Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet205/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

АБДУЛЛОХ ИБН АЛ КАМА
АБДУЛЛОХ, ИБН АЛКАМА
Ал11с Qj ibl х с
ft. 
АБДУЛЛОХ, ИБН АБУАВФО)
АБДУЛЛОХ, ИБН АЛ-АРКДМ 
fSjVi ое ^1 
j j p
Абдуллох, ибн ал-Арцам ибн Абдуягус 
ибн Вахб ибн Абдуманоф 
ибн Зухра ал-Кураший
(7 - тахм. 644-656, Мадина) 
Седова
Пайгамбар (с.а.в.)га она томондан к;а- 
риндош билган Абдуллох, ибн ал-Аркам 
(р.а.) Макка ф атщ  асносида Исломни 
кабул килган ва вахий котиблари ора- 
сидан урин олган. Хусусан, хукмдорлар- 
дан келган мактубларни укиш, саклаш, 
жавоб ёзишда Пайгамбар (с.а.в.)га ёр- 
дамчи булган ва Ул Зотнинг ишончла- 
рини козонган. Шу боис А.и.ал-А. ёзган 
жавоб хатларини Пайгамбар (с.а.в.) кай­
та укитмасдан мухр босганлари ривоят 
килинади. Чунончи, бу самимият ва са- 
докатининг мукофоти тарикасида Пай­
гамбар (с.а.в.) унга Хайбар улжаларидан 
эллик васк, (^лчов бирлиги) берганлар. 
А.и.ал-А. Абу Бакр (р.а.) халифалиги дав­
рида хам дипломатии алокаларни гари- 
тиш лавозимида ишлаган. Умар (р.а.) 
халифалигида Байтулмолта рахбар этиб 
тайинланган. Халифа Умар (р.а.) А.и.ал-А. 
нинг кобилияти ва ростгуйлигига тан 
бергани, хатто унингдек Аллохдан 
куркадиган бошка кишини к^рмаганини 
айтган. Усмон (р.а.) даврида х,ам киска 
муддат мазкур лавозимда ишлаган. Ке- 
йинрокуз ихтиёри б-н ушбу лавозимдан 
бушаган. Килган хизматлари эвазига 
халифа Усмон (р.а.) 30000 дирхам пул 
таклиф килганида у бу ишни Аллох, ро- 
зилиги учун килганини айтиб, пулларни 
олмаган. Хаётининг сунгги йилларида 
кузларидан айрилган А.и.ал-А., Усмон 
(р.а.) халифалиги даврида вафот этган.
А.и.ал-А. Пайгамбар (с.а.в.)дан хдцис 
ривоят килган. Ундан эса, Абдуллох, ибн
Утба ибн Масъуд, Язид ибн Катода ва 
Урвалар хадис ривоят килганлар. Унинг 
битта х,адиси Ахмад ибн Ханбалнинг 
«Муснад»ида (III, 483, IV, 35) келтирил- 
ган.
Ад.: Ал-Вокидий. Ал-Магазй. - Лондон: 1965-66.
II, 721; Ибн ал-Асир. Усд ал-габа. - Копира: 1970-73.
III, 172-174; Аз-3а\абий. Сийар. II, 482-483; Ибн 
Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1328. И, 273; М. Asim 
Koksal. Islam Tarihi. - istanbul: 1981.1,184-185; Myc- 
тафо ал-Аъзамий. К у тта б ан-набй. - Риез: 1981. 
76-78; ismail L. Qakan. «Abdullah b. Erkam». TDV iA. 
-istanbul: 1988.1,102.
Тузувчи Ахмадхон Алимов
АБДУЛЛОХ ИБН АСЪАД
■lauuii ( j j 40tl A
j
C-
ft. 
ол-ЕФИЪИЙ)
АБДУЛЛОХ ИБН АТИЙЯ
AjLe- (ji jsill 
ft. 
ИБНАТИЙЯ ад-ДИМАШКИЙ)
АБДУЛЛОХ ИБН АТИЙК
Абдуллох, ибн Атийк ибн К,айс 
ал-Хазражий ал-Ансорий 
(7- 12/633, Шом)
Сахоба
Абдуллох, ибн Атийк (p-а.) Мадина- 
нинг Хазраж цабиласидан булгани учун 
унга ал-Ансорий деб нисбат берилган. 
Манбаларда А.и.А.нинг таваллуд санаси 
ва каерда тугилгани хакида маълумот­
лар учрамайди. Ухуд жангидан бошлаб 
барча жангларда иштирок этган. Бадрда 
иштирок этгани хакида, шунингдек, ва­
фот этган жанги хусусида хам ихтилоф­
лар бор. Тарихчи ал-Багавий уни Абу 
Бакр (р.а.) халифалиги даврида, Мусай- 
лама Каззобга карши булиб утган Ямома 
жангида шахид булганини зикр килган.
Манбаларда «Абдуллох ибн Атийк са- 
рийяси» деб номланган ва турли тарзда 
ривоят килинган харакатнинг бошлиги 
сифатида танилган. Бу сарийя мушрик- 
ларнинг Пайгамбар (с.а.в.)га карши 
хар
178


АБДУЛЛОХ ИБН АХМАД ИБН ХАНБАЛ
кандай хдракатларини куллаб-кувват- 
ловчи яхудий зодагонларидан Абу Ро- 
феъ ибн Абу-л-Хукайкни улдиришни 
максад килган. Хайбар теварагида узига 
карашли мустах,кам бинода яшаган бу 
бой яхудий Исломга карши хдракатлар- 
ни угаштиришда бардавом булгани учун 
Пайгамбар (с.а.в.) томонидан х,ижрат- 
нинг олтинчи йили рамазон ойида А.и.А. 
бошчилигидаги ансорлардан ташкил 
топган турт кишилик гурухга уни мах,в 
этиш вазифаси топширилган. А.и.А. ше- 
рикларн б-н Абу Рофеънинг уйига ки- 
риб, уни уша ерда бартараф килганлар. 
Хадисларда кайд этилишича, кайтишда 
А.и.А.нинг оёгига шикает етади. Шерик- 
лари уни Пайгамбар (с.а.в.)нинг олдила- 
рига олиб келишганда Ул Зот минбарда 
хутба килаётган эдилар. Расулуллух 
(с.а.в.) А.и.А. ва шерикларини куриб, «Бу- 
лар ютукка эришдилар», деб мархамат 
Килганлар.
А.и.А.дан фа кат биттагина хадис риво­
ят килинган.
Ад.: Ал-Вокидии. Ал-Магазй. - Лондон: 1965-66. 
I, 391-393; III, 988; Ибн Саъд Ат-Табацат ал-куб­
ра. - Байрут: 1968. II, 91-92, 164; Ismail L. £akan. 
«Abdullah b. Atik». TDV iA. - istanbul: 1988. I. 86; 101 
y/iyr сацобий. - Т.: «Тошкент Ислом университети» 
нашриет-матбаа бирлашмаси, 2018. 81-83; http:// 
www.sahaba.rasoolona.com/Sa liaby/23040.
Озодбек Алимов
АБДУЛЛОХ ИБН АХМАД ИБН ХАНБАЛ
(JuJb (jj 
(jj <й)1 JUC
Абу Абдуррахмон Абдуллох, ибн Ахмад 
ибн Мухаммад ибн Ханбал 
аш-Шайбоний 
(213/828 - Багдод - 290/903) 
Мухаддис, факих
Ахмад ибн Х,анбалнинг кичик угли Аб­
дуллох ёшлигидан хадис урганишга бул­
ган кизикиши сабабли аввал отаси, сунг 
бошка купгина мууаддислардан даре 
олган. Унинг устозлари орасида отаси­
нинг якин дустлари хамда уз даврининг 
етук мууаддисларидан булган Яхё ибн 
Маъийн, ака-ука Абу Бакр ва Усмон ибн
Шайбалар, Абу Хайсама Зухайр ибн )^арб, 
Суфён ибн Вакийъ ибн Жаррохлар бор 
эди. Ахмад ибн Х,анбал машхур «Муснад» 
асарини аввал угли Абдуллох учун мах- 
сус укиб берган. А.и.А.и.Х,. «Муснад»да 
«отам айтади» деб накл килган хар бир 
хадисни отасидан камида икки-уч марта 
эшитганини келтиради. Бундан ташка- 
ри, у бошкалардан сурай олмаган баъзи 
масалаларни отасидан сураб урганган 
ва унда «Зух,д» номли асарини, «Ан-Насих 
ва-м-мансух», «Am-Тарйх», «Х,адйс Шуъба», 
«Ж авабат ал-Куръан» ва «Ал-Манасик» 
каби китобларни укиган. А.и.А.и.Хдан 
Абу-л-К,осим ал-Багавий, ал-Махомилий, 
Абу Али ас-Саввоф ва Абу Бакр ал-Ка- 
тиъий каби муцаддислар хадис ривоят 
Килганлар. Ан-Насоий ва ад-Доракутний 
каби ута диккатли икки хадис мунакки- 
ди А.и.А.иД.нинг ыща эканига гувохлик 
берганлар.
Отасининг баъзи фикхий карашлари- 
ни хам ривоят килиш б-н бирга А.и.А.иД., 
асосан, хадис б-н машгул булган ва унинг 
хадис танкиди хамда илалта оид илмда- 
ги устунлигини барча эътироф этган. 
Уттиз мингта хадисни уз ичига олган 
«Муснад» асари Ахмад ибн Х,анбалнинг 
хаётлик даврида узи томонидан тартиб 
ва тасниф килинмагани учун бу мухим 
вазифани А.и-А.и.Х,. уз зиммасига олади 
ва таркок холдаги «Муснад» хадислари­
ни тартиблайди. Аммо баъзи тартибда- 
ги хатоликлар сабаб мадиналикларнинг 
ривоятлари шомликларникига, шомлик- 
ларники мадиналикларникига арала- 
шиб кетган булса-да, асардаги бу каби 
хатоликлар кейинги давр хадис хофиз- 
лари томонидан тузатилган. «Муснад» ни 
тартиблаш вактида А.и.А.и.Х,. асарга баъ­
зи ривоятларни кушган. «Заваид Абдул­
лах,» деб номланган бу иловалар унинг 
отасидан бошка устозларидан эшитган 
хадислар б-н отасидан эшитмаган холда 
унга укиб берган хадисларидан иборат 
булган. «Муснад»да «хаддасана Абдул­
лох хдддасани Аби» ибораси б-н ривоят
179


АБДУЛЛОХ, ИБН БАРРИЙ
килинган хдцислар Ахмад ибн Ханбал 
йиккан хадислардир. «Аби» калимаси 
ишлатилмасдан «х,аддасана Абдуллой» 
шаклидаги ривоятлар эса, А.иА.и.Хнинг 
завоид
ларидан хисобланади.
Ахмад ибн Ханбалнинг фищ, ацоид 
ва ахлокка дойр карашларини тала- 
балари орасидан энг яхши жамлаган 
хам А.и.А.и.Х,.дир. «Муснад»дан танлаб 
олиб ёзган «Суласиййат»,
отасидан ри­
воят килган «Фазаил Усман ибн Аффан», 
«Китаб ас-сунна»
ва «Муснад ал-ансар» 
асарлари бугунгача етиб келган.
А.и-А.и.Х- етмиш етти ёшида вафот эт­
ган ва узининг васиятига кура, Боб ат- 
тийн цабристонига
дафн килинган.
Ад.: Ал-Хатиб. Тарйх Багдад. - Копира: 1931.
IX, 375-376: Ибн Абу Яъло. Таба^ат ая-^анабила.

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   201   202   203   204   205   206   207   208   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish