Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet281/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

«Ал-Фараж баъд аш-шидда»нинг таржи- 
маси ва «Нузх;а ал-арвах,» асари хатининг 
мукаммаллиги баробарида, Ислом маъ- 
рифатининг нодир намунаси экани жихд- 
тидан хэм диккатга сазовордир.
«Урта Осиё х а тто тл и к санъати та- 
рихидан» монографияси Урта Осиё ми- 
солида Ислом хаттотлик санъати тарихи 
хакида х,ар томонлама илмий маълу- 
мотларни жамлаган нодир асарлардан- 
дир. Мазкур монография 1971 й. «Фан» 
нашриёти томонидан чоп этилган.
А.М. хаттот сифатида Хрфиз, Мукимий, 
Камол Хужандий каби мумтоз шоирлар 
«Девон»ларини, Абдуррах,мон Жомий- 
нинг мадрасаларда дарслик сифати­
да укитилган «Ал-Фаваид аз-зийаиййа» 
(1915 й., инв. ракам 7513), Навоийнинг 
«Мезон ул-авзон» (1947 й.), «Мухркамат 
ул-лугатайн» (1948 й.), «Мажолис ун-на- 
фоис» (1961 й.), Умар Хайёмнинг «Рубо- 
иёт» (1958), Фитратнинг «Чин севиш» 
(1919 й. инв. ракам 12834), «Битим йул- 
лари» (1919 й. инв. ракам 15404), «Шар% 
сиёсати» (1919 й. инв. ракам 15136) асар­
ларини, Гафур Гуломнинг шеърлар туп- 
ламини, булардан ташкари, 20 га якин 
нодир кулёзма асарларни настаълик ха- 
тида мукаммал кучириб чиккан. Фуркат- 
нинг Шаркшунослик ин-тидаги турли 
баёзларда сакланаётган шеърларини ях- 
литтупламгажамлаб (инв. ракам 11517), 
чиройли хатда китобат килган.
Ад.: К- Муниров. Моцир х а тто т.//Шаркшунос­
лик. 1995. 6-сон, 153-156; А. Ирисов. Тошкентда 
арабшуноспик. - Т.: 1964.
Нурбой Жабборов
АБДУЛКОДИР а л - к у р а ш и й
jill jjliJt 1£-
ft. ал-КУРАШИЙ)
АБДУЛКОХ.ИР АЛ-БАГДОДИЙ
jA lllI iiC.
Абу Мансур Абдулко^ир ибн Тох,ир 
ибн Мухаммад ат-Тамимий ал-Багдодий
(?, Багдод - 429/1037, Исфаройин) 
Шофеъий фацих;и, математик
Таваллуд санаси маълум эмас. Аммо 
365/975 й.да вафот этган Абу Бакр 
ибн Адийдан таълим олгани х,акидаги 
маълумотларга кура, 350/961 й.ларда 
тугилганини тахмин килса булади. Аб- 
дулко^ир ал-Багдодий илк сабокларини 
Багдод $6а^и^ларидан бири булган ота- 
сидан олган. Тах,силининг катта кисмини 
Багдодда Амр ибн Саъид, Мух,аммад ибн 
Жаъфар, Абу Бакр ал-Исмоилий ва Абу 
Бакр ибн Адий каби олимлардан олади. 
Кейинчалик отаси б-н Нишопурга кучиб, 
илмини уша ерда давом эттириш б-н 
бирга мударрислик х,ам килган. У ерда 
А.ал-Б. б-н шахсан учрашганини кайд эт­
ган Ибн Фурак б-н куришади. Куп утмай, 
отаси вафот этади (383/993 й.). Туркман 
исёнининг чикиши ва салжуцийларнинг 
Нишопурни ишгол килиши натижасида 
бу ерни тарк этиб, Исфаройинга кучиб 
утади ва Абу Иедок ал-Исфароийний- 
нинг дарсларига катнайди. Устозининг 
вафотидан кейин унинг урнига утиб, 
Масжиди Укайлдаги илм дарсларини да­
вом эттиради.
А.ал-Б.нинг ун етти илмдан даре бер- 
гани накл килинган. Хусусан, калом, 
мазуаблар тарихи, фикя ва усул ал-фищ, 
адабиёт ва математикада устоз сифатида 
Кабул килинган. Х,атто Фахруддин ар-Ро­
зий *ам уни математикада устун экан- 
лигини эътироф килган. Абу-л-К°сим 
ал-Кураший ва Абу Бакр ал-Бай^акий 
сингари Хуросон олимларининг купла- 
рига устозлик килган. Ислом илмлари 
тарихидаги шухратига купрок «Ал-Фарн; 
байна-л-фирак,» ва «Усул ад-дйн» номли 
китоблари оркали эришган. Асарларида 
ашъарий калом олимларининг а^ли сун­
на акидасини очик услубда ва узига хос
280


тасниф этиши, айникса, мухолифларига 
Карши а^ли суннанн изчил химоя кили­
ши диккатга сазовордир.
Ад.: Ал-Багдодий. Ал-Фарц. - Кохира: 230, 277, 
334, 364; Ал-Хатиб. Тарйх Багдад. - Копира: 1931. IX, 
358; Ибн Асокир. Табййн казиб ал-муфтарй. - Да­
машк : 1347. 253-254; Аз-3а*абий. Сийар. XVII, 572; 
Ибн Халликом. Вафайат. - Копира: 1367. II, 372­
373; Ас-Субкий. Таба^ат аш-шафиъиййа. - Копира: 
1324. Ill, 238-242; Тошкупризода. Мифтах, ас-саъ- 
ада. - Копира: 1968. II, 325; Хожи Халифа. Кашф аз- 
зунун. I, 254, 335, 360, 398, 441, 462, 471; II, 1039, 
1046, 1245, 1252, 1274, 1384, 1392, 1400, 1418, 
1432, 1769, 1820, 1839, 1921, 1970; Brockelmann. 
GAL. I, 385; Suppl. I, 666-667; Sezgin. GAS. I, 589; V, 
357; G. Sarton. Introduction. - New York: 1975. I, 
706-707; A. S. Tritton. «al-Baghdadi». El2 (ing.). I, 
909;Ethem Runi Figlali. «Abdulkahir el-Bagdadi». TDV 
lA. - istanbul: 1988.1, 245-247.
Тузувчи Музаффар Жабборов
АБДУЛКЩ ИР АЛ-ЖУРЖОНИЙ 
jAlSJl 
lie
-
Абу Бакр Абдулкох,ир ибн Абдуррахмон 
ибн Мухаммад ал-Журжоний 
(400/1009 - Журжон - 471/1078)
У Журжон (хоз. Эрон Ислом Респуб- 
ликасидаги Табаристон ва Хуросон ш.ла- 
ри орасидаги водийда жойлашган) ш.ида 
дунёга келган ва шу ерда вафот этган. Аб- 
дулкох,ир ал-Журжоний грамматика, ри­
торика, стилистика, балогат илми, фиw, 
адабиёт ва б. илмларни яхши билган. 
Миллати форс булишига карамасдан, у 
араб ва туркий тилларни уз она тилидек 
мукаммал эгаллаган. Журжон ш.идаги 
машхур олимларнинг кулида тахсил ол­
ган. Рай ш.ининг бош козиси Али ибн 
Абдулазиз ал-Журжонийдан адабиёт 
сирларини урганган. Абу Али ал-Фори- 
сийнинг жияни ва шогирди булган Абу- 
л-Хусайн ал-Форисий ибн ухт Абу Али 
ал-Форисийдан нах,в илмини урганган.
А.ал-Ж. Журжон ш.идан бошка шахарга 
сафар килмаган. Абдуррахмон ас-Суютий 
«Ки таб бугйа ал-вуъат» китобида шун­
дай ёзган: «Абдулкохир ибн Абдуррахмон 
ал-Журжоний - «машхур намечи Имом 
Абу Бакр» исми б-н танилиб, нацв илми-
ни Ибн ал-Форсийдан урганган ва ундан 
бошка х,еч кимдан тахсил олмаган, чунки 
у уз юртидан бошка жойга чикмаган».
А.ал-Ж. фикдца шофеъий мазцабида, 
каломда эса ашъарий мазх,абир,а булган. 
Ас-Силафий шундай ривоят килади: 
«У художуй, иймон-эътикодли эди. Бир 
куни у намоз укиётганида уни олдига 
угри кириб бор-йугини угирлаб кетди, 
лекин буни курган Абдулкохир намозни 
бузмади».
А.ал-Ж.нингбир канча машхур шогирд- 
лари булган. Али ибн Зайд ал-Фасихий 
А.ал-Ж.нинг нацв илмида энг кобилиятли 
шогирди булиб, «Ал-Фасихий» тахаллуси- 
ни фасохат илмининг билимдони булга­
ни учун олган. Абу Закариё ат-Табризий 
(х,иж. 421-502 йй.), Абу Наср Ахмад ибн 
Мухаммад аш-Шажарий, ал-Имом Абу 
Амир ал-Фазл ибн Исмоил ат-Тамимий 
ал-Журжоний кабилар хам А.ал-Ж.нинг 
шогирдларидан хисобланган.
Ас.: «Ал-Авамил ал-миа», «Ал-Жумал», 
«Китаб ат-татим м а фи-л-жумла», «Ал- 
Умда фи-т-тасрйф», «Асрар ал-балага 
фи-л-маъанй 
ва-л-байан», 
«Далаил 
ал-иъжаз ва асрар ал-балага», «Ал-Миф- 
тах,» - ушбу асарида шофеъий мазцаби 
буйича фищ ий масалаларни мукам­
мал ишлаб чиккан. «Китаб шарх, ал- 
Фатица», «Китаб иъжаз ал-Куръан ас- 
сагйр», «Китаб иъжаз ал-Куръан ал-ка- 
бйр», «Китаб ар-рисала аш-шафиъиййа», 
«Дарж ад-дурар».
А.ал-Ж.нинг бешта асари устози Абу 
Али ал-Форисийнинг «Ал-Йзах,» аса­
ри асосида ёзилган. «Ал-Мугнй» асари 
«Ал-Йза%»га ёзилган шарх булиб, 30 
жилддан 
иборатдир. 
«Ал-Мук,тасид». 
Мазкур асар хам «Ал-Йзац»нинг мухтасар 
шаклда ёзилган шархидир. «Ал-Йжаз»
- «Ал-Йзах,» асарининг кискартирилган 
куринишидир. Асарнинг кулёзма нус­
хаси Британия музейида сакланмокда. 
«Ат-Такаллума» асарида «Ал-Йзах;» аса­
ри хакидаги фикр-мулохазалар ёзил­
ган. «Am-Талхйс» асари «Ал-Йзах,» асари
АБДУЛКОХИР АЛ-ЖУРЖОНИЙ
281


асосида ёзилган. У 
«Ал-Жумал»
асар и- 
га ёзилган шархдир. 
«Ал-Китаб фи-л

ъаруз». «Ал-Мухтар». «Ат-Тазкира». «Ал- 
Масаил ал-мушкила».
Ад.: Аз-Закабий. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish