Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

Ат-Табсщат ал-кубра. 
-
Байрут: 
1968. И, 365-372; Ал-Яъкубий. 
Тарйх. 
-
Байрут: 
«Дор Содир», II, 205; Ат-Табарий. 
Тарах. 
-
Копира: 
1960-70. III, 546; IV, 108, 125; V, 141-143; Ал-Мас- 
ъудий. 
Муруж аз-зацаб. 
-
Байрут: 1964-65. II, 364; 
III, 60-62; Ал-Байхэкий. 
Ac-Сунан ал-кубра.
VII, 
205-206; Ибн ал-Асмр. 
Усд ал-габа.
- Копира: 1970- 
73. III, 290-294; Ибн Касир. 
Ал-Бчдайа. 
-
Байрут: 
1981. VII, 323; VIII, 295-307; Аз-Захабий. 
Тазкира
ал-хуффаз. 
-
Хайдаробод: 1955-58. I, 40; уша муал. 
Маърифа ал-курра. 
-
Копира: 1969. I, 41-42; Ибн 
Хажар. 
Ал-Исаба. 
-
Копира: 1328. II, 330-334; уша 
муал. 
Тацзйб ат-тацзйб.
V, 276-279; Тошкупризо- 
да. 
Мифта% ас-саъада. 
-
Копира: 1968. II, 64-66; 
Х,ожи Халифа. 
Кашф аз-зунун.
I, 429; Sezgin. 
CAS.
I, 
25-28; II, 275; О. Nasuht Bilmen. Biiyiik Tefsir Tarilii. - 
Istanbul: 1973-74.
1, 
241-247.
Маколанинг тулик; нашри: «
Abdullah b. Abbas b.
Abdulmuttalib». TDVlA -
istanbul: 1988.
1,
76-79.
Исмоил Л.Чакан, 
Муцаммад Эруглн
160


АБДУЛЛОХ ИБН АБДУЛЛОХ
АБДУЛЛОХ, ИБН АБДУЛАСАД
АмЛЛ J
j

a
U) J
j
C
Абу Салама Абдуллох, ибн Абдуласад
ибн Хилол ал-Кураший ал-Махзумий 
(? - 4/626, Мадина)
Сах,оба
Пайгамбар 
(с.а.в.)нинг 
кукалдоши 
ва холалари Барра бинт Абдулмутта- 
либнинг угли. Хотини Умму Салама б-н 
бирга аввал Хабашистонга, сунгра эса 
А^аба байъатидан бир йил аввал Мади­
нага х,ижрат килган. Хабашистондали- 
ги вактида угли Умар ибн Абу Салама 
тугилган. Кураиш цабиласидан Мадинага 
илк х,ижрат килган Абдуллох, ибн Абду­
ласад (р.а.)ни Пайгамбар (с.а.в.) Ушайра 
газотига чикаётган вактларида (хиж. 2 
й. жумадус-соний) Мадинада уз урнила- 
рига вакил килиб колдирганлар. А.и.А. 
Бадр ва Ухуд газотларида катнашган 
ва бу газотда жарохатланган. Бир ойга 
якин даволанганидан сунг, Катан сафа- 
рида Бани Acad устига жунатилган уттнз 
беш кишилик гурухга бошчилик килган. 
Хиж. 4 й. мух.аррам/626 й. ойида Тулай- 
Ха ибн Хувайлид рахбарлигида мазкур 
Кабила мушриклари Мадинага бостириб 
боришни режалаштириб турган вактда, 
ушбу Абу Салама сарийяси юборилади. 
Душман кочиб кетиб, мусулмонлар ул- 
жаларни кулга киритадилар. Мадинага 
кайтгач, Уцудда олган жарох,ат окибатида 
А.и.А. вафот этади. Очик колган кузлари- 
ни Пайгамбар (с.а.в.) ёпганлар. Улимидан 
кейин хотини Умму Салама (р.а.)ни Пай­
гамбар (с.а.в.) уз никохларига олганлар.
А.и.А.дан ривоят килинган икки хдцис 
Ахмад ибн Ханбалнинг «Муснадтдан 
>фин олган. А.и-А.нинг Салама, Умар, Зай­
наб ва Дурра исмли фарзандлари булган.
Ад.: Ахмад ибн Х,анбал. Муснад. IV, 278; Ал-Воки- 
дий. Ал-Магазй. I, 7, 340-346; Ибн Хишом. Ас-Сйра.
II, 468; Ибн Саъд. Ат-Таба^ат ал-кубра. III, 239-242; 
V III, 87; Ибн Абдулбар. Ал-Истйъаб. 11,338-339; Ибн 
ал-Асир. Усд ал-габа. III, 294-296; VI, 152; Аз-3а*а- 
бий. Сийар. 1,150-153; Ибн Хажар. Ал-Исаба. II, 335; 
Salahattin Polat. «ЕЬй Seleme el-MahzOmt». TDV lA. -
Istanbul: 1994. X, 229; Алихонтура Согуний. Тарихи 
Муцаммадий. - Т.; «Мовароуннакр», 2017. 650, 670; 
Му*аммад Содик; Мухаммад Юсуф. Ислом тарихи. - 
Т.; «Hilol-nashr», 2017.1,223,251,261.
Тузувчи Насриддин Мирзаев
АБДУЛЛОХ, ИБН АБДУЛЛОХ
j
P
Абдуллох ибн Абдуллох ибн Убай 
ибн Салул ал-Ансорий ал-Хазражий 
(? - 12/633, Шом/Ямома)
Сахоба
Хазраж цабиласининг саййиди, Пай­
гамбар (с.а.в.) давридаги мунофиклар- 
нинг рахнамоси, Абдуллох ибн Убай ибн 
Салулнинг угли булган. Унинг асл исми 
Хубоб булиб, мусулмон булгач, отаси- 
ни хам «Абу Хубоб» куняси б-н чаки- 
ришгани учун Пайгамбар (с.а.в.) «Хубоб 
шайтондир» деб, исмини Абдуллохга 
узгартирганлар. У сацобалар рахбарла- 
ридан биридир. У Пайгамбар (с.а.в.) б-н 
Бадргача булган деярли хар бир жангда 
катнашган.
Хиж. 6 й.и Бани Му с та л и к; жангид ан 
кайтаётганда Ибн Салул ичида саклаб 
юрган адоватини ошкор килиб, мухожир- 
ларга карата «Мадинага борганимизда 
азиз ва шарафли булганлар у ердан куч- 
сиз ва шарафсизларни чикаради», деб 
уларни хакорат килади. Бунга жавобан 
Умар (р.а.) Пайгамбар (с.а.в.)дан Ибн Са- 
лулни улдириш учун изн сурайди. Лекин 
Пайгамбар (с.а.в.) Мухаммад биродар- 
ларини улдиртиряпти, деган маломатга 
колмасликучун бунга рози булмайдилар. 
Пайгамбар (с.а.в.)нинг бу карорларидан 
бехабар булган Абдуллох ибн Абдуллох 
(р.а.) Ул Зотнинг олдиларига бориб, агар 
отаси улдириладиган булса, кейинчалик 
хиссиётга берилиб интиком олиш макса- 
дида бир муъминни улдириб куймаслиги 
учун бу вазифани шахсан ^зи бажариши- 
га рухсат беришларини сурайди. Пайгам­
бар (с.а.в.) унга хам рухсат бермайдилар 
ва отаси б-н яхши муносабатда булишини 
тавсия киладилар.
161


АБДУЛЛОХ ИБН АБДУЛМУТТАЛИБ
Отаси вафотэтгач, А.и.А. хдм отасининг 
васияти, хдм ухровий манфаатни кузлаб, 
Пайгамбар (с.а.в.)дан отасини кафанлаш 
учун ридоларини сурайди. Шунингдек, 
отасининг жанозасини укиб беришлари- 
ни х,ам илтимос килади. Пайгамбар (с.а.в.) 
А.и.А. мансуб булган 
хазражликларт 
Исломга янада мойил килиш максадида 
ридоларини берадилар ва маййитга жа- 
ноза укиб бериш таклифини хам кабул 
киладилар. Лекин Умар (р.а.) бу ишга кат- 
тик эътироз билдиради. Шунда, 
«Тавба» 
Q/росининг 84-ояти нозил булиб, 
муно- 
фик
ларнинг жанозасини укиш такикла- 
нади (к- 
АБДУЛЛОХ ИБН УБА Й ИБН САЛУЛ].
А.и.А.дан Ойша (р.а.) хадис ривоят 
килган. У Мусайлама Каззобга карши бу­
либ утган 
Ямома жангида
шах,ид булган.
Ад: Ибн Хишом. Ас-Сйра. - Копира: 1955. Ill, 209; 
Ибн Саъд. Ат-Табацат ал-кубра. - Байрут: 1968.
Ill, 540-542; Ат-Табарий. Тарйх. - Копира: 1326. II, 
260; Ибн ал-Асир. Усд ал-таба. - Копира: 1970-73.
Ill, 296-298; Аз-Захэбий. Сийар. I, 321-323; Ибн 
Хажар. Ал-Исаба. - Копира: 1328. II, 95; Ал-Олусий. 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish