67-68.
Тузувчи Зафар Фахриддинов
АБРАШАХ,Р
(к,. НИШОПУР)
АБРАХД
Абраха ибн Саббохал-Ашрам 
ал-Х,абаший 
(? - 571, Яман)
«Фил вокеаси»да маглуб булган 
Яман волийси
525 й.да Арёт кумондонлиги остида 
Яманга кушин тортади. Кушин аскарла- 
ри орасида Абраха хам булган. У калта 
буйли, семиз киши булган. Яманни кулга 
киритган Арёт б-н А. орасида низо чика­
ди. Окибатда хабашлар иккига булина- 
дилар. Бу булиниш уруш чикишига сабаб 
булади. Шунда А. Арётга яккама-якка куч 
синашишни, ким енгса уша хоким були- 
шини таклиф килади. Курашишда Арёт 
найзаси б-н А.ни бош кисмига уради. 
Коши, бурни ва лаби йиртилгани учун 
«Ашрам» (тиртик) лакаби б-н танилган. 
Зарбадан йикилган А.нинг ортидан кел­
ган Атавда исмли кули Арётга хамла ки­
либ, уни улдиради. Натижада А. Яманда 
уз бошкарувни эгаллайди. Бу холзтнинг 
хатари Нажошийга етиб келади. У А.дан 
даргазаб булади. А. Х,абаш Нажошийси-
360


га мактуб жунатиб, унга итоат килиши 
хабарини беради Нажоший х,ам ички 
уруш келиб чикмаслиги учун «Яман ери- 
да то сенга буйругим етиб бормагунича 
амирлик килиб тур» деб, унинг Яманга 
х,оким булиши ва волийлигини маъкул- 
лайди. А. насроний эди. У насронийликни 
ёйиш учун Санъода катта калиса черков 
курдиради. Уша пайтда бундай бино ер 
юзининг бирор ерида кад ростламаган 
эди. Безак учун Византиядан мармар ва 
мозайка усталарини чакиради. Калиса 
битгач, у Нажойишга мазкур ишнинг 
хабарини мактуб оркали етказади. Мак- 
тубда калиса Нажойиш учун курилгани, 
бу иш арабларнинг цаж зие эатини ушбу 
калисага буриш учун амалга оширилга- 
ни хакидаги сузлар хабари берилган эди 
Шунингдек, маккаликларнинг тижорат 
б-н боглик фаолиятларига каршилик ки­
лиш х,амда Санъони дин ва тижорат мар- 
казига айлантириш эди. У турли улка- 
ларга вакил юбориб, халкни %аж килиш 
учун Санъога чакиради. Бундан жах^и 
чиккан Кинона абиласига мансуб бир 
араб, А.нинг калисасига бориб у ерни 
нажосат б-н булгаб кетади. Бундан ха­
бар топган А., Кинона к,абиласитг мансуб 
кишилар Санъога келиб калисани тавоф 
килишларини буюради Бирокулар буни 
рад килиб, элчини улдирадилар. Бундан 
хабар топган А. газабга миниб, Каъбани 
бузишга касам ичади ва бир неча фил- 
лар б-н Маккага юриш килади. А.нинг 
Каъба ни бузиш фикридан газабланган 
яманлик Зу Нафр исмли шахе куч туп- 
лаб унга карши чикади. Бирок енгилиб 
асир тушади. А. Тоифга етиб келгани- 
да шах,ар халки томонидан илик кутиб 
олинади. Халк, номидан Масъуд ибн Му- 
аттаб сузга чикиб, унга итоат килишла­
рини айтади ва Л о т номли бутларига 
тегмаслигини сурайди. Ал-Мгъофирий 
А.га «ал-Лот» номли ибодат килинади 
ган уйларини назарда тутганларини 
айтади. А. бу илтимосни кабул килади. 
Тоифликлар унга йулбошчи сифатида
А&у Ригол исмли шахени берадилар. А. 
Макка якинидаги Мугаммас деган жой­
да Tjbn-айди ва Асвад ибн Максуд исмли 
бир х,абашни Маккага жунатиб, ша*ар 
якинидаги туяларни олиб келишини 
буюради. Улжага олинган туялар ораси­
да Пайгамбар (с.а.в.1нинг боболари Аб­
дулмутталибнинг туялари х^м бор эди. 
Абдулмутталиб туяларини сураб унинг 
олдига боради. А. унга: «Сен Каъба учун 
ташвиш чекмай, туяларинг учун хузу- 
римга келдингми?», дейди. Абдулмутта­
либ: «Мен туяларнинг эгасиман, Каъба- 
нинг уз эгаси бор. Каъбани унинг узи 
\имоя килиб олади», деб жавоб беради. 
А. Каъбани вайрон килишдан воз кечи- 
ши учун берилган таклифни рад килиб, 
кушинига эртаси кун >угжум бошлашни 
буюради. Бирок кушин бошида турган 
фил уз жойидан кимирламайди, натижа- 
да улар Куръони каримда баён килинга- 
ни каби абобил кушлари томонидан мах;в 
этилади (»(, «Фил» сураси, 1- 5 оятлар). А. 
аранг кочиб колади ва яраланган х,олда 
Яманга кайтади, куп утмай вафот эта­
ди. Бу вокеа тарихда «Ом ал-фип» {«Фил 
воцеаси йили») номи б-н машз^ур булган. 
Пайгамбар (с.а.в.) ушбу векеадан кирк- 
эллик кун утиб тугилганлар.
Ад.: Ибн Хишом. Сира. I, 48; Ал-Азракий. Ах- 
бар Макка. 134-154; Ат-Табарий. Жамиъ ал-ба- 
йан. XXX. 191; Хам и дул л ох Ислом пайгамбари 
(Isltim Peygamberi) I, 312-317; Afemet Liitfi Kazanci. 
«Ebrehe». TDV lA. - Istanbul; 1988 X, 79-80; Шайх 
Мухаммад С од и к Мухаммад Юсуф Ислом тарихи. - 
Т.: «Hilol-nashr», 2017. I, 157-160. Абдулмалик ибн 
Хишом ал-Маъофирий. Ас-Сийра ан-набавиййа. - Т.: 
«Шарк;», 2011.1, 52-59, 61-62, Ислом Энциклопедия.
Т.; «УзМЭ ДИН», 2017.19; W1 улуг са^обии (муал- 
лифлар гурухи). - Т.: «Тошкент Ислом университе­
ти» нашриет-матба-. бирлашмаси, 2018.406.
Тузувчи Озодбек Алимов
АБРОР
j l J
Аброр - араб, «яхши хулк со^иблари», 
«покиза инсонлар», «софдил кишилар». 
Ирфон фалсафасининг ахломй атама-
АБРОР
361


АБРУ
ларидан бири. Ирфон азушнинг фикрига 
кура, А.-Аллохнингхосбандалари булиб, 
сайри илаллохнинг муайян боскичлари- 
ни босиб утган ва камолотнинг юксак 
даражаларини 
эгаллаган 
зотлардир. 
А.лар йули тарицаткннг учта асосий 
таркибининг уртанчаси булиб, бу нафс 
ила курашиш, риёзат ила калбни ёмон- 
лик ва чиркинликдан поклаш, ахлокий 
комилликка етишиш йули х,исобланади. 
Хох Х,ак б-н, хох халк; б-н булсин, муноса- 
бат ва алокада ихлос ва тугриликдан че- 
кинмаслик - ушбу йулнинг бош максади. 
А.лар рухий камолот йулида мукарраб- 
лардан кейин турадилар.
Ад.: Сирож Тусий. Ал-Ламъ фи-т-тасаввуф.
- Лейден: 1912; Ан-Насафий. Ал-Ансаб ал-камил.
- Те\рон: 1942; Насируддин ат-Тусий. Ахлоци Но- 
сирий. - Техрон: 1356 *.й.; Фаридуддин Аттор. Таз
киратул-авлиё. - Т.: 2012; Алишер Навоий. Ирмусий 
лугат. 2016.1,1.
Олимжон Давлатов
АБРУ
j j d
И слом китобат санъатида 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   344   345   346   347   348   349   350   351   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish