Энциклопедияси si ’cyclo paedia of



Download 23,46 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/486
Sana27.01.2023
Hajmi23,46 Mb.
#903491
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   486
Bog'liq
Ислом энцицлопедияси. 1-жилд. А-Абу Комил. 2020.pdf1

81
Ирокдаги
спирал минора
(реконструкция)
АББОСИЙЛАР


АББОСИЙЛАР
Ушбу ном хужжатларда, зарб килинган 
тан галарда учрайди. Лекин бу шах,ар 
тарихга Багдод номи б-н кирди. Ш а\ар 
режага мувофик, айлана ш аклида бунёд 
этилди, унинг диаметри 2,5 км ни таш ­
кил этган. Шахарни пиш ик гиш тлардан 
Курилган мудофаа девори ураб турган. 
Шах,ар марказида халифанинг саройи -
«Кук гумбаз» булган, унинг ёнида катта 
масжид ва б. бинолар курилган.
9-10-а.ларда шах,ар Осиёда, колаверса, 
бутун Ислом дунёсидаги энг йирик ма- 
даний-сиёсий марказга айланди. 8-13-а. 
лар давомида Багдод А. пойтахти булиб 
турди. Халифалик кулаганидан сунг
унинг пойтахт макоми йуколган бул- 
са-да, маданий марказ сифатидаги а*а- 
миятини йукотмади.
Халифа Х,орун ар-Раш иднинг наби- 
раларидан бири ал-Муътасим 836 й.да 
халифалик пойтахтини кайта курилган 
шах,ар Сомаррога кучирди. Багдоддан 
138 км узокликда Д ажланинг унг сохи- 
лида кад кутарган ушбу шах,ар «худди 
сазфодаги саробдай жуда мафтункор» 
деб таъриф ланарди. Ал-Муътасим бу х,а- 
ракати б-н уз х,окимиятини мустах,кам- 
лаш га интиларди, чунки айни пайтда 
Багдод ах,олиси унинг хаддан таш кари 
ш афкатсиз бош карувидан норози булиб, 
катта исён бошланиш хавфи мавжуд эди. 
Саккиз халифа Сомарро ф аровонлиги йу- 
лида катта иш ларни ам алга оширдилар, 
Сомарро гуллаб-яш наган даврда унинг 
ах,олиси 200 минг киш ига якин эди. Би- 
ноларнинг х,ашамати ва хайбати, шах,ар 
худудининг 
кенглиги 
хайратланарли 
дараж ада эди. Шах,ар бош кучасининг 
кенглиги 100 м булиб, кучанинг икки 
том он и да ан*ор казилиб, куча атрофи ва 
анхор сохиллари дарахтлар б-н ободон- 
л аш ти ри лган эди.
Немис археологлари Сомарро харо- 
баларидан масжидлар, саройлар, уй- 
лар, ёгоч ва тош га уйилган накш ларни, 
д евордаги тасви рларн и топдилар. Бу 
шахдрда 847 й.да халифа ал-М утаваккил
82
даврида курилиш и бош ланган масжид 
мусулмон оламида энг йирик масжид 
хисобланган. У 38000 м2 жойни эгалла- 
ган булиб, катта ховли, 

Download 23,46 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   486




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish