Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet201/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

моликий мазуаби асосчиси Имом Молик- 
нинг шайхи булган.
А.И.А.Т. Сиффийн жангида Али (р.а.) 
томонидан жой олган. Манбаларда Эрон 
фапцлари асносида шахид булгани ёки 
Мадинада вафот этгани хакида икки хил 
ривоят бор.
Ад.: Ал-Вокндий. Ал-Магазй. - Байрут: «Олам 
ал-кутуб». III, 902; Ибн Х,ишом. Ас-Сйра. - Kpxjtpa: 
1955. IV, 88-89; Ибн Саъд Ат-Таба^ат ал-кубра.
- Байрут: 1968. V, 74-76; Ал-Бухорий. Ат-Тарйх 
ал-кабйр. - Х,айдаробод: 1941-60. V, 94; Ат-Табарий. 
Тарйх. - Байрут: «Дор Сувайдон». III, 76.
Тузувчи Азиз Тожиев
АБДУЛЛОХ, ИБН АБУ УМАЙЯ
jjji 
-sill J
j
C-
Абдуллох ибн Убу Умайя 
ибн ал-Мугийра ал-Махзумий 
(?, Макка - 8/629-30, Тоиф) 
Сахоба
Пайгамбар (с.а.в.)нинг аммалари Оти- 
канинг угли, аёллари Умму Салама (р.а.)
нинг ота бир укаси булган. Абдуллох ибн 
Абу Умайя (р.а.) Исломнинг илк даврида 
мусулмонларнинг ашаддий душманла- 
ридан бири эди. Исломнинг аввалида 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг амакилари Абу 
Толибдан жиянига Исломга даъват ки- 
лишини тухтатиши, акс холда уни химоя 
килмаслигини айтишини талаб килиб 
борган хайъат аъзолари орасида А.И.А.У 
хам булган. У Пайгамбар (с.а.в.)ни Ис­
лом даъватидан воз кечириш максади- 
да ташкил килинган мажлисда, «Исро» 
сурасининг 93-оятида ишораси келган, 
яъни Пайгамбар (с.а.в.) осмонга чикиб, 
у ердан китоб олиб тушмагунича унга 
иймон келтирмасликларини айтганлар 
орасида хам булган. Айрим ривоятларда 
А.и.А.У. мусулмон мухожирларни ортга 
кайтариш учун Хабашистонга борган 
элчилар орасида хам булгани айтила- 
ди. Пайгамбар (с.а.в.) улим тушагида 
ётган Абу Толибга иймон келтиришини 
таклиф килганларида, А.И.А.У. ул Зотга 
карши чиккан ва Абу Толибга динидан 
кайтмаслиги учун босим утказган. Ухуд 
жанги асносида Мадинада булган, у ер­
дан тугри Тоифга бориб, маккаликларга 
уруш хакида маълумот берган.
А.и-А.У.нинг 
Исломга 
душманли- 
ги Макка фатцига кадар давом этган. 
Фатцдан олдин Абу Суфён б-н бирга Ма­
динага боришга карор килган. Умму Са- 
ламанинг илтимосига биноан, Пайгам­
бар (с.а.в.) уларни кабул килганлар ва 
улар мусулмон булганлар. А.и.А.У. Макка 
фапщн ва Хунайн жангида катнашган. Бу 
жангда Исломнинг ашаддий душмани 
ва Сацийф к;абиласинннг раиси булган 
Усмон ибн Абдуллохни улдирган. Тоиф 
цамали пайтида шахид булган.
Ад.: Ибн Саъд. Ат-Табацйт ал-кубра. - Байрут: 
1968. I, 122; II, 158; Ат-Табарий. Тарйх. - Копи­
ра: 1960-70. III, 50-51; Ибн ал-Асир. Усд ал-га-
ба. - Копира: 1970-73. III, 177-178; Ибн Хажар. 
Ал-Исаба. - Копира: 1328. И, 277; Muhammed 
Hamidullah. Islam Peygamben. - Istanbul: 1990. II, 
521-522.
Тузувчи Абдуллатиф Аллокулов
171


АБДУЛЛОХ ИБН АБУ ХДЦРАД
АБДУЛЛОХ, ИБН АБУ ХАДРАД 
^ji (jj Mil Jje
Абу Мухаммад Абдулл о* 
ибн Абу Хадрад 
ибн Умайр ал-Асламий 
(7-71/690-91)
Сах,оба
Отаси Абу Хадраднинг асл исми Са- 
лома булгани учун баъзи манбаларда 
Абдуллох ибн Салома деб х,ам зикр ки­
линган. Манбаларда А.и.А.Хни сах,о- 
балиги борасида турли ихтилофлар 
мавжуд. Бирок, аксарият олимлар уни 
сахоба булганини кайд этишган. Цудай- 
бия сулцидан бошлаб Пайгамбар (с.а.в.) 
амрлари остида сафарларда катнашган 
ва унга турли сарийяларда вазифалар 
хам юклатилган. Шулардан бири Гоба 
сарийясиднр. Бани Жушам ^абиласидан 
булган Рифоъа ибн Кайснинг мусул­
монлар ва Бани Крйс орасини бузмокчи 
булганини эшитган Расулуллох (с.а.в.), 
Абдуллох ибн Абу Хддрад (р.а.)нинг 
ёнига яна икки кишини кушиб, уларга 
Рифоъа хакида маълумот туплаб ке- 
лишни буюрадилар. А.и.А.Х,. Мадина 
якинидаги Гоба яйловида Рифоъани 
тузокка тушириб улдиради, унинг оз 
сонли одамларини кувиб, ортда колган 
туяларини улжа сифатида Мадинага 
Хайдаб келади. Камбагал хаёт кечир- 
ган А.и.А.X- уйланганида узига улжа- 
даи тушган ун уч туяни хотинига махр 
сифатида беради. Бу вокеадан икки ой 
утиб, Хунайн жанги аввалида Пайгам­
бар (с.а.в.) томонларидан яна душман 
ичига кириб маълумот туплаш учун 
юборилади. Вазифани муваффакият 
б-н якунлаб, туплаган маълумотлари- 
ни Пайгамбар (с.а.в.)га такдим килади. 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг вафотларидан 
кейинги хаёти хакида маълумот бул­
маган А.И.А.Х,. тахминан саксон ёшида 
вафот этган.
А.И.А.Х- Абу Бакр (р.а.) ва Умар (р.а.) 
дан хэдис ривоят килган, ундан эса угли
Каъкоъ ва б.лар ривоят килганлар. Ри­
воят килган хадисларининг иккитаси 
Ах,мад ибн Х,анбалнинг «Муснад»ида кел- 
тирилган.
Ад .: Ал-Вокидий.Ал-Магази.-Лондон: 1965-66.
II, 634-635, 777, 779-780, 797; III, 877, 893. 939, 
1008; Ибн Хишом./!с-Сйра. - Kpwpa: 1955. Ill, 439- 
440; IV, 626,629-631; Ибн Саъд. Ат-Табацат ал-куб- 
ра. - Байрут: 1968. II, 150; IV, 309-310; Ат-Табарий. 
Тарйх. - Копира: 1960-70. Ill, 34, 158: Ибн ал-Асир. 
Усд ал-габа. - Копира: 1970-73. Ill, 210-211; Ибн 
Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1970-72. IV, 54-57.
Тузувчи Акмалхон Акмалхоноп
АБДУЛЛОХ, ИБН АВН
Абу Авн Абдуллох, ибн Авн
ибн Эртабон ал-Музаний ал-Басрий 
(66/685-Басра- 151/768) 
Мухаддис
Бобоси Музайна цабиласинингулугла- 
ридан булгани учун ал-Музаний ва Бас- 
рада тугилгани учун ал-Басрий нисбаси 
б-н зикр килинади. Анас ибн Моликни 
курган, Саъид ибн Жубайр, Иброхим 
ан-Нахаий, аш-Шаъбий, Ато ибн Абу 
Рабох, Хасан ал-Басрий ва Ибн Сирийн 
каби куплаб улуг шахслардан хадис 
тинглаган.
Ундан Аъмаш, Шуъба ибн Х,ажжож, 
Суфён ас-Саврий, Абдуллох ибн Му- 
борак, Азхар ибн Саъд, Хушайм ибн 
Башир, Вакийъ ибн Жаррох, Яхё ибн 
Саъид ал-Каттон каби олимлар ри­
воят килганлар. Хадис мунаккидлари 
уни 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish