Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet347/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   343   344   345   346   347   348   349   350   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

жангида шахид этилгани ривоят килин- 
са-да, у укалари Амр ва Холид б-н бирга 
Абу Бакр (р.а.) халифалиги даврида Аж- 
надайн жангида шахид булгани хакикат-
АБОН ИБН УСМОН
га якинрок- А.и.С. Усмон (р.а.) даврида 
Хам тирик булиб, унинг буйруги б-н Зайд 
ибн Собит (р.а.)га Мусуафни кучиртир- 
гани хакидаги ривоятлар асоссиз булиб, 
бу ишни А.и.С.нинг жияни Саъид ибн Ос 
бажарган.
Ад.:Ал-Бухорий. Am-Тарйх ал-кабйр. I, 450; Ибн 
Саъд. Ат-Табацат. 1,461; IV, 360; Ибн Абу Хотим. Ал- 
Жарх, ва-т-таъдйл. II, 295; Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. 
I, 46-47; Аз-Зах^бий. Сийар. I, 261; АН Toksari. «ЕЬап 
b. Said». TDVIA. - istanbul; 1994. X, 67.
Тузувчи А^мадхон Алимов
АБОН ИБН УСМОН 
(jU jc  Абу Саъид Абон ибн Усмон
ибн Аффон ал-Умавий ал-Маданий 
(7-105/724, ?)
Фак;их, мухаддис, тобеъин
Халифа Усмон ибн Аффон (р.а.)нинг 
угли Абон ибн Усмон Мадина ш. волийси, 
уз даврининг имоми, суз ва ривоятлари 
ишончли хадис ровийч, фаци% булган.
А.и.У. отасидан, Зайд ибн Собитдан ха­
дис эшитган. Кам хадис ривоят килган. 
Олимдан Амр ибн Динор, аз-Зухрий, Абу- 
з-Зинод ва б.лар ривоят килганлар.
Етти йил Мадина ш.да волийлик кил­
ган. Элчи сифатида халифа Абдулмалик 
ибн Марвон хузурига борган.
Ибн Саъд уз «Табак,ат»ида айтади: 
«Абон сица (суз ва ривоятлари ишончли) 
дир, отасидан ривоят килган хадислари 
мавжуд».
Яхё ал-Каттон Мадина ш. дба/долари 
ун нафар эканини таъкидлаб, уларнинг 
аввалида А.и.У. номини зикр килган.
Амр ибн Шуайб А.и.У.га бахо берар- 
кан, «Хадис ва фищ илмида Абон ибн 
Усмондан олимрогини курмадим», де­
ган.
Моликнинг айтишича, Абдуллох ибн 
Абу Бакрнинг отаси Абу Бакр ибн Хазм 
козиликни Абондан таълим олган.
Шамсуддин аз-Захабий узининг «Си­
йар аълам ан-нубала» асарида А.и.У ота­
сидан ривоят килган хадисни келтирган.
359


АьОН ИБг) ЯЗИД
Ушбу са%и% хадисни А.и.Удан Мунзир иби 
Абдуллох ал-Хизомий ва Мухаммад ибн 
Каъб ал Куразийлар ривоят килганлар. 
Имом ат-Термизий хадис олинган ман- 
баларни урганкб, уни %асан сах,ик, хадис, 
деган.
Ад.: Аэ-Захабий. Сийар. «Муассаса ар-рисола»,
1985. IV, 351; Ибн Саъд. Ат-Табафт ал-кубра. - 
Байрут: «Дор Содир», 1968. V, 152; Имом Шамсид- 
дин Захэбий. Maui>yp дацолар сийратч. - Т.: «Hilol- 
nashr», 2017. 55-56; Salahattin Polat. «Eban b. Osman 
b. Affdn». TDV iA. - istanbul: 1994. X. 66-67.
А\маджон Бобожонов
АБОН ИБН ЯЗИД 
АО* Oi ОМ
Абу Язид Абон ибн Язид 
ибн Ахмад ал-Аттор ал-Басрий 
(?-тахм. 163/779-80, ?)
Хдцис хофизи
Абон ибн Язид Хасан ал-Басрий, Маъ- 
мар ибн Рошид, Яхё ибн Абу Касир, Х,и- 
шом ибн Урва, Яхё ибн Саъид ал-Ансорий 
каби тобеъинлардан хадис урганган. 
Осим ибн Бахдаланинг цироатнни унинг 
узидан таълим олган. Айрим цироатлар- 
даги фаркли уринлдрни эса, Катода ибн 
Диъомадан урганган. А.и.Я. шогирдлари 
каторида Яхё ибн Саъид ал-К,аттон, Аб­
дуллох ибн Муборак, Аффон ибн Муслим 
ва Абу Довуд ат-Таёлисий каби мух,ад- 
дислар булганлар. Шунингдек, айрим 
ровий лар ундан цироатларнннг фаркла- 
ри борасида ривоятлар келтирганлар. 
А.и.Я.дан келган ривоятлар Ибн Можа- 
нинг «Сунан»идан ташкари, «Кутуби 
с и т т а » ва б. хадис тупламларидан урин 
олган. Ибн Адий ва Абу-л-Фараж ибн 
ал-Жавзий А.и.Я.ни заиф ровий деб топ­
ган булса-да, Ахмад ибн Х,анбал, Яхё ибн 
Миъийн, Ибн ал-Мадиний, ан-Насоий, 
Абу Хотим ар-Розий ва Ибн Х,иббон каби 
нуфузли мууаддислар уни сик;а ровийл ар 
Каторида зикр килганлар. Имом ал-Бу- 
хорий ва Имом Муслимлар уз «Сацйц»ла- 
рида А.и.Я.дан ривоятлар келтиргани 
унинг ишончли ровий эканига далолат
килади. Аввалига А.и.Я.ни заиф ровий 
деб билиб, унинг хадисларини ривоят 
килмаган Ях^- ибн Саъид ал-Каттон хам 
кейинчалик бу фикридан кайтиб, унинг 
ривоятларини олган.
Вафот этган санаси аник эмас, бирок 
163/779-80 й.да вафот этган укаси Хам­
мом ибн Яхёнинг вафотига якин санада 
дунёни тарк этгани тахмин килинади.
Ад.: Ибн Саъд Ат-Таба^ат. VIII, 283; Ал-Бу- 
хорий. Ат-Тарих ал-кабйр. I, 454; Ибн Абу Хотим. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   343   344   345   346   347   348   349   350   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish