E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet275/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   271   272   273   274   275   276   277   278   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Ozarbayjon  Respublikasi
1989-yilda  Ozarbayjon  hukum ati  SSSR   xalq  deputatlari  syezdiga  hali 
ko'pchiligi  sovet  tartibotini  saqlash  tarafdori  b o ‘lgan  deputatlarni j o ‘natishi 
m u m k in   e d i.  A m m o   yil  o x irig a  b o rib   T o g ‘li  Q o ra b o g ‘dag i  q u ro lli 
t qnashuv lar  keskinlashdi.  M am lakatning  turli  m intaqalarida  ah olining   8 
fo izin i  tash k il  etg an   a rm a n la rn in g   c h iq ish la ri  k u zatild i.  B o k u d a  esa 
m illatchilar,  liberallar  va  dem okratlar  kom partiyaga  m uxolif  b o ‘lgan  Xalq 
frontini  tashkil  qildi.  U  tezda  katta  ta ’sirga  ega  b o ld i.
1989-yil  kuzidan  boshlab  O zarbayjon  suvereniteti  va  liberal  islohotlarni 
talab  qilgan  Xalq  fronti  qudratli  nam oyishlar  va  m itinglar  qildi.  1990-yil 
boshida  u  m uqobil  hokim iyat  organlarini  va  o ‘z  qurolli  otryadlarini  tuzdi, 
h u q u q -tartib o t  organlarini  boshqarishga  harakat  qildi.
Hokim iyatning Xalq fronti q o ‘liga o ‘tmasligi  uchun  SSSR Oliy rahbariyati 
20-yanvarga  o ‘tar  kechasi  Bokuga  sovet  q o ‘shinlarini  kiritib,  Xalq  fronti  va 
norozilik  ko‘rsatgan  aholi  bilan  ayovsiz  kurash  olib  bordi.  Yuzlab  o dam lar 
o ‘ldirildi,  yarador  qilindi.  Om m aviy  chiqishlar  bekor  qilindi  va  favqulodda 
holat  joriy  qilindi.  K om partiya  rahbariyati  shuning  evaziga  hokim iyatni 
saqlab  qoldi.
O z a rb a y jo n   1991-yil  av g u st  oyi  o x irid a   m u s ta q illik   t o ‘g ‘risid ag i 
d e k la ra tsiy a n i  qabul  qildi.  D e k ab r  o y id a  O z arb ay jo n n in g   M D H d a   ish ti- 
rok  etish ig a  rozilik  b ildirishi  k o m m u n istla r  h u k u m a tn in g   u m rin i  u zay - 
tird i.
Ishlab  chiqarishning  pasayishi  va  narx-navo nin g  ko‘tarilishi  1992-yil 
bahoriga  kelib  aholi  katta  qism ining  va  T o g ‘li  Q orabog‘dan  kelayotgan 
qochoqlarning  ahvolini  og‘irlashtirdi.  M.  M utalibov  rahbarlik  qilayotgan 
kom m unistlar  hukum atidan  norozilik  om m aviy  tus  oldi.  M art  oyida  bu 
h u k u m a t  a g ‘d a rild i.  A m m o  ra q ib la r   o ‘rta sid a g i  k e lis h m o v c h ilik la r 
M utalibovga  may  oyida  yana  hokim iyatga  qaytishga  im kon  berdi.  Biroq 
ikki  kun  o ‘tgandan  so‘ng  bu  hukum at  Xalq  fronti  va  «Kulrang  b o ‘rilar» 
tashkiloti  kuchlari  tom onidan  ag‘darib  tashlandi.
U m um xalq saylovlarida  m am lakat  prezidentligiga o ‘zini  «O taturk askari» 
deb atagan  m illiy-dem okrat A.  Elchibey saylandi.  U ning  hukum ati  narxlarni 
liberallashtirdi  va  yangi  valuta  —  m an atn i  joriy  qildi,  am m o  islohotlarni 
davom   ettirishdan  c h o ‘chib  turdi.  Asosiy  e ’tibor  sovet  qurollari  zaxirasiga 
ega  b o ‘lgan  qurolli  kuchlarni  shakllantirish  va  ularning  turk  m urabbiylari 
to m o n id a n   tarbiyalanishiga  qaratildi.
Biroq  1992-yilda  iqtisodiy-ijtim oiy  ahvolning  yom onlashuvi,  fron tda- 
gi  m ag‘lubiyat va T og ‘li  Q orabog‘  o ‘z m ustaqilligini e ’lon  qilganidan  keyin 
kuchaygan  turli  m ahalliy  u rug‘-a y m o q la rn in g   ig‘volari,  m ux olif  partiya- 
larning  kuchayishi,  talish  va  lezgin  ayirm achilarin in g  faollashuvi  ham da 
Xalq  F ro n tid ag i  kelishm ovchiliklar  E lchibey  hokim iyati  susayishiga  olib 
keldi.
313


Yozda  G anja  shahrida  frontdagi  m agiubiyati  uchun  P rezident  bergan 
tanbehlardan  g ‘azabga  kelgan  polkovnik  S.  G useynov  o ‘z  polkida  isyon 
ko ‘tardi  va  prezidentning  iste’foga  chiqishini  talab  qilib,  Bokuga  yurish 
qildi.  Elchibey  qarshilik  k o ‘rsatishdan  c h o ‘chidi  va  sobiq  kom m unistlar 
yetakchisi  G.  Aliyevdan  yordam   so‘rab,  poytaxtdan  qochdi.
1990-yilda  sovet  q o ‘sh in la rin in g   B okuga  k iritilish id an   no ro ziligin i 
nam oyish  qilib,  KPSS  safini  tark  etgan  G .  Aliyev  o ‘sha  paytda  o ‘z  ona 
yurti  N axichevan  avtonom   viloyatida  edi.  U  Yangi  O zarbayjon  m illiy- 
dem okratik  partiyasiga  tayanardi.  G .  Aliyev  Bokuga  kelib,  G useynov  bilan 
kelishuvga erishdi.  G useynov hukum at b o sh lig i b o iish g a   rozi b o id i, Aliyev 
esa parlam ent  raisi  etib  saylandi.  1993-yilda  G .  Aliyev  M illiy-liberal  dasturi 
bilan  chiqdi  va,  T o g ii  Q orabog‘ni  Ozarbayjonga  qaytarib  olish  va’dasini 
bergandan  keyin,  u  um um xalq  saylovlarida  Ozarbayjon  Prezidenti  etib  say- 
landi.
F itnalarga  aralashgan  G useynov  o ‘z  vazifasidan  chetlashtirildi  va  sud 
javobgarligiga  tortildi.  G .  Aliyev  va  uning  yangi  hukum ati  ijtimoiy-siyosiy 
tashkilotlarning  tarqoqligini  va  qayta  guruhlanishini  b arta raf etdi.
1995-yil  noyabrida  referendum   y o i i   bilan  yangi  konstitutsiya  qabul 
qilindi.  U nda  O zarbayjon  dem okratik  huquqiy  dunyoviy  respublika  deb 
e i o n   qilindi.  Q irqqa  yaqin  partiyalar  ishtirok  etgan  majlis  saylovlarida 
o ‘rin la rn in g   45  fo izin i  Y angi  O z arb ay jo n   p artiy a si  eg allad i.  Siyosiy 
barqarorlikni  1998-yilda  Aliyevning  yana  prezident  etib  saylanishi  m ustah- 
kam ladi.
H ukum at  o ‘rta  va  oliy  ta ii m   tuzilishi  ham d a  m azm u nini  yangiladi, 
so g iiq n i  saqlash  tizim ini  isloh  qildi.  S ud-h u q u q   tizim i  qayta  qurildi  va 
jinoyatchilikka  qarshi  kurash  kuchaytirildi.  K aspiyning  ifloslanishiga  qarshi 
choraiar  ko ‘rildi.
Bularning  am alga  oshirilishiga  ulkan  harbiy  xarajatlar  (budjetning  50— 
70  foizi)  va  iqtisodiyotning  o g ‘ir  ahvolda  ekanligi  salbiy  ta ’sir  k o ‘rsatdi.
1 994-yilda  h u k u m a t  e rk in la s h tiris h   va  x o ‘ja lik n i  d av lat  ta s a rru fid a n  
chiqarishga  urinib  k o ‘rdi.
1995-yildan  boshlab,  XVFga  tayanib,  iqtisodiyotni  barqarorlashtirish 
choralari  am alga oshirila boshladi.  Tuzilm aviy islohotlar o ik azilish in i Jah on  
banki m oliyalashtirdi.  Eng rivojlangan  m am lakatlardan katta kreditlar olishga 
va  T u rk iy a  h a m d a   E ro n   b ila n   h a m k o rlik n i  k e n g a y tirish g a   erish ild i. 
Ozarbayjonning  M D H ga qaytishi  uning h am d o ‘stlik  m am lakatlariga eksport 
k o ia m in i  oshirdi.
1996— 1997-yillarda  shu  paytgacha  m uttasil  qisqarib  kelgan  YAIM ni 
barqarorlashtirishga  erishildi.  X V Fning  yordam i  m an atn i  kuchaytirish  va 
xorijiy  investitsiya  h a m d a   tex n o lo g iy alarn i  jalb   q ilish ga  im k o n   berdi. 
Dunyodagi  eng  yirik  xalqaro  korporatsiyalar  bilan  kimyoviy,  metallurgiya, 
elektrotexnika  va  m ashinasozlik  sanoatining  rivojlanishini  ta ’m inlaydigan 
«asr shartnom asi»ning tuzilishi  1990— 1995-yillar m obaynida  ikki  baravarga
314


qisqarib  ketgan  neft  qazib  olishni  ko‘paytirish  im konini  berdi.  O zarbayjon 
neft  quvuri  G ruziy a  va  T urkiya  orqali  Y evropaga  o ‘tk azilish ig a  um id 
qilm oqda.
90-yillarning  oxirida  inflatsiya  cheklandi  va  ishlab  chiq arish   jo n lan a 
boshladi.  2003-yilgi  prezident saylovlarida G . Aliyevning o ‘g i i   Ilh om  Aliyev 
prezidentlikka  saylandi.
O z a rb a y jo n   k o ‘p g in a   x alq aro   ta sh k ilo tla r,  ju m la d a n ,  10  ta  O siyo 
m am lakatlari  (P okiston,  Afg‘oniston,  E ron,  Turkiya  va  M arkaziy  Osiyo 
davlatlari)  iqtisodiy  ham korlik  tashkilotida  ham da  Y E X H T da  ishtirok  etib 
kelm oqda.  U  YEI  va  N A TO  bilan  ham korlik qilm oqda.  A rm anistonga qarshi 
uni  q o ila b -q u w a tla y o tg a n   Turkiya  bilan  yaqin  aloqada.  M D H d a   G ruziya, 
U kraina  va  T urkm aniston  bilan  ikki  tom onlam a  m uno sabatlarni  rivojlan- 
tirishga  u rinm o qda  h am d a  T o g ii  Q orabog‘ni  qaytarishni  q o ila b - q u w a t-  
lovchilarni  izlaydi.  O zarbayjon  hukum ati  Rossiya  Federatsiyasi  to m on idan 
A rm anistonga qurol-aslaha berilishidan norozi va T o g ii Q orabog‘ning taqdiri 
belgilanadigan  xalqaro  m uzokaralarda  T o g ii  Q orabog‘ni  q atn ash ch i  sifat4- 
da  tan   olm aydi.

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   271   272   273   274   275   276   277   278   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish