Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet339/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   335   336   337   338   339   340   341   342   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ламй. «Мактаба ан-нахда ал-мисрийя», 1963.1, 7-8; 
Фотима Ма>ркуб. Ал-Мавсуъа аз-захабиййа. II, 88.
Маъмуржон Абидов
АЛ-АБИВАРДИЙ, АБУ-Л-МУЗАФФАР 
jila a l j j i
Абу-л-Музаффар Мух,аммад ибн А^мад
ал-Умавий ал-Муовий ал-Абивардий
(тахм. 457/1065,Хуросон - 507/1113, 
Исфах,он)
Шоир, адиб, ахбор ва ансоб олими
Насаби Абдуманофга уланган ва ума- 
вийлардан Анбаса ибн Абу Суфён нас- 
лидан булган ал-Абивардий Хуросонга 
карашли Абивард якинидаги Куфан ш.и- 
да дунёга келган. У Исмоил ибн Масъ- 
адат ал-Журжоний, Абдулвахдоб ибн 
Мухаммад ибн Ша\ид, Абу Бакр ибн 
350
Халаф аш-Шерозий, Абу Мухэммад Ха­
сан ибн Ах,мад ас-Самарк;андий ва Аб­
дул к;ох,ир ал-Журжонийлардан таълим 
олгани *амда узи х,ам куплаб шогирдлар 
етиштиргани манбаларда зикр килинган.
Ёшлик йилларида Багдодга сафар 
Килган. У ерда халифалар, султонлар ва 
даврининг машхур шахсларининг *и- 
моясида булган. Улар орасида халифа 
Муктадий-биамриллах, угли ва халафи 
Мустаз^ир-билла^, Султон Маликшох, 
ва угли Султон Мух,аммад Тапар, Вазир 
Низомул-мулк б-н угли 
Муаййидул- 
мулкларни зикр килиш мумкин. Муай- 
йидул-мулкнинг хизматида булган пайт 
халифанинг 
вазири 
Амидуд-давлани 
х,ажв килганида вазир унинг Аббосий 
халифасини камситиб, Фотимий хали- 
фасини мактаганини айтиб, уни халифа 
Муктадийга шикоят килади. Шу боис 
ал-А. Х,амадонга кочади. Араб тили ва 
адабиётидаги билими устунлиги са­
бабли Низомул-мулкнинг угли Зиёул- 
мулкнинг хизматига келтирилади. Зиё- 
ул-мулкнинг улими сабабли Исфах,онга 
сафар килиб, у ерда Бурсукнинг угилла- 
рига устозлик килади. Кейинчалик Сул­
тон Мухаммад Тапар томонидан мушри- 
фул-мамолик этиб тайинланмасидан 
олдин бир муддат Багдоддаги Низомия 
мадрасаси кутубхонасида мудир вази­
фасида ишлайди. 507 й. 20 рабиъул-ав- 
вал ойи / 1113 й. 4 сент.да вафот этган. 
Ибн Халликоннинг «Ваф айат ал-аъйан» 
асарида ал-А.нинг улими х,акида берил­
ган 557/1162 й. котибнинг хатоси були­
ши мумкин. Имодуддин ал-Исфа^оний 
ал-А.нинг Мухаммад Тапар томонидан 
мушрифул-мамолик этиб тайинланиб, 
хизмат чогида султоннинг хузурида 
йикилиб улганини, бу х,олат уша давр- 
нинг нуфузли шахсларидан булган Ха- 
тир томонидан захдрланиш окибатида 
юз берганини накл килган.
Манбаларда ал-А.нинг ута кучли х,о- 
физага эга булгани, адабиёт, насаб илми, 
грамматика, лугат ва ахборда чукур илм-


га, балогат ва иншода ута мох,ир, кучли 
шоир, айни вактда иффатли, одил, дин- 
дор, нафосат сохиби булганини, хаётида 
баъзан булиб утган молиявий кийинчи- 
ликларга карамай хеч кимсадан бирор 
нарса тама килмагани зикр килинади.
Ал-А.нинг насаб, тарйх, шеър, шеър 
танкиди ва хадис сохаларидаги ун беш- 
тага якин асарлари булиб, улардан ик- 
китасигина бизгача етиб келган. Улар: 
«Дйван ал-Абйвардй». Бу девон «Ирак;и- 
йат», «Наждийат» ва «Важдийат» номи 
б-н уч кисмга булинган. (Кохира: 1317; 
Байрут: 1327; Дамашк: 1374-1375/1974­
1975; Байрут: 1407/1987). Булардан 
«Наждийат» кисми турли олимлар то­
монидан шархланган.
«Ал-Мухталиф 
ва-л-муъталиф 
фй 
муштабих, асма ар-рижал». Мазкур рисо­
ла хадис илмига оиддир.
Ал-А.нинг манбаларда зикр этилган, 
бирок бизгача етиб келмаган асарла­
ри куйидагилардир: «Тарйх Абйвард ва 
Наса», «К,абса ал-ажлан фй насаб Абй 
Суфйан», «Нузх,а ал-х,афиз», «Ал-Мужта- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   335   336   337   338   339   340   341   342   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish