E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet119/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Antifashistik  va  milliy
 
ozodlik  kurashining
 
kuchayishi
134


Yevropada  ikkinchi
 
frontning  ochilishi
ko‘rsatish  milliy  kengashiga  birlashdilar va general  de  G ollning  rahbarligini 
tan  oldilar.  Yugoslaviya,  G retsiya,  A lbaniya,  Polsha,  C hexoslovakiya  va 
boshqa  davlatlarda  ham   qarshilik  harakati  n ihoyatda  kuchaydi.
Bunday harakat Janubi-Sharqiy Osiyoda ham  vujudga keldi.  Yer sharining 
bu  m intaqa xalqlari Yaponiya bosqinchilariga qarshi m illiy-ozodlik kurashini 
kuchaytirdilar.  C hunonchi,  1943-yilning oxirida partizan otryadlari  Shim oliy 
V etnam ning  bir  qism ini  ozod  etishga  muvaffaq  b o ‘ldi.  X itoyda  ham   yapon 
bosqinchilariga  qarshi  kurash  kuchaydi.
Ikkinchi  front  nim a  va  u  nega  ochilishi  kerak 
edi?  M a’lum ki,  o ‘tgan  davr  ichida  G erm an iy a 
asosan  sovet  davlatiga  qarshi  urush  bilan  b and 
b o ‘ldi.  B inobarin,  G erm aniya  bir frontda  urush  olib borardi.  Bu  front  sovet- 
germ an  fronti  edi  va  u  ikkinchi ja h o n   urushining  asosiy fronti  hisoblanardi.
E ndi,  G e rm an iy a  va  uning  ittifo q c h ila rin i  tezro q   to r-m o r  etish  va 
Y evropada  urushni  tezroq  tugallash  uchun  fashistlarni  bir  vaqtning  o ‘zida 
ikki  frontda  urush  olib  borishga  m ajbur  etish  lozim   edi.  Buning  u ch u n  
Buyuk  Britaniya va AQSH  armiyasi  bevosita Y evropada G erm aniyaga qarshi 
urush  harakatlarini  boshlashi  lozim   edi.  Shunday  qilinsa,  G erm an iy a  ikki 
yo ‘n alishda  (fro n td a),  y a’ni  Buyuk  B ritaniya  va  A Q S H ning  birlashgan 
armiyasiga  ( G ‘arbiy front)  ham  qarshi turishga  m ajbur edi.  B inobarin,  uning 
armiyasi  ikkiga b o ‘linib urushishga  m ajb u re tila re d i.  Bu esa,  G erm aniyaning 
buningsiz  ham   o g ‘ir  ahvolini  yanada  o g ‘irlashtirgan  b o ‘lardi.
Sovet  davlati  o ‘z  ittifoqchilari  Buyuk  Britaniya  va  AQSH  oldiga  bunday 
frontni  ochish  m asalasini  1942-yildayoq  q o ‘ygan  edi,  biroq  ular  bu  m asa- 
lani  turli  sabablar  bilan  orqaga  surib  keldilar.
A m m o  yolg‘iz  sovet  davlatining  o ‘zi  G erm an iy an i  yengishi  m a ’lum  
b o ‘lgach,  u la rb u   m asalani  ortiq orqaga surish  m um kin em as,  degan  qarorga 
keldilar.  C hunki  ularni  Sovet  davlatining bu tu n   Yevropani  fashizm dan  ozod 
etishi,  b ino barin ,  butun  Yevropa  Sovetlar  nazorati  ostiga  tushib  qolishi 
m um kinligi  istiqboli  xavotirga  solib  q o ‘ydi.
1943-yilning 27-noyabr -   1-dekabr kunlari  Eron poytaxti Tehron shahrida 
3 buyuk davlat  rahbarlarining ikkinchi front  m asalasida konferensiyasi b o ‘lib 
o ‘tdi.  K onferensiyada  F.  Ruzvelt,  1.  Stalin va  U.  C herchill  qatnashdi.  Buyuk 
B ritaniya  va  AQSH  1944-yilning yozidan  kechiktirm ay Y evropada  ikkinchi 
frontni  ochishga v a'da berdilar.  Sovet davlati esa Yevropada  urush tugagach, 
Y aponiyaga  qarshi  urushga  kirish  m ajburiyatini  oldi.
1944-yilning 6-iyunida  Buyuk  B ritaniya va A Q SH ning birlashgan  qurolli 
kuchlari  AQSH  generali  Eyzenxauer  q o ‘m ondonligida  Fransiya  hududiga 
tashlandi.  Shu  tariqa  Yevropada  ikkinchi  front  ochildi.
Bu  h o disa  G e rm an iy an in g   ahvolini  y an a d a  tan g   qilib  q o ‘ydi.  Endi 
G itlerning sanoqli  kunlari qolganligi  ham m aga ayon edi.  G erm aniya armiyasi 
orasida  G itlern i  y o ‘qotish  tarafdorlari  paydo  b o id i.  U lar  G itlerni  qurbon 
berib,  G erm aniyani  halokatdan  saqlab  qolm oqchi  edilar.  Shu  m aqsadda
135



Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   115   116   117   118   119   120   121   122   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish