Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet340/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   336   337   338   339   340   341   342   343   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ба мин ал-мужтана фи-р-рижал», «Ки­
т а б Абй Абдиррацман ан-Насай фи-с- 
сунан ал-маъсура ва шарх, гарйбих,», 
«Ма ихталафа ва иъталафа фй ансаб 
ал-ъараб», «Табак^ат ал-ъилм фй кулли 
фанн», «Китаб кабйр фи-л-ансаб», «Кав- 
каб ал-мутааммил», «Ад-Дурра ас-самй- 
на», «Са^ла ал-^арих,».
Ад.: Ибн ал-Жавзий. Ал-Мунтазам. IX. 176-177; 
Имодуддин ал-Исфахоний. Харйда ал-цаср: ал- 
цисм ал-Ира^иОйа. - Багдод: 1375/1955.1. 106-107; 
Ёкут. Муъжам. XVII, 234-264; Ибн ал-Асир. Ал-Ка- 
мил. X. 284-285; уша муал. Ал-Лубаб. Ill, 154-155; 
Ибн ал-Кифтий. Инбах, ар-руват. Ill, 49-52; Ибн 
Халликон. Вафайат. IV, 444-449; Ас-Субкий. Та- 
ба^ат. VI, 81-84; Аз-3ах£бий. Сийар. XIX, 283-292; 
Ал-Астрободий. Базму разм. - Анкара: 1990. 20; F. 
Wiistenfeld. Die Geschichtsschreiber der Araber und 
ihre Werke. - Gottingen: 1882.223; Serkts. Муъжам. I, 
362; Brockelmann. GAL 1, 293-294; Suppl., I, 447; уша 
муал. «Ebiverdi». IA. IV, 6; уша муал. - Ch. Pellat. «al- 
Abiwardi». El1 (ing.). 1,100; L. A. Giffen. «Abivardi». Elr. 
I, 219-221; Cevat izgi. «Ebiverdi». TDV IA. - istanbul: 
1994. X, 76-77.
Жеват Изги
АБИ Й Д А АС-САЛМ ОНИЙ 
АБИЙДА АС-САЛМОНИЙ
(7-72/691,?)
Факих, тобеъин
Асли яманлик булиб, Мурод к;абиласи- 
нинг Салмон уругига нисбатан ас-Салмо- 
ний дейилган. Исломга киришидан ол- 
дин хам кабиласи орасида юкори мавке- 
га эга булиб, кабиласининг орифи санал- 
ган. Макка фатх,и асносида мусулмон 
булган, бирок Пайгамбар (с.а.в.) б-н уч- 
раша олмаган. Умар (р.а.) даврида Мади­
нага келган, кейинчалик у ердан Куфага 
кучиб утган. Купгина газотларда ишти­
рок этган. Али (р.а.) ва хорижийлар ур- 
тасида булиб утган жангда хам катнаш­
ган. Са^оболарнинг купи б-н куришган. 
Умар, Али, Абдуллох ибн Масъуд ва Аб­
дуллох ибн Зубайр (р.а.)лардан хадис 
ривоят килган. Ундан эса Мухаммад ибн 
Сирийн, Шаъбий, Иброхим ан-Нахаий ва 
Абу Исхок ас-Сабиий сингари уша давр- 
нинг машхур олимлари хадис ривоят 
Килганлар.
Хадис 
мунаккидлари 
томонидан 
ишончли ва ривоятлари энг сацих, ис- 
нодлардан, деб эътироф этилган. А.ас-С. 
нинг фикх ва цироатдаги устози Абдул­
лох ибн Масъуддир. Узи эса, баъзи олим­
лар фикрича Куфанинг туртта машхур 
фак;и%лари (Абийда, Хорис, Алкама ва 
Шурайх)нинг энг устуни хисобланган. 
Манбаларда Шурайхузи еча олмаган ай­
рим масалаларда А.ас-С. б-н маслахатла- 
шиб, кейин фатво бергани хакида маъ­
лумотлар келади.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Табак,ат ал-кубра. - Байрут: 
1388/1968. VI, 93-95; Али ибн ал-Мадиний. Илал 
ал-цадйс. - Халаб: 1400/1980. 44; Ибн ал-Аснр. Усд 
ал-габа. - Копира: 1390-93/1970-73. Ill, 552; уша 
муал. Ал-Лубаб. - Копира: 1357-69. - Байрут: II, 
127; Ан-Нававий. Тацзйб ал-асма. - Байрут: I, 317; 
Аз-3ах,абий. Тазкира ал-хуффаз. - Хайдаробод: 
1375-77/1955-58. - Байрут: I, 50; уша муал. Сийар.
IV, 40-45; Ибн Хажар. Та.\зйб ат-тацзйб. VII, 84-85; 
Mustafa Uzunpostalci. «Abide es-Seimani». TDV iA. - 
istanbul: 1988.1, 309-310.
Мустафа Узунпусталжи
351


АБКАР АЛ-АФКАР
А БКА Р АЛ-АФКАР 
j
LSSVI j l i l
Аш ъарийя олимларидан Сайфуддин
ал-Омидийнинг 
(ваф. 
631/1233 й.) 
калом илмига дойр асари
Асар киск;а мук;аддима ва саккиз 
б^лимдан ташкил топган. «Мукадди- 
ма»да асосий мавзулардан бири си- 
фатида Алло^нинг зоти ва сифатлари 
*ак;ида бах,с килувчи, диний илмлар- 
нинг асосини ташкил к;илган калом 
илми - энг шарафли илм экани, уни 
урганиш катта а^амият касб этиши, 
шунингдек, мутакаддим ва мутааххир 
олимларнинг уз даврига оид к;арашла- 
ри изох^панган >флда ифодаланган. 
«Крида» номи б-н аталган булимларда 
«фасл, боб, к;исм, навъ, масала, асл ва 
фаръ» номи берилган ички тузилмалар 
кулланилган.
Фан муаммосига тегишли биринчи 
булимда турли таърифлар берилиб, фан 
сохдлари б-н боглик; тахлиллар келти- 
рилган (2ь-18а).
Аклий далиллар (назария) келти- 
рилган иккинчи булимда назариянинг 
таърифи, шартлари, манбаси, назарий 
билим манбаи сифатида кабул килинма- 
ган фикрлар танциди, Аллох,нинг борли- 
гини англаш учун соф тафаккур х,ар бир 
мукаллафга фарз экани каби мавзуларга 
урин ажратилган (18а-35ь).
Назарий ^укмларга олиб борувчи ус- 
лублар тилга олинган учинчи булимда 
хдд, к;исмлари, турлари ва уларнинг да- 
лиллари устида тухталинади (35ь-46а).
«Маълум» мавзусига оид туртинчи бу- 
лим асарнинг энг кенг к;исмини ташкил 
^илади. «Маълум» - мавжуд ёки маъдум 
булади; мавжуд булган «маълум» во- 
жиб ва мумкин шаклда иккига булина- 
ди. Шунингдек, вожиб борлик; мавзуси 
кенг баён цилинган ушбу булимда во­

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   336   337   338   339   340   341   342   343   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish