Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet104/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

 
Т. I. 
Ислам и
Аравия (570-633)-
 
М.: 1959; T.2. 
Эпоха великих завое­
ваний (633-656). 
М.: 1993; А.Мец. 
Мусульманский
Ренессанс.
 
- М.: «Наука», 1973; 
Мусульманский мир
(950-1150).
 
Сбор. ст. (отв. ред. В.В. Наумкин и М.Б.
Пиотровский]. - М.: 1981. 70; А.Мюллер. 
История
ислама.
 
Т. 1-2. 

М.: 2004. И.М. Фильштинский, Б.Я.
Шидфар. 
Очерк арабо-мусульманской культуры (VII
-XII вв). -
 
М.: 1971; И.М. Фильштинский. 
История
арабской литературы X-XVI1I вв. -
 
М.: 1991; 
УзМЭ.
- Т.: 2000. I, 16; 
Ислом. Энциклопедия. 
Т.: «УзМЭ
ДИН», 2 0 1 7 .9 -1 1 ; Шайх М у^ммад Содик Мухаммад
Юсуф, 
Ислом тарихи. -
 
Т.: «Hilol-nashr», 2017. 
II, 
7 7 -
237; А.Фитрат. 
Мухтасар ислом тарихи
. -
Т.: 1992.
2 6 -2 8 ; Ш. Болидов, А. Кодиров. 
Шар^нинг машхур
сулолалари.
-
Т.: «Академнашр». 2013; Б.Абдухали-
мов. 
«
Байт 
ал-^икма» ва 
9рта 
Осиё олимларининг
Багдоддаги илмий фаолияти: (9-11-асрларда анш
f
ва табиий фанлар).
 
- Т.: «Тошкент
ислом университети», 2004; Р. Кур-
бонов. 
Аббосийлар сулоласи яукмрон-
лиги даврида араб халифалигининг
ижтимоий-ицтисодий ва маданий
mapawuemu (750-1258). 
Андижон:
2013; 
www.ehlisunnetbuyukleri.com/
 
I s la m -T a r ih i-A n s ik lo p e d is i/D e ta y /
ABBASILER.; 
hozir.org/mavzu-arab-
m u s u lm o n -m a d a n iy a tin in g -s h a k .;
http s://islom .uz/m aqola/1116; 
islom.
uz/m aqola/1117; 
uz.wikipedia.org/
wiki/Abbosiylar; 
http://qadriyat.
u z /ta rix /3 7 2 -a n d a lu s d a -ilm -fa n -v a -
madaniyat.
Хакди Дурсун Йилдиз,
манбалар ва интерпетдаги
маълумотлар асосида тузувчи:
Озодбек Алимов
АББОСИЙЯ
Аббос ибн Абдулмутталиб (р.а.) Пай­
гамбар (с.а.в.)дан бошка барча мусул- 
монларнинг энг ф азилатлиси ва халиф а­
ликка лойиги эканини иддао этган гу- 
рухга берилган ном 
fa ИМОМ АТ, ТАФЗИЛ).
АББОСИЙЯ
‘L
lwj
L
ul
II
Мадянийя т арицат ининг
Абу-л-Аббос 
Ахмад ибн Мухаммад ал-Андалусийга 
нисбат берилган тармоги. 
fa МАДЯНИЙЯ)
ал-АБВО
Жой номи
Ал-Абво - Мадинага караш ли ал-Ф уръ 
кишлоги ерларидан хисобланган киш- 
лок. Мадинага борувчи киши учун у б-н 
Жухфа киш логи ораси йигирм а уч мил 
масофани таш кил килган. Ёкут ал-^а- 
мавийга кура, Орат тоги ва М адинадан 
Маккагача булган йулнинг унг томони- 
да жойлашган тогн ин г номи хам ал-Аб- 
водир. У ерда шу токка нисбат берилган 
шахар мавжуд булиб, Саъб ибн Ж ассома 
ал-Лайсий ривоятидаги хадисда у хакда 
зикр килинган.
84



Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish