Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet280/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   276   277   278   279   280   281   282   283   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Гури Амирнинг
ички ва 
Улугбек 
мадрасасининг
ташки пештокига езил- 
ган битикларни аслиятга монандтарзда 
тиклаган. Жумладан, 
Гури Амир мацба- 
раси
гумбазининг ички пештокига би- 
тилган Куръон и карим оятлари ва ха- 
дислар матнини укиб, кирк метр чамаси 
матнни ислох килиб, кайта тиклаган.
А.М. куп йиллик изланишлари нати- 
жасида «
Урта Осиё х а т т о т л и к санъ- 
а ти тарихидан
» монографиясини езган.
Куфий хатида 
ёзилган битиклар. 
Бухоро: Узбекистон 
обидаларидагн 
битиклар, Тошкент, 
«UZBEKISTAN TODAY». 
2016. 1-кисм. Б. 14S
278


АБДУЛК.ОДИР МУРОДИЙ
Биргина шу монографиями яратиш учун 
олим Ислом хаттотлик санъатига дойр 
350 дан ортик кулезма манбалардаги 
маълумотларни урганиб чикиб, узаро 
киеслаган, тах/шл ва тадкик килган. 
Улар орасида Султон Али Маш^адийнинг 
«Рисола дар баёни хуснихат»,
Хабибнинг 
«Хат ва х атто то н »,
Мухаммад Шариф 
Садр Зиёнинг 
«Тазкиратул-хапипотон», 
Дарвеш Мух,аммад Бухорийнинг 
«Фаво- 
йид ул-хутут»,
Исх,окхон Ибратнинг 
«
Жомеъ ул-хутут
», Мух,аммад Хафид- 
нинг 
«Дурр ал-мунтахабат»,
Мух,ам- 
мад ибн Хасан ат-Тибийнинг 
«Жомеъ 
мауасин к и та б а т ал-куттаб»,
Дарвеш 
Мух,аммад ибн Дуст Мух,аммад Бухорий­
нинг «
Фавойид ул-хутут»,
Шарифжон 
Махдумнинг 
«Рисолаи х атто то н »,
Фай- 
зулло^нинг «
Холоти х атто то н »,
Идрис 
Махдум Рожийнинг 
«Рисолаи хушнави- 
сон»
асарлари борлиги бу \акда муайян 
тасаввур беради.
«Урта Осие хаттотлик санъати тарихи- 
дан» асари минтакамиз хаттотлиги та- 
рихига оид беназир манбадир. Муаллиф- 
нинг ёзишича, 15-а.ларда Самарканд, 
Бухоро ш.лари уша замоннинг когоз 
саноатида йирик марказлари булган. 
Бу шахдрларда икки хил когоз ишлаб 
чикарилган: биринчиси, факат ипаклос- 
лардан (*еч кандай пахта толаси кушил- 
май) тайёрланган булиб, пишик, жуда 
чиройли, яхши ох,ор берилган, тоза ва 
силликликда тенгсиз KOF03. Уни киши 
кулга олганда Европанинг янги кре­
дит билетларини ушлагандек туюлган. 
Буни «когози абрешимий» деб аталган. 
Иккинчиси, ярим ипакли булиб, ипак ва 
каноп толасининг тахминан эллик фоиз 
аралашмасидан тайёрланган. Бу kofo3 
пишик, салмокли *амда яхши о^орли бу­
либ, «когози нимкатоний» дейилган. Ки- 
тоб ясалганида когоз устаси 
[цогозрез) 
иши битгач, 
х а т т о т
матнни кучиришга 
киришган. Хаттот кулёзмани батамом 
кучириб булгач, кулёзма 
лаввох,
кулига 
утган. Санъаткорл£7вво^ матнни рангдор
чизикли жадвал ичига, х;ошияни эса, 
одатда, кизил ёки ^аворанг чизик ичига 
олган. Баъзан оддий найдан ясалган мах- 
сус асбоб воситасида кулёзмаларнинг 
сатрлари орасига заржал, сурх ёки ложу- 
варддан афшон берилган. 
Лаввох,нтт 
иши битгач, кулёзма расмлар б-н беза- 
лиши учун миниатюрачи кулига утган. 
Кейин эса, 
са^оф
(муковасоз) чармдан 
бурттирма накшлар б-н зийнатланган 
жилд ишлаган.
А.М. араб хатининг маъкалий, куфий, 
му^аккак, сулс, тавкиъ, рикоъ, рай^оний, 
насх, таълик сингари турлари нима учун 
шундай номлангани масаласини далил- 
лар б-н ёритган. Жумладан, куфий хати 
Куфа ш.ида ижод этилгани учун шун­
дай номланган. Бу хат тури яратилгач, 
Хияра, Шом, Макка ва Мадинанинг улуг 
кишилари Куфада йигилган. Илм-фанда 
юкори боскичга кадам куйганлари каби 
исломий хат ва китобатда х,ам тараккий- 
га эришган. Асарда берилган 9-10-а.лар- 
да илк хаттотлардан Ибро^им Сикизий, 
Юсуф ас-Сижистоний, Ибн Баввоб то- 
монидан ихтиро килинган 36 хат санъ- 
атлари \акидаги маълумот *ам а^ами- 
ятлидир. Асарда меъморлик, тасвирий 
санъат ва бадиий ижодда хуснихатнинг 
урни ^акида эътиборга молик карашлар 
уз ифодасини топган. Урта Осиё худу- 
дида Хирот, Бухоро, Самарканд, Хоразм, 
Фаргона, Тошкент хаттотлик мактабла- 
рининг юзага келиши, уларнинг узига 
хос хусусиятлари, Ислом ёзув маданияти 
ривожида тутган урни, мазкур хаттот­
лик мактабларида фаолият курсатган 
300 дан ортик хаттотлар х,акида ноёб 
маълумотлар берилган.
А.М.нинг ёзишича, Урта Осиёда хаттот­
лик, айникса.темурийлар даврида ривож- 
ланган. Хатто темурий хукмдорларнинг 
*ам айримлари хаттотлик бобида устод 
даражасига кутарилган. Жумладан, Амир 
Темурнинг набираси Бойсункур Мир- 
зо сулс хатини ёзишда тенгсиз булган. 
Унинг кутубхонасида киркнафар машхур
279


АБДУЛ КОД ИР АЛ-КУРАШИЙ
хаттотлар туну кун китобат б-н шугул- 
ланган. Хаттотлик, зарафшонлик, олтин 
х,аллаш, накш, лав><а, раем, миниатюра ва 
б. бадиий санъатлар ишлаш Бойсункур 
Мирзо даврида ривож топган. Султон 
буйруги б-н кучирилган китоблардан 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   276   277   278   279   280   281   282   283   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish