Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet279/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   275   276   277   278   279   280   281   282   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

ал-хилаф», «Шарх, нузх,а ан-нуззар». Ман­
баларда 
шунингдек, 
А.и.М.ал-Ф.нинг 
«Шарх, ал-минх,аж», «Ар-Равз ал-му^аз- 
заб», «Шарх ал-манзума ар-ращбиййа» 
номли асарлари, Ибн ал-\оимнинг алгеб- 
рага оид «Ал-Муцниъ» номли китобига 
ёзган шарки борлиги зикр килинган.
Ад.: Ал-Му^иббий. Хуласа ал-асар. II, 291-298, 
456-457; Suter. Die Mathematiker. 171, 193-194; Х,а- 
диййа ал-ъарифйн. I, 600; Йзац ал-макнун. I, 590; 
II, 181, 185, 547, 638, 643; Brockelmann. GAL. Suppl.,
II, 486; Аз-Зириклий. Ал-Аълам. - Байрут: «Дор 
ал-ъилм ли-л-малойин», 1979; IV, 168; Кахх,ола. 
Муъжом ал-муаллифйн. V, 298; D. A. King. Фицрис 
ал-махтутат ал-ъилмиййа ал-мацфузат би-дар 
ал-кутубал-Мисриййа. - Копира: 1986. II. 911; Salim 
Ogut. «Feyyilmi, Abdulkadir b. Muhammed». TDV iA. - 
istanbul: 1995. XI 1,515-516.
Тузувчи Музаффар Жабборов
АБДУЛЦОДИР МУРОДИЙ
(1893 - Тошкент - ?)
Арабшунос, хаттот, Куръон ва 
Кадис илмларини чукур билган 
илокиётшунос
Бошлангич мактабни тугатгач, уз ама­
киси машхур хаттот Шомурод котибдан 
хуснихат, форс тили ва адабиётидан сабок 
олган. 1907 й.дан 1917 й.гача Абу-л-Крсим 
мадрасасида илм тахсил килган. Тафсир, 
Кадис, фикх имларини урганган. Кейин су- 
рияликадибва олим Мукаммад ибн Саъид 
ал-Асалийдан араб адабиёти, фасокат ва 
балогат буйича билимларини такомил- 
лаштирган. Хаттот сифатида унга якин 
арабий хаттурларини мукаммал билган.
1917 й.дан кейин А.М. укитувчилар 
тайёрлов курсини тугатиб, укитувчилик 
килган. 1926 й.дан Узбекистон Давлат 
нашриётида хаттотлик (каллиграфия) 
ишлари б-н шугулланган. 1930 й.дан
АБДУЛКДЦИР МУРОДИЙ
277


АБДУЛКДЦИР МУРОДИЙ
1940 й.ларгача кутубхона мудири булиб, 
1940 й.дан 1942 й.нинг апр.гача Навоий 
комитетида илмий ходим булиб ишла- 
ган. 1942 й. 15 майда Иккинчи жах,он уру- 
шига жунаган. 1944 й. урушдан кайтиб, 
9зР
ФА Шаркшунослик ин-тида илмий 
ходим булиб ишлаган. А.М. бу даргохда 
замонлар утиши б-н баъзи ерлари йир- 
тилган, бошидан ёки охиридан варакла- 
ри тушиб колган, нуксонли булиб колган 
илохиёт, адабиёт, тарйх илмларига дойр 
нодир кулёзмаларни бошка нусхаларига 
таккослаб тузатиш ишлари б-н шугул- 
ланган. Асосий фонддаги Ислом тарихи, 
адабиёти, 
ацоид
ва 
фиw
илмларига дойр 
кулёзма китоблардан 2 минг жилд (хар 
жилдда бир нечтадан китоб бор) кулёз- 
мага муаллифлар каталоги тузган.
Бундан ташкари, А.М. таржимонлик 
фаолияти б-н хам муттасил шугуллан- 
ган. Ибн Синонинг 
«Тиб цонунлари»
аса­
рининг 1,2,3-жилдлари таржимасида 
иштирок этган. Машхур олим ва сайёх, 
Екут ал-^амавий калам ига мансуб 
«Муъ­
жам ал-булдан»
асаридан Урта Осиёнинг 
Ислом цивилизацияси тарихида тутган 
урни, узига хос географияси, бу замин- 
дан етишган 
муфассирл
ар, 
му^аддислвр, 
фаци^л
ар хакида кимматли маълумот- 
ларни берувчи кисмларини узбек тилига 
таржима килган.
А.М. хаттот сифатида хам улмас мерос 
Колдирди. 15-а.да Султон Хусаин Бойка- 
ро сарой ида Абдулжамил коти б ва Сул­
тон Али Машхадий каби машхур хаттот- 
лар буюк шоир ва мутафаккир Алишер 
Навоий асарларини, жумладан, миллий 
адабиётимизнинг шох асари 
«Хамса»- 
ни кучирганлар. Настаълик хатида ку- 
чирилган ана шу нодир манбанинг бир 
канча тушиб колган варакларини А.М. 
бошка кулёзмалар б-н таккослаб, кайта 
тиклаган. Унинг хати уша машхур хат- 
тотлар ёзувидан 
хрч
бир жихатдан ко- 
лишмайди ва уша сахифаларни курган 
одам матннинг кайта тикланган жойла- 
рини кадимги нусхадан деярли фарклай 
олмайди. Шу боис илм ахли уни «замо- 
намизнинг Мир Али котиби, Султон Али 
Машхадийси», дея эътироф этган.
А.М. Самарканддаги нодир ёдгорлик- 
лар - 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   275   276   277   278   279   280   281   282   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish