Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet343/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   339   340   341   342   343   344   345   346   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

{«Нам/)» сураси. 14-оят; «И^асос» сура­
си. 57-оят). Куръони карим оятларида 
бу каби даъволар асоссиз экани баён 
этилиб, бундай чакирикларнинг асл 
максади бошка экани, илгари утган ум- 
матлар *ам бу каби иллатларга карши 
турганлари >;акида таъкидлаб утилган 
[«Базара» сураси, 170-оят; «Яа^л» сура­
си, 35-оят).


Ад.: 
Куръоми 
карим, Нисо. 36-онт; Исро, 23-24- 
оятлар; Намл 14-оит; Касос. 571-оят; Базара. 170- 
оят; На%л. 35-оят; Ат-Та\онаЕ
1
нй. Кашшаф. I, 90, 99; 
М. Фуод Лбдулбокии. Муъжам. Аба; GO nay Turner. 
«Aba». TDV iA. - Istanbul: 1988. i, 5.
Зафар Фахриддинов
АБО
f la il
Эркаклар устки кийими
Або - мусулмон кавмларнинг куп- 
чилиги томонидан кийилган устки ки­
йим. «Абоа» ёки «абоя» сузининг куплик 
шакли булган ва одатда бирлик маъно- 
сида кулланган А. хадисларда «йуксил- 
лар кий га и дагал кий им» сифатида таъ- 
рифланади. Пайгамбар (с.а.в.)ни зиёрат 
^илиш учун келган Музор цабиласидан 
бир гурухнинг эгнида А.дан бошка нар- 
салари булмагани, Мадинадан ташка- 
рида яшовчилар жума намозннн укиш 
учун шаха р га келганларида устларида- 
ги нохуш хид жамоатни бехузур килга- 
ни боис, Пайгамбар (с.а.в.) уларга гусл 
Килиб келишларини тавсия этганлари 
хадислардан маълум. Чунончи, Хузай- 
фа (р.а.) Пайгамбар (с.а.в.) устида намоз 
укиган бир А.ни унга тортик килганла- 
рини айтади.
А. кийиш илк зохидлар ва суфийлар 
замонида кенг туе олгани, бу кийимнинг 
зуцд ва факирлик аломати саналганини 
курсатувчи ривоятлар хам бор. Мисол 
учун, Асам м га кура, А. - зу%д аломатлари- 
дандир. Шу боисдан «Калбида беш акча- 
лик А. кийиш орзуси булган бир кимса- 
нинг уч ярим акчалик А. кийиши тугри 
булмайди. Бундай кимсанинг А. урнига 
янги кийим кийиб зу^ини саклаши узи 
учун яхширок; булади». Хотим ал-Асамм- 
га нисбат берилган юкоридаги сузни Абу 
Сулаймон ад-Доронийга боглаган Ку- 
шайрийнинг «або» урнига «суф» сузини 
ишлатилиши А. б-н суф ораси ажратил- 
маганини курсатади. Бу сабабли А, ке- 
йинчалик «хиркаи суфийя» ва «жуббаи 
пашмийна» шаклида таърифланади.
АБО
Або. Эркаклар кийими
Эхтимол суфийлар А.га маънавий кадр 
бериб, уни зу%д ва факирлик тимсолига 
айлантирганлар.
Дарвешлар кийган дагал ва кадрсиз 
кийимга А., кимматли уст кийимга эса 
Кабо (кафтан, чакмон) дейилади. Абу 
Хафс ал-Хаддод эгнида кабо булган Шох 
Шужоъ ал-Кирмонийни курганида унга 
катта иззат курсатган ва «Абода ахтар- 
ганимни кабода топдим» деган. Бу ran и 
б-н у яхши суфий булиш учун, албатта, 
эски-туски А. кийиш шарт эмаслиги, Ал- 
лохнинг валий бандалари кимматли ва 
нархи баланд кийимлар хам кия олиш- 
ларини маълум килмокчи булган. Али 
(р.а.) хам кимматли кийим кийишдан воз 
кечиб А. кия бошлаган Осим ибн Зиёдга 
«Аллох сенга дунё неъматларини халол 
Кила туриб улардан фойдаланишингга 
розилик бермайди, деб уйлайсанми? 
Берган неъматларини бошдан-оёк са- 
нагандан кура, улардан фойдаланишга 
бок!», деган.
Охирги даврларгача А. кийишда давом 
этганлар А.ни зуцд ва факирлик тимсоли 
сифатида тасаввуфий анъанага садокат- 
ларини курсатиш оркали валийларнинг 
ва Хакка етишганларнинг бундай оддий, 
куримсиз кийимлар ичида узларини 
халк нигохидан узок тутганликларига 
ишонилган. Мавлоно Жалолуддин Ру­
мий А. кийганларни «дагал юнг мато 
ичидаги султонлар», деб васфлайди. Бу 
масалага жиддий ёндашган Ибн Таймия,
355


АБОБИЛ
валий булган кимса ташки куриниши 
б-н узини халкдан ажратмокчи булмай­
ди, балки килиниши мубох, булган бир 
мавзуда халкдан фаркли йул тутишнинг 
маъноси хам йук- Чунки А., хирка ва тож 
(дарвешлар жамоаси шайхи бош кийи- 
ми) каби нарсалар тасаввуфнинг мохия- 
ти б-н алокаси булмаган шаклчиликдан 
бошка нарса эмас.
Турли мусулмон юртларида кийи- 
лувчи А.лар бир-биридан фарк кила­
ди. Сурия ва Арабистонда кийилувчи А. 
нимчасимон булиб тиззагача, Мисрда 
кийилган А. эса тупиккача тушади: би­
рок нимча шаклида эмас, жуббага ух- 
шайди. Шимолий Африкада кийилади- 
ган А. киска енгли, калин устки либос ва 
жаллобага ухшайди. Гарбий Жазоирда 
одатда пахталик, камдан-кам холларда 
эса юнгли ёки ипакли ок куйлакка А. де- 
йилади. Ички куйлак устидан ва жалло- 
банинг остидан кийилади. Усмонийлар 
даврида куйи табакадаги илм ахли ва 
Мадраса талабаси хам А. кияр эди. Бирок, 
бу Аларнинг зуцд ва факр аломати бул­
ган А.лардан фаркли булгани аник- Зиё- 
ли синфи ва Мадраса талабаси кийган 
палтосимон А. туя юнги рангида, баъзан 
эса кургошинранг булар эди. Турли му­
сулмон юртларида фаркли жих,атлар ку- 
затилса-да, А. деб аталган газлама деяр- 
ли барча жойда калин юнгдан тукилган. 
Асл А. бутун танани ёпадиган даражада 
кенг, ёкасиз ва енгсиз, оёкларгача туша- 
диган, олди очик, устдан кийиладиган 
либосдир. Тукилган юнгдан тайёрлан- 
ган, юпкасига А., саваланган юнгдан 
булганига эса чопон (чакмон) дейилади. 
Буни чупонлар кийганлар.
Ад.: Ат-Табарий. Жамиъ ал-байан,- Булан;: 1323­
29. - Байрут: 1398/1978. XXII, 6; Ас-Сулаймий. Та- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   339   340   341   342   343   344   345   346   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish