Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet193/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Рух, ал-маъанй. - Байрут; «Дор и*ё ат-турос». X, 
153-154; W. Montgomery Watt. «Abd Allah b. Ubayy». 
EP (Ing.). I, 53; Talat Kofyigit «Abdullah b. Abdullah». 
TDV iA - istanbul: 1988.1, 80; Алихонтура Согуний. 
Тарихи Муцаммадий. - Т.: «Мовароуннах,р», 2017. 
282-283; Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Ислом 
тарихи. - Т.: «Hilol-nashr», 2017.1, 270.
Тузувчи Насриддин Мирзаев
АБДУЛЛОХ, ИБН АБДУЛМУТТАЛИБ
I .
i
U
t
II 
( j j All) J
j
P
(?, Макка - 570, Ясриб) 
Расулуллох, (с.а.в.)нинг оталари
Куняси - Абу Кусам, Абу Мухаммад 
ёки Абу А^мад. Манбаларга кура, 
сосо- 
нийлар
хукмдори Нуширавон салтана- 
тининг 24 й.ида тугилган. Худди шу са- 
нани накл килган ва Пайгамбар (с.а.в.) 
нинг юкорида зикр килинган салтанат- 
нинг 42 й.ида тугилганларини айтган 
ат-Табарий 
(Тарйх.
II, 154-155), асари­
нинг бошка сахифасида Нуширавоннинг 
кнрк етти ёки кирк саккиз йил салтанат 
бошкарганини маълум килади. Сунг, Аб­
дуллох ибн Абдулмутталибнинг хам сал-
танатнинг 42 й.ида тугилганини зикр 
килади. Бу холатни у ёки асар котибла- 
ри «вафот этди» (u-Ъ5) урнига «тугилди» 
(
j
J
j
) сузини янглиш куллаганлари б-н 
изохлаш мумкин. Онаси - Фотима бинт 
Амр. Баъзи манбаларда тугилиши ва ёш- 
лиги б-н боглик хддисалар зикр килин­
ган. Мунозараларга мавзу булган бу тур 
ривоятлар, мусулмонларнинг Пайгамбар 
(с.а.в.) ва Ул Зотнинг авлодларига булган 
мухаббатларини бир намунаси сифатида 
Кабул килиниши лозим.
Отаси Абдулмутталиб, 
зам-зам куду ги­
мн
янгидан казиб чикарган вактида 
Ку- 
райш кабиласи
нинг бошка улуглари б-н 
ихтилофга бориб, улардан ранжиб кола- 
ди. Уша вактда Абдулмутталибнинг Х,о- 
рисдан бошка угиллари булмагани учун 
у химоясиз колган эди. Шу боис ун угил 
фарзандли булса, улардан бирини КУР" 
бонлик килишни 
назр
килади (к- 
АБДУЛ­
МУТТАЛИБ).
Орзуси руёбга чикиб, Абдул­
мутталиб унта угил фарзандли булади ва 
тушида килган 
назри
х;акида огохланти- 
рилади. Курбон этиладиган фарзандни 
белгилаш максадида угиллари орасида 
Куръа ташлайди. Куръа бир онадан тугил­
ган угилларинингэнг кичиги Абдуллохга 
тушади. Абдулмутталиб углини курбон 
Килишга киришмокчи булганида, кизла- 
ри, бошка бир ривоятга кура эса, А.и.А. 
нинг тогалари ёки 
Курайш
оксоколлари 
каттик каршилик курсатадилар. Агар у 
фарзандини курбонлик киладиган булса, 
бу салбий иш одат холига кириб колиши 
мумкинлигини айтадилар. 
Назрд
ан КУГУ* 
лиш учун эса углининг урнига туя курбон 
Килишини тавсия киладилар. Аксарият 
манбаларда бу ечим мадиналик бир 
арро- 
фа
(вокеалар орасидаги ухшашлик ва бог- 
ликликлар асосида келажак х,акида ба- 
шорат берувчи киши) томонидан таклиф 
этилгани зикр килинган (к- 
АРРОФ).
Аб­
дулмутталиб уша замон урфига кура, 
дия 
сифатида унта туя олиб келади ва А.И.А. 
хамда туялар уртасида куръа ташлатади. 
Куръа А.и.А.га чикади. Абдулмутталиб
162


АБДУЛЛОХ, ИБН АБДУЛМУТТАЛИБ
туялар сонини унта-унтадан орттириб 
куръани давом эттиради. Санок юзтага 
етганида куръа туяларга чикади. Нати­
жада юзта туяни курбон килиб, суюкли 
угли Абдуллох,ни куткариб колади. Баъзи 
тарихчилар А.и.А.нинг курбон килини- 
ши б-н богликушбу машхур ривоятнинг 
х,акикат эмаслигини даъво киладилар. 
Чунки бу ривоятда Абдуллох, отасининг 
энг кичик угли экани айтилган, хрлбуки, 
Хамза ва Аббос ундан кичик булгани маъ­
лум. А.и.А. хэкида маълумот берувчи бар­
ча манбаларда курбонлик вокеаси накида 
суз юритилганида араб урфидаги инсон 
диясининг юзта туяга тенглиги ушбу но- 
диса б-н бошлангани зикр килинган. Ке­
йинчалик Ислом хукуки ХЭМ буни кабул 
килган. Шунингдек, Мухаммад (с.а.в.)нинг 
араб хал кин инг отаси булган Исмоил (а.с.) 
ва уз оталари А.и.А.ни назарда тутган х,ол- 
да, «Мен икки курбонликнинг углиман» 
деганлари ривоят этилган. Бошка ривоят- 
га кура эса, бир бадавий араб Пайгамбар 
(с.а.в.)га «Эй, икки курбонликнинг угли!», 
деб хитоб килган ва Ул Зот х^м буни кабул 
маъносида табассум б-н карши олганлар. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   189   190   191   192   193   194   195   196   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish