E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

Moldaviya  Respublikasi
80-yilIarning  oxirida  M oldovada  um um an  m oldovaliklar  aholining  64 
foizini  tashkil  etdi,  ilgarigi  m uxtoriyat  —  D n e strb o ‘yida  esa  aho lin in g 
ko ‘pchiligi  —  60  foizi  ruslar  va  ukrainlardan  iborat  edi.  Bu  m in taq alar 
o ‘rtasidagi  farq lar m am lakat  taqdiriga  ta ’sir ko ‘rsatdi.  B oltiqbo‘yidagi  xalq 
frontlari  harak ati,  keyinchalik  esa  Rum iniyadagi  in qilo b  haqidagi  xabarlar 
Y agona  M oldova  X alq  F ro n tin in g   (Y A M X F)  tashkil  etilishiga,  uning 
tom o n id an   m am lakatda  1989-yilda  rum in tiliga davlat  tili  m aqom ini berish 
va  m am lak atn i  suveren  deb  e i o n   qilishga  b o ig a n   in tilishlarni  rag‘batlan - 
tirdi.  Y A M X F   om m aviylashdi  va  Kishinyov  ko ‘chalarig a  yuz  m inglab 
tarafdorlarini  chiqardi.
301

---

lashtirdi va xalq  noroziligini  keltirib chiqardi.  Litva Yevropa  Ittifoqi  m am la- 
katlari  bilan  savdo  va  m oliyaviy-iqtisodiy  ham korlikni  kengaytirishga,  xal- 
qaro tashkilotlar va Xalqaro Valuta  F ond idan  kreditlar olishga  m ajbur boMdi. 
Hozirgi  paytda  tashqi  savdo  m am lakat  Y alM   ning  u chdan  ikki  qism ini 
tashkil  etadi.  Shu  bilan  birga  eksportning  50  foizi  Yevropa  Ittifoqiga  to ‘g ‘ri 
keladi.
1993-yilda  milliy valuta —  lit jo riy qilindi.  U ning barqarorlashuvi  asosan 
vaucher  (xususiylashtirish  cheki)  o rq ali  korxonalarni  xususiylashtirish  va 
ferm er x o ‘jaliklam i  oyoqqa turg‘izishga im kon berdi.  1994-yilda yerga xususiy 
m ulkchilik asosida  agrar  m unosabatlarni  tartibga solish qoidalari  belgilandi.
1996-yilga  kelib  davlat  tasarrufida  korxonalarning atigi  25  foizi,  y a’ni  ener- 
getika  va  transport  qolgan  edi.  Iqtisodiyotning  barqarorlashuvi  80  ga  yaqin 
m am lakatdan  investitsiyani  olib  kirishga  im kon  berdi.  Bu  ishlab  chiqarish 
hajm i  va  sam aradorligini  oshirishni  ta ’m inladi,  am m o  xalq  om m asining 
turm ush  darajasi  unchalik  k o ‘tarilgani  yo‘q.
9 0-yillarn in g  oxiriga  kelib  ijtim oiy  m uam m olarga  y etarlich a  e ’tibo r 
qaratm agan,  m a’m uriy-xo‘jalik  xatoliklariga  yo‘l  q o ‘ygan  va  korrapsiyaga 
qarshilik  k o ‘rsatishni  eplay  olm agan  G .  Vagnoryus  hu ku m ati  aholining 
noroziligiga  sabab b o ‘ldi.  U m um xalq  ovozi  bilan  saylangan  yangi  Prezident 
V. A dam kus  1999-yilda  oldingi  h u k u m at  y o ‘l  q o ‘ygan  xatoliklarga  barham  
beruvchi yangi hukum atni xristian-konservatorlardan  iborat qilib tuzdi.  Yangi 
hukum at  ham   m am lakatda  narx-navon ing  o ‘sishini  to ‘xtata  olm adi,  am m o 
korxonalarni  xususiylashtirishni  tezlashtirdi  va  kengaytirdi.  Lekin  iqtisodiy 
qiyinchiliklar  bartaraf  qilinm adi.
Litva  Boltiqbo‘yidagi  q o ‘shnilari,  Polsha  va  Belorussiya  ham da  Rossiya 
bilan  yaqin  aloqalarni  rivojlantirm oqda.  Am m o  uning  uchun  Yevropaning 
boshqa  m am lakatlari,  YEI  bilan  savdo  va  m oliyaviy-iqtisodiy  ham korlik 
m uhim roq  aham iyatga  ega  b o ‘ldi.  Litva  eksportining  50  foizi  YEIga  to ‘g ‘ri 
keladi.  Litva  EHXTda  ishtirok  etm o q d a  va  N A TO ga  a ’zo  b o ‘lish  bilan  o ‘z 
xavfsizligini  m ustahkam lashga  urinm oqda.