Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet203/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   199   200   201   202   203   204   205   206   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Кироатни арз йули б-н Убай ибн Каъб 
(р.а.)дан урганган. Ундан ^ироатни 
озод килган кули Абу Жаъфар Язид ибн 
Каъкоъ, Шайба ибн Нассо*, Абдуррах,- 
мон ибн Хурмуз, Муслим ибн Жундаб ва 
Язид ибн Румонлар урганганлар. А.и.А, 
шунингдек, е т т и цироат имомларидан 
булган Нофеънинг хам устозидир. У Ма­
динада цироат сохаси пешволаридан 
Хисобланган. Шамсуддин аз-Захабий 
хам унинг 70/689-90 й.лардан кейин 
вафот этгани хакида ривоятлар борли- 
гини айтган.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Таба^ат ал-кубра. - Байрут: 
1968. V, 28; Ал-Бухорий. Ат-Тарйх ал-кабйр. - Хай- 
даробод: 1941-60. V, 149-150; Ибн Абу Хотим. Ал- 
Жар% еа'т-таъдйл. - Хайдаробод: 1952-53. V, 125; 
Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. - Копира: 1970-73. 111, 
360-361; Аз-За^бий. Маърифа ал~фрра. I, 58; Ибн 
Хажар. Ал-Исаба. II, 357.
Тузувчи Абдуллатиф Аллоцулов
АБДУЛЛО^ ИБН АМР ИБН АЛ-ОС 
(jj 
(jj
Абу Мухаммад Абдуллох ибн Амр 
ибн ал-Ос ал-Кураший 
(?, Макка - 65/684-85, Миср) 
Сахоба
Ораларида факатгина ун бир ёки ун 
икки ёш фарк булгани айтилган отаси 
Амр ибн Ос (р.а.)дан олдин Исломни ка­
бул килган ва^шграшнинг 7 й.дан кейин 
у б-н бирга Мадинага к^ган. Сурёний 
тилини мукаммал билган, Тавротни укий 
олган Абдуллох ибн Амр ибн ал-Ос (р.а.) 
нинг хати хам гузал эди. Шу сабабли Пай­
гамбар (с.а.в.)дан эшитиб, ёдда саклаш- 
ни истаган хэдисларни унутмаслик учун 
ёзиб оларди. Баъзи сацобалар эшитилган 
барча сузларнинг кайд этил иши тугри 
эмаслигини айтганларида Расул и Акрам 
(с.а.в.) га мурожаат этиб, бу хакда сура ган 
ва Ул Зотдан эшитган хар бир суз хамда 
ишии ёзиб олишга изн олган (Мусиад, II, 
192, 207). А.и.А.и.ал-О. «Ас-Сацйфа ас-са- 
дица» номи остида туплаган бу хадислар- 
ни бир сандикда эхтиёткорлик б-н саклар 
ва узин и хаётга боглаб турган нарсалар- 
нингаввалида «Ас-Са^йфа» туришини ай- 
тар эди. Х,атто ундан су рал ган баъзи са- 
волларга хам мазкур «Ас-Са%0фа»дан жа-
Ко\ирадаги 
Абдул л ох, ибн 
Амр ибн ал-Ос 
масжиди
174


воб килар эди. Хдцисларни ривоят килиш 
жихатидан олдинги уринда турувчи Абу 
Хурайра (р.а.) х,ам А.и.А.и.ал-0.ни узидан 
куп хдцис билган сах;оба эканини баён 
килган. Бунга сабаб килиб унинг Пай­
гамбар (с.а.в.)дан эшитган адцисларини 
Кайд килиб борганини курсатган. Абу Ху- 
райранинг бу гувохлиги А.и.А.и.ал-О. энг 
куп кадис билган сауоба булганлигининг 
очик далилидир (к. МУКСИРУН). Бизга- 
ча мустакил асар сифатида етиб келма- 
ган «Ас-Сащфа ас-садик;а»даги хдцислар 
адади канча экани аник булмаса-да, тах- 
минан 1000 та атрофида булгани хаки­
да маълумот бор. Бу асар кейинчалик 
А.и.А.и.ал-О.нинг тунгич набираси Амр 
ибн Шуайбга нисбат берилган ва у томо­
нидан ривоят килинган. Асарнинг катта 
бир кисми Амр ибн Шуайбнинг ривояти 
б-н Ахмад ибн Ханбалнинг «Муснадшдан 
(II, 158-226) жои олган.
А.и.А.и.ал-О. хддис ва фищ илмлари- 
ни чукур эгаллагани туфайли абодила 
орасидан урин эгаллаган. Ибодат б-н куп 
машгул булгани, давомли руза тутгани, 
х,офиз булгани сабабидан хар куни Куръ- 
онни хатм килгани (Муснад, II, 163, 199) 
учун оилавий 
х,аётга 
эътибор бермаган, 
Хатто шу сабабдан отаси томонидан Пай­
гамбар (с.а.в.)га шикоят килинган. Пай­
гамбар (с.а.в.) хам камрок руза тутиши 
ва камрок Куръон укишини айтганлар. 
А.и.А.и.ал-0. куввати ва ёшлигини ибодат- 
га багишлаш истагида эканини таъкид- 
лаганида, Расули Акрам (с.а.в.) етти кун- 
дан (баъзи ривоятларда уч кундан) киска 
вактда Куръонни хатм килмаслиги, Довуд 
(а.с.) каби бир кун руза тутиб, бир кун тут- 
маслиги, ибодатдан буш вактини оила 
аъзолари б-н утказиши кераклиги ва дам 
олишини тавсия килганлар. А.и.А.и.ал-0. 
улугёшга етганида Пайгамбар (са.в.)нинг 
унга берган имкониятларидан етарли да­
ражада фойдаланмаганидан пушаймонда 
эканини маълум килган. Отаси б-н бирга 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   199   200   201   202   203   204   205   206   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish