E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

Litva  Respublikasi
Litvada jam iyatning yangilanishi  va ijtimoiy rivojlanishi uchun om m aning 
chiqishlari  boshqa  BoItiqbo‘yi  respublikalariga  nisbatan  kechroq  faollashdi, 
am m o  1988-yilning  kuzidayoq  «Sayudis»  harakati  paydo  b o ‘ldi.  A w aliga  u 
ijtim oiy faollikni oshirish  to ‘g‘risidagi talab larb ila n  cheklandi.  A m m o  1989- 
yilda  om m aviylashib,  SSSR   xalq  deputatligiga  b o ‘lgan  saylovlarda  k o ‘p 
ovoz  oldi  va  bastakor  V.  Landsbergis  rahbarligida  mavjud  tu zum ni  o ‘zgar- 
tirish  va  Litva  m ustaqilligini  yoqlab  chiqdi.  Respublika  Oliy  Sovetida  Sa- 
yudisning g‘alabasi  tufayli  1990-yilda  m ustaqil  Litva  davlati  va  uning  SSSR 
tarkibidan  chiqishi  to ‘g ‘risida  q o nun   qabul  qilindi.
Sayudis  q o ‘liga  o ‘tgan  hukum at  m am lakat  suverenitetini  him oya  qilib, 
90  foizi  SSSR  hukum ati  ixtiyorida  b o ‘lgan  sanoatni  o ‘z  q o lig a   oldi  va  uni 
davlat  tasarrufidan  chiqarishni  rejalashtirdi.  Kolxoz  (jam oa  xo‘jaligi)  larni 
ferm er  x o ‘jaliklariga  aylantirishga  y o ‘naltirilgan  yer  to ‘g‘risidagi  q o nu n, 
m u lk   eg a la ri  h u q u q la rin i  tik la sh   t o ‘g ‘risid ag i  q o n u n   q a b u l  q ilin d i. 
H ukum atning  bu  yo‘li  m am lakatda  paydo  b o ‘lgan  ko‘pgina  partiyalar  va 
harakatlar  tom onid an  q o ‘liab-q u w atlan d i.
1990-yilning  yanvar  oyida  sovet  d esa n tc h ila ri  m ahalliy   k o m m u n ist- 
lar b ir qism ining yordam i  bilan  quro!  ishlatib va  talafo tlar k o 'rib ,  telem ar- 
kazni  q o ‘lga  oldi  va  V ilnyusdagi  asosiy  n u q talarn i  egaliab  olishga  urindi. 
A m m o  xalq  ch iqish lari  bu  m o jaro n i  va  Litva  m ustaqilligi  d u sh m a n la ri- 
ning boshqa  urinish larini  puchga  chiqardi.  Y ozda  Rossiya  h u ku m ati  Litva 
m ustaqilligini  tan  oldi.  M oskvadagi  1991 -yilgi  avgust  fitnasi  m ag‘lubiyatga 
u ch rag an d a n   so ‘ng  S SSR   P rezidenti  ham   sh unday   y o ‘l  tu tish g a  m ajbur 
b o ‘ldi.
1992-yilda  referendum   yo‘li  bilan  yangi  hukum at  tayyorlagan  konsti- 
tu tsiy a  qabul  qilindi.  Ijro  etu v ch i  h o k im iy a t  rah b ari  xalq  to m o n id a n  
saylanadigan  prezident  va  hukum at  b o ‘ldi.
Пк  Prezident  — sotsial-dem okratik  partiya yetakchisi A.  Brazauskas  ham , 
liberal-vatanparvar ruhdagi bir qator partiyalarni tashkil etgan  Sayudis a ’zolari 
ham ,  ko‘pchilikni  tashkil  etgan  hukum at  ham   asosiy  e ’tiborni  xo‘jalikni 
yangilash  va  rivojlantirish  uchun  ijtimoiy  m uam m olarni  hal  etishga  qaratdi.
Litvada  ilgari  SSSR dan  yetkazib  beriladigan  elektr  energiyasi  va  xom - 
ashyo yetishm as edi.  Rossiya bilan  savdo va  Kaliningrad tranziti  to ‘g‘risidagi 
bitim   bu  tanqislikni  atigi b ir o z  yum shatdi.  1989-yildan  1993-yilgacha  ishlab 
chiqarishning  50  foizga  qisqarishi  va  yirik  inflatsiya  aholi  ahvolini  yom on-
300

---

lashtirdi va xalq noroziligini keltirib chiqardi.  Litva Yevropa  Ittifoqi m am la- 
katlari  bilan  savdo  va  m oliyaviy-iqtisodiy  ham korlikni  kengaytirishga,  xal- 
qaro tashkilotlar va X alqaro Valuta  Fondidan  kreditlar olishga  m ajbur b o ‘ldi. 
Hozirgi  paytda  tashqi  savdo  m am lakat  Y alM   ning  u chdan  ikki  qism ini 
tashkil  etadi.  Shu  bilan  birga  eksportning  50  foizi  Yevropa  Ittifoqiga  to ‘g‘ri 
keladi.
1993-yilda  milliy valuta  —  lit joriy qilindi.  U ning barqarorlashuvi  asosan 
vaucher  (xususiylashtirish  cheki)  orqali  korxonalarni  xususiylashtirish  va 
ferm erx o ‘jaliklarni oyoqqa turg‘izishga imkon  berdi.  1994-yilda yerga xususiy 
m ulkchilik  asosida  agrar m unosabatlarni  tartibga solish  qoidalari  belgilandi.
1996-yilga  kelib  davlat  tasarrufida  korxonalarning  atigi  25  foizi,  ya’ni  ener- 
getika  va  transport  qolgan  edi.  Iqtisodiyotning  barqarorlashuvi  80  ga  yaqin 
m am lakatdan  investitsiyani  olib  kirishga  im kon  berdi.  Bu  ishlab  chiqarish 
hajmi  va  sam aradorligini  oshirishni  ta ’m inladi,  am m o  xalq  om m asining 
turm ush  darajasi  unchalik  k o ‘tarilgani  y o ‘q.
9 0-yillarning  oxiriga  kelib  ijtim oiy  m u am m olarg a  y etarlicha  e ’tib o r 
qaratm agan,  m a’m uriy-xo‘jalik  xatoliklariga  yo ‘l  q o ‘ygan  va  korrupsiyaga 
qarshilik  k o ‘rsatislm i  eplay  olm agan  G .  V agnoryus  hukum ati  aholining 
noroziligiga  sabab b o ‘ldi.  U m um xalq  ovozi  bilan  saylangan  yangi  Prezident 
V.  A dam kus  1999-yilda  oldingi  hukum at  yo‘l  q o ‘ygan  xatoliklarga  barham  
beruvchi yangi hukum atni xristian-konservatorlardan iborat  qilib tuzdi. Yangi 
hukum at  ham   m am lakatda  narx-navoning  o ‘sishini  to ‘xtata  olm adi,  am m o 
korxonalarni  xususiylashtirishni  tezlashtirdi  va  kengaytirdi.  Lekin  iqtisodiy 
qiyinchiliklar  bartaraf  qilinm adi.
Litva  B oltiqbo‘yidagi  q o ‘shnilari,  Polsha  va  Belorussiya  ham da  Rossiya 
bilan  yaqin  aloqalarni  rivojlantirm oqda.  A m m o  uning  uchun  Yevropaning 
boshqa  m am lakatlari,  YEI  bilan  savdo  va  m oliyaviy-iqtisodiy  ham korlik 
m uhim roq  aham iyatga  ega  b o ‘ldi.  Litva  eksportining  50  foizi  YElga  to ‘g‘ri 
keladi.  Litva  EH X Tda  ishtirok  etm oqda  va  NATO ga  a ’zo  b o iis h   bilan  o ‘z 
xavfsizligini  m ustahkam lashga urinm oqda.