Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet336/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   332   333   334   335   336   337   338   339   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

al-Samad al-Palimbani». El2 (ing.). 1, 92; Nihat Azamat. 
«Abdiissamed el-Pelimbani». TDV iA. - istanbul: 1988. 
1,300.
Тузувчи Бегзод Мухторов
АБДУШАМС ИБН АБДУМАНОФ
1 fll 1А ЛлС'
Курайш кабиласининг йирик 
уругларидан Абдушамс фарзандлари 
шажарасининг (Бани Абдушамс) 
асосчиси
Отаси - Абдуманоф ибн Кусай, онаси
- Отика бинт Мурра булиб, таваллуд ва 
вафот этган санаси номаълум. Ибн Х,и- 
шомнинг келтиришича, А.и.А. б-н Хошим 
эгизак булиб, терисининг бир кисми 
бир-бирига ёпишган *олатда тугилган 
ва Абдуманоф киличи б-н икковини 
орасини ажратган. А.и.А.нинг эгизи Х,о- 
шимдан эфшимийлар, угли Умайядан эса 
умавийлар уруглари таркаган. А.и.А. ота­
си Абдуманоф ва эгизи Хошим вафоти­
дан кейин уз уругига етакчилик килган 
*амда 
Абдуддор уругидан Каъба ва х,ожи- 
ларга курсатиладиган хизматларнинг 
бир кисмини эгаллашга эришиб, Курайш 
^абиласига катта таъсир утказа бошла­
ган. Карвонбошилик ва кумондонлик ва- 
зифаси х;исобланган циёда кам шу тарзда 
Абдушамс авлоди кулига жамланган. Бу 
вазифа Абдушамсдан кейин угли Умайя- 
га, кейинчалик набираси Абу Суфён ибн 
Х,арбга утган.


АБЕТ
А.и.А. ака-укалари Мутталиб ва Нав- 
фал б-н биргаликда \ошим бошчилигида 
тузилган мавсумий савдо карвонларини 
уюштирувчи «ийлоф» уюшмасида кат- 
нашиб, тижорат б-н жиддий шугуллан- 
ган ва умрининг асосий кисмини сафар- 
ларда утказган. Хошим ва Мутталибнинг 
вафотидан сунг «ийлоф»га х,ам бошчи- 
лик килишни бошлаган А.и.А. савдо би- 
тимларини тузиш максадида Яман орка­
ли Х,абашистонга сафар килиб, Макка ва 
Х,абашистон уртасида савдо алокалари 
йулга куйилишига эришди. А.и.А. ушбу 
сафардан кайтгач, куп утмай вафот этди 
ва Сафо тоги ёнбагридаги Ажёд номли 
тепаликка дафн этилган. А.и.А. Макка­
да Туво, Жаъфар, Рум ва Хум номли ку- 
дукларни каздиргани ривоят килинган.
А.и.А.нинг ун иккита фарзанди бул­
ган. Шомда истикомат килган Умайя ва 
Навфал исмли икки углидан ташкари 
барча фарзандлари Маккада яшаган ва 
Бани Абдушамс ибн Абдуманоф номи б-н 
Курайш х,абиласининг мухим ва обрули 
уругини ташкил килганлар.
Ад.: Ибн ал-Калбий. Жамх,ара ан-насаб. 
- Ку- 
вайт: 1403/1983. I, 94. 148; Ибн Хишом. Сйра. - 
Копира: 1375/1955. I, 106, 131, 135, 137, 139; Ибн 
Саъд. Ат-Таба^ат ал-кубра. - Байрут; 1388/1968. I, 
75, 77, 79, 85; Аз-Зубайрий. Насаб Курайш. - Копи­
ра: 1953.14, 97; Ибн Хабиб. Ал-Мухаббар. - Хайдар­
обод: 1361/1942. 163, 169, 399, 456; Ат-Табарий. 
Тарйх. - Leiden: 1879-1901, I, 1089, 1092; Ибн Ду- 
райд. Ал-Истицак;. - Ко\ира: 1378/1958. 17, 73, 
155, 165-167; М. Hamidullah, Islam Peygamberi (trc. 
Salih Tug). - Istanbul: 1980.1,318,477; Каадола. Муъ­
жам цабаил ал-ъараб. - Байрут: 1402/1982. II, 724; 
Mustafa Fayda. «Abdiipems b. Abdumenaf». TDV iA. - 
istanbul: 1988.1,304.
Зафар Фахриддинов
АБДУХ (АБДО)
o
J
j
C
Абдух Мухаммад 
(1849, ? - 11.07.1905, Искандария) 
Диншунос олим, публицист, 
мисрлик Ислом ислохотчиларидан
Машхур файласуф ва илохиётчи Жа- 
молуддин Афгонийнинг 
истеъдодли
шогирдларидан бири. Мисрдаги ал-Аз- 
хар ун-тини тугатган (1877 й.). 1881 й. 
Мисрнинг чет эл томонидан эзилиши- 
га йул куйган Араб Пошога карши исён 
кутаргани учун 1883-88 й.ларда чет элга 
сургун килинган. Устози Афгоний б-н 
бирга Парижда «Урва ал-вуско» («Мус- 
тахкам бирлик», 1884 й.) жамиятини 
тузган. Байрут ва Парижда яшагандан 
сунг уз юртига кайтиб расмий суд-кози 
вазифасида, 1889 й.дан ал-Азхар ун-ти- 
да, 1899-1905 й.ларда Мисрнинг бош 
муфтийси булиб ишлаган. Искандария- 
да вафот этган, кабри Крхира ш.да.
Замонавий араб публицистикаси ва 
журналистикасининг асосчиларидан би­
ри, янги араб адабий тили шаклланиши- 
да узининг адиблик ва публицистлик 
фаолияти б-н фаол иштирок этган. 
«Ал-Манар» журн. (1898 й.)га асос сол- 
ган. «Ал-Вакоеъ ал-Мисрийя» («Миср 
вокеалари») газетаси мухаррири бул­
ган. А. публицистикасининг янги араб 
адабий тилининг шаклланишида муай­
ян хиссаси бор. У «Тафсйр ал-Куръан» 
(1898-1905 йй.), «Рисала ат-тавуйд» 
(1897 й.) асарлари муаллифи, фаннинг 
турли сохаларига оид 30 дан зиёд китоб 
ёзган.
Ад.: Рашид Ризо. Тарйх ал-устаз ал-имам аш- 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   332   333   334   335   336   337   338   339   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish