E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet259/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

JAOVALNI  T O ‘ LDIRING
Arab-Isroil
urushlari
Bosib olingan 
hududlar
Urush  oqibatlari
3 3 -§ .  Tropik  va  janubiy  Afrika  davlatlari
M illiy-ozodlik  kurashi 
Ikkinchi  Jahon 
u ru sh id a n   s o ‘ng  m u sta m la k a  
va  uning  oqibatlari 
sirtm og‘i azob-uqubatlarini tortib keiayotgan xaiq-
----------------------------------   lam ing  m illiy-ozodlik  kurashi  yanada  kuchaydi.
Bu  hodisa  Afrika  xalqlariga  ham   taalluqli  edi.  Xo‘sh,  q anday  om illar  m us- 
tam laka sirtm og‘ida yashayotgan  xalqlar m illiy-ozodlik kurashining kuchay- 
ishiga sabab  bo ‘ldi?  Bular:
—  Ik k in c h i  ja h o n   u ru sh id a   G e rm a n iy a ,  Italiy a  va  Y a p o n iy a n in g  
m ag‘Iubiyatga  uchraganligi;
—  asosiy  m ustam lakachi  davlatlar  —  Buyuk  Britaniya  va  Fransiyaning 
zaiflashganligi;
—  m ustam laka  xalqlar  milliy  ongining  o ‘sishi;
—  A Q SH   va  SSSRning  o ‘z  siyosiy  m aqsadlari  y o ‘lida  dunyoda  m us- 
tam lakachi  im periyalar  saqlanib  qolishiga  qarshi  chiqqanligi.
T o ‘g‘ri,  Afrikada  m ustam lakachilik  tizim ining  barham   topishi  jarayoni 
Osiyodagiga  nisbatan sekin borgan.  Bu Afrika davlatlari qoloqligining,  milliy- 
ozodlik  kurashiga  rahbarlik  qiluvchi  ijtim oiy  kuchlarning  (m illiy  burjuaziya 
va  milliy  ziyolilar)  zaifligi  oqibati  edi.
D astlab  Shim oliy  Afrika  davlatlari  q attiq  qonli  kurash  hisobiga  m usta- 
qillikka  erishdiiar  (bu  haqda  Arab  davlatlari  m avzusida  m a iu m o t  oldingiz). 
1960-yil  Afrika  tarixiga  «Afrika  yili»  nom i  bilan  kirdi.  Shu  yili  bir  y o ia   17 
davlat  m ustaqillikka  erishdi.  Buyuk  B ritaniy a  va  F ransiya  m ustam laka 
im periyalari  parchalanib  borayotgan  b ir  sharoitda  Belgiya  K ongo  m usta- 
qilligini  tan   olishga  m ajbur  b o id i.
A frikaning  ayrim   m am lakatlarida  m ustaqillikka  erishish  nisbatan  tinch 
y o ‘l  bilan  (a h o lin in g   om m aviy  nam oyishlari;  fuqarolik  b o ‘ysunm asligi) 
am alga  oshdi.  M ustam lakachilik  m etropoliyadan  ko‘chib  kelib  joylashgan 
bir  gu m h   oq  tanlilar jam oasiga  tayangan  joylarda  esa  o g ‘ir  quroili  kurash 
olib  borish  y o i i   bilan  mustaqillikka  erishildi.  60-yillar  oxiriga  kelib  ingliz, 
fransuz,  belgiya  m ustam lakachi  im periyalari  parchalandi.
F aqat  bir  im periya  —  Portugaliya  im periyasi  yashashda  davom   etdi. 
Portugaliyaning  Afrikadagi  m ustam lakalari  (M ozam bik,  Angola,  G vineya- 
Bissau)  uning  dengizorti  hududlari  deb  e ’lon  qilingan  edi.  Bu  «dengizorti 
hududlar»  aholisining  m illiy-ozodlik  kurashi  1974-yilgacha  davom   etdi  va
293


u g‘alaba bilan yakunlandi.  Portugaliya o ‘z m ustam lakalarining mustaqilligini 
tan  olishga  m ajbur b o ‘ldi.
K ongo  (Z air),  G vineya,  Angola,  M ozam bik,  N am ibiya  tropik  Afrikada 
yirik  davlatlar  hisoblanadi.
1980-yilda  yana  bir  m ustaqil  Afrika  davlati  —  Zim babve  davlati  vujudga 
keldi.  Bu  davlatning  vujudga  kelishi  ju d a  og‘ir  kechdi.  G a p   shu nd aki, 
Rodeziyada  (Buyuk  Britaniya  m ustam lakasi)  kam  sonli,  biroq  uyushgan  oq 
tanlilar ham  yashardi.  U lar  1965-yiIda  Rodeziyani  mustaqil deb e ’lon qildilar. 
Biroq  uni  Buyuk  Britaniya  ham ,  BM T  ham   tan  olm adi.
M ahalliy  afrikaliklar  esa  o zodlik  u ch u n   qurolli  kurash  boshladilar. 
Y akkalanib  qolgan  oq  tan lila r  1979-yilda  m uzokara  boshlashga  m ajbur 
b o ‘ldilar.  U ning  o q ib a tid a   davlat  afrikaliklar  q o ‘liga  o ‘tdi.  1980-yilda 
Rodeziya  o ‘rnida  m ustaqil,  yangi  Zim babve  davlati  tashkil  etilganligi  e ’lon 
qilindi.
Afrikadagi  oxirgi  m ustam laka  J a n u b i-G ‘arbiy Afrika  edi.  Birinchi jah o n  
urushiga qadar bu  hudud  G erm aniya  m ustamlakasi  b o ‘lgan.  U rushdan  so‘ng 
M illatlar  Ligasi  uni  boshqarish  huquqini  Janubiy  Afrika  Respublikasiga 
(JAR)  berdi.  JAR  dastlab  bu  hududni  o ‘ziga  q o ‘shib  olishga  urindi.  Buning 
uddasidan  chiqa olm agach,  u  yerda  oz sonli  oq  tanlilar hukum atini  tuzishga 
harak at  qildi.  Bunga  jav o b an   m ahalliy  aholi  1966-yilda  qurolli  kurash 
boshlashga  m ajbur  b o ‘ldi.
BM T  1973-yilda  JA R ni  J a n u b i-G ‘arbiy  Afrikani  boshqarish  huquqidan 
m ahrum   etdi.  M ahalliy  aholining  m illiy-ozodlik  kurashi  1989-yilda  g ‘alaba 
bilan  yakunlandi.  Shu  yili  J a n u b i-G ‘arbiy  Afrika  N am ibiya  nom i  bilan 
m ustaqil  davlat  deb  e ’lon  qilindi.  Shu  tariqa  m ustam laka  Afrika  xalqlari 
m illiy-ozodlik  kurashi  g‘aiaba bilan yakunlandi.  Bir vaqtlar deyarli  butunlay 
m ustam lakaga  aylantirilgan  Afrikada  52  ta  m ustaqil  davlat  vujudga  keldi.
Janubiy Afrika  Respublikasida  1948-yilda o ‘tkazil- 
gan  parlam ent  saylovida  Afrika  yerlarining  (oq 
tanli  aholi)  m illatchi  partiyasi  g‘alaba  qozondi. 
Bu  partiya  rahbari  D.  M alan  boshchiligida  tuzilgan  hukum at  aparteid  siyo- 
satini  am alga  oshirishini  e i o n   qildi.  Bu  davlatning  tub  aholisi  b o ig a n  
negrlarga, bu yerga  kelib qolgan  hindlarga  nisbatan q o ilan g an   irqiy kamsitish, 
ularni  oq  tanlilardan  ajratib  q o ‘yish;  ularni  asosiy  fuqarolik  huquqlaridan 
m ahrum   etish  ham da  o ‘zlari  uchun  ajratilgan  alohida  joylarda  yashashga 
m ajbur  etish  siyosati  edi.
M am lak a t  m a y d o n in in g   87  foizi  oq  ta n lila r  u c h u n ,  atigi  13  foizi 
afrikaliklar  uchun  biriktirib  q o ‘yildi.  Bundan  m aqsad  —  afrikaliklarning 
m ustahkam   aparteid  tartib larin i  y o ‘qotish  m aqsad id a  birlashishiga  y o ‘l 
q o ‘ymaslik  edi.
JAR  hukm ron  doiralari  aparteid  siyosatini  tobora  kuchaytirdilar.  1984- 
yilda  uch  palatali  parlam ent  (oqlar,  negrlar va hindlar uchun alohida-alohida) 
tuzildi.

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   255   256   257   258   259   260   261   262   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish