E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

JAOVALNI  TO ‘LDIRING
T urkiya
Eron
Afg‘oniston
ichki
siyosat
tashqi
siyosat
ichki
siyosat
tashqi
siyosat
ichki
siyosat
tashqi
siyosat
110

---

12 -§ .  Yaponiya
Yaponiyaning  ichki
 
siyosati
«Sholi  isyoni»
Yaponiya birinchi jah o n  urushida A ntanta tarafida 
qatnashdi.  B inobarin,  u  g ‘oliblar  safida  b o id i. 
A n ta n ta   Y a p o n iy a n i  q u ru q   q o ‘ym ad i.  U n g a 
S h andun  yarim   oroli,  T inch  okeandagi  G erm an iy ag a  qarashli  M arian, 
Karolina,  M arshall orollari  m andati  taqdim  etildi.  Bu orollar m uhim  strategik 
aham iyatga  ega  edi.  U lar  Yaponiyaga  T inch  okean  akvatoriyasi  m arkaziga 
chiqish  va  A Q SH   ning  asosiy  harbiy-dengiz  bazasi  b o im is h   G avay  orolla- 
riga  y aq in lash ish   im k o n in i  b erdi.  A yni  p ay td a  Y ap o n iy a  X itoy da  o ‘z 
m avqeyini  m ustahkam ladi.  U zoq  Sharq  va  T inch  okean  havzasi  davlatlari 
bozorini  shitob  bilan  egallay  boshladi.  Bu  esa,  o ‘z  navbatida,  yapon  m o n o - 
poliyalari  (M itsui,  M itsubisi, Yasuda,  S um itom ojning darom adlarini yanada 
k o ‘paytirdi.  U rush yillari yapon  m agnatlari uchun  «Oltin  davr» b o id i.  T o ‘qi- 
m achilik  4,5,  m etallurgiya  6,  m ashinasozlik  5,5  baravar  o ‘sdi.  Biroq  m am - 
lakatda  m ehnatkashlarning  turm ush  darajasi  pasaydi.  Bu  hodisa  I9 l8 -y il- 
ning  3-avgustida  T oyam a  prefekturasida  yuz  bergan  «sholi  isyoni»da  o ‘z 
ifodasini  topdi.
Bu  isyon chayqovchilar tom o nid an  sholining n ar- 
xini  oshirib  yuborish  natijasida  kelib  chiqdi.  Ю- 
avgustda  isyon  Kiotoga  ham   tarqaldi.  Och  qolgan  isyonchilar  d o ‘konlarni 
bosib ola boshladilar.  Qisqa m uddat  ichida «sholi  isyoni» butun Yaponiyaning 
u chdan  ikki  qismiga  tarqaldi.  Biroq  h u kum at  isyonni  q a ttiq q o ilik   bilan 
bostirdi.  M inglab  kishilar  hibsga  olindi,  k o ‘plari  surgun  qilindi  va  um rbod 
qam oq  jazosiga  hukm   qilindi.
Y aponiya  m ustam lakachi  imperiyasi  asoslarini  larzaga keltirgan bu  isyon 
m ustam lakalarda  m illiy-ozodlik kurashining yangi to iq in i  koiarilishiga katta 
t a ’sir  k o is a td i.  Y ap o n iy a n in g   o ‘zida  u ru sh g a  q arsh i  kurash  kayfiyati 
kuchaydi.  Buning ustiga,  U zoq  Sharqda  Qizil Arm iya yapon bosqinchilariga 
qaqshatqich  zarba  bera  boshladi.
Shunday bir sharoitda,  1920— 1922-yillardagi  iqtisodiy  inqiroz Y aponiya 
iq tiso d iy o tig a  k a tta   zarba  b erdi.  B uning  sababi  iq tiso d iy o tn in g   tash q i 
bozorlarga  qaram ligi  edi.  Inqiroz  m am lakat  ichkarisida  m ehn at va  sarm oya 
o ‘rtasidagi  ziddiyatni  yanada  keskinlashtirdi.
1923-yilning oxiriga  kelib Y aponiya  iqtisodiyotida 
jonlanish  b o id i.  Bunga  shu  yilning  1-sentabrida 
yuz  bergan  yer  qim irlashidan  so ‘ng  boshlangan  tiklash  ishlari  qulay  sharoit 
yaratdi.  H uk um at  yirik  tadbirkorlar  zarar  k o im a slig i  uchun  barcha  zarur 
c h o r a la rn i  k o ‘rdi.  C h u n o n c h i,  u la rn in g   b a rc h a   t o i o v la r i   m u d d a tin i 
kechiktirdi.  K o‘rgan  zararlari  uchun  kom pensatsiya  to lo v in i  amalga  oshir- 
di.  Y apon  m onopoliyalari  katta foyda  m iqdorini saqlab qolish  uchun eksport 
tovarlari  narxini  pasaytirdi.  M am lakatda  c h o ‘yan  ishlab  chiqarish  2  baravar 
o ‘sdi va  1  m ln  100 m ing tonnaga,  p o i a t ishlab  chiqarish 842  m ing to nn ad an