E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Tashqi  siyosat
82


AQSH  dunyodagi  eng  buyuk  davlatga  aylangan  bir  davrda,  tabiiyki,  u 
dunyo  siyosatidan  chetda  tura  olm as  ham   edi.  A Q S H ning  Birinchi  jah on  
urushida  qatnashishi  izolatsionizm ga  uzil-kesil  chek  q o ‘ydi.  Birinchi jah o n  
urushi  tugagach,  A Q SH   ja h o n   siyosiy  xaritasini  qay ta  q u rish n in g   faol 
ishtirokchisi  b o iish g a  urinib  ko‘rdi.  C h u n o n ch i,  u  Versal  —  V ashington 
tizim ini  yaratishda  faol  qatnashdi.  Uning  q a t i y  talabi  bilan  M illatlar  Ligasi 
ustaviga  Versal  shartnom asi  m atni  q o ‘shildi.
Ayni  paytda  Buyuk  Britaniya  va  Fransiya  A Q S H ning  dunyoda,  xusu- 
san,  Y ev ro p ad a  g egem onligi  o ‘rn atilm aslig i  u c h u n   b a rc h a   c h o ra la rn i 
k o ‘rdilar.  X ususan,  V ersal  sh a rtn o m a si,  B uyuk  B ritan iy a  va  F ran siy a 
m anfaatlarini  ko‘proq  aks  ettirganligi  shu  bilan  ham   izohlanadi.
B undan  tashqari,  Parij  sulh  konferensiyasi  U zoq  S harqda  Y aponiya 
mavqeyini  ham   m ustahkam ladi.  Bular  A Q SH   tashqi  siyosatining  am aldagi 
m uvaffaqiyatsizligi  edi.  S h u n in g   u c h u n   ham   A Q SH   K ongressi  Versal 
shartnom asini tasdiqlamadi.  AQSH  Yevropadagi ta ’sirini saqlab qolish  uchun 
1921 -yilda  G erm aniya  bilan  alohida  tinchlik  sh artn om asini  im zolashga 
m uvaffaq  b o id i.
AQSH  T inch  okean  havzalarida  o ‘z  m avqeyini  m ustahkam lash  niyatida 
prezident  U.  G arding  (1921 — 1923) talabi  bilan  1921 -yilda  Vashington  kon- 
ferensiyasini  chaqirishga  erishdi.  Bu  konferensiya  qarorlari  haqidagi  1 - 2 -  
paragrafda  aytib  o ‘tildi.
A Q SH   kuchaya borgan  sari,  boshqa buyuk  davlatlarni ja h o n   bo zo rlari- 
da ta ’qib eta  boshladi.  X ususan,  Buyuk  B ritaniyaning  M arkaziy va Janubiy 
A m erik a  b o zo rid a g i  o ‘rniga  zarb a  b erd i.  M asa la n ,  1913— 1 92 7-y illar 
o ra lig id a   Buyuk  B ritaniyaning bu  m intaqa davlatlari  im portid a ulushi  25% 
d an   16%  ga  tushib  qoldi.  A Q S H n in g   ulushi  24%  d an   38%  ga  ortdi. 
A Q S H n in g   Jan u b iy   A m erika  d avlatlariga jo y lash tirg an   sarm oyasi  esa  13 
b aravar k o ‘paydi.
T o ‘g‘ri,  Lotin  Amerikasi  davlatlarining V atanparvar kuchlari  A Q S H ning 
bu  m a m la k a tla rn i  a so ra tg a   so lish ig a  b e fa rq   q a ra b   tu rm a d ila r.  U la r 
im koniyatlari  darajasida  qarshilik  k o isa td ila r.
P rezident  K.  Kulij  (1923— 1929)  davrida  Lotin  Am erikasi  xalqlarining 
m illiy -o zo d lik   kurashlari  ayovsiz  b ostirildi.  1928-yilga  kelganda  Lotin 
A m erikasining  20  d avlatidan  14  tasi  A Q S H ga  m oliyaviy  q aram   b o i i b  
qoldilar.  Shu  tariqa g ‘arbiy yarim  sharda A Q SH   sarmoyasi  tan h o  hukm ronlik 
qila boshladi.
AQSH  hukm ron  doiralari  faqat  Lotin  Am erikasi  davlatlarini  asoratga 
solish yoki  ularning ichki  ishlariga aralashish bilan cheklanib qolm adi.  AQSH 
G ‘arbiy  Yevropani  ham   o ‘z  moliyaviy  t a ’sirida  saqlab  turishga  zo ‘r  berib 
urindi.  B unda  «D aues  rejasi»  ga  (1924-y.)  katta  um id  b o g ia d i.  Bu  reja 
G erm an iy a  harbiy  qudratini  am alda  qayta  tikladi.  G erm an iy a  qudratini 
qayta tiklashdan  m aqsad  Buyuk  Britaniya va  Fransiyaning Yevropada  haddan 
tashqari  qudratli  davlatga  aylanishlariga  y o i   q o ‘ym aslik  edi.
83


1927-yilning  m art  oyida  A Q SH   harbiy-dengiz  kuchlari  Xitoyga  qarshi 
harbiy  intervensiyada  ishtirok  etdi  va  shu  yilning  aprelida  C h an   Kayshi 
am alga  oshirgan  davlat  to ‘ntarishini  q o ‘llab-quw atladi.
Prezident  G .  G uver  davrida  (1929— 1932)  A Q SH ning  harbiy  xarajatlari 
yildan  yilga  o ‘sib  bordi.  X ususan,  1929-yilda  A Q SH ning  harbiy  xarajatlari 
Fransiya  va  Y aponiyaning  birgalikdagi  harbiy  xarajatlaridan  k o ‘p  b o ‘ldi. 
Sovet  davlatini  tan  olm aslik  siyosati  davom   ettirildi.  AQSH  G erm an iya 
iqtisodiy qudratini yanada tiklash siyosatini davom ettirdi.  C hu no nch i,  1929- 
yilda  D aues  rejasini  «Yung  rejasi»  bilan  alm ashtirishga  erishdi.  Bu  reja 
G erm aniyaning  reparatsiya  to ‘lash  shartlarini  yanada  yengillashtirdi.
U zoq  Sharq  va  Tinch  okean  havzasida  AQSH  —  Yaponiya  m unosabat- 
lari  keskinlashib  bordi.  A Q SH   Buyuk  B ritaniya  harbiy-dengiz  flotining 
yetakchi  mavqeyini  yo‘qqa chiqarish uchun  ham m a choralarni  k o ‘rdi.  1930- 
yilga  kelib  am alda  bunga  erishdi  ham .  Shu  yil  L ondonda  o ‘tkazilgan  va 
dengiz  masalasini  m uhokam a  qilgan  konferensiya  ikki  davlat  harbiy-dengiz 
floti  bir  xil  qudratga  ega  b o ‘lishi  t o ‘g‘risida  q aror  qabul  qildi.
1930-yilda AQSH  tashqi  savdoda  im port  tovarlar uchun  katta boj  to ‘lovi 
joriy etdi.  Bu esa uning boshqa buyuk davlatlar bilan  o ‘zaro  m unosabatlarini 
yanada  sovuqlashtirdi.  1932-yilda  b o ‘lib  o ‘tgan  L ozanna  konferensiyasi 
A Q S H n in g   q a t’iy  q o ‘lla b -q u w a tla sh i  tufayli  G e rm an iy an i  rep aratsiy a 
to ia s h d a n   am alda  ozod  etdi.  Bu  esa  G erm aniya  harbiy  q udratining  tikla- 
nishiga  xizm at  qildi.
F.  Ruzvelt  davrida  (1932— 1945)  A Q S H ning  xalqaro  mavqeyi  yanada 
m ustahkam landi.  1933-yil  16-noyabrda  AQSH  Sovet  davlatini  tan  oldi  va 
u bilan  diplom atik m unosabat o ‘rnatdi.  Lotin Amerikasi  xalqlari  k o ‘z o ‘ngida 
AQSH  o ‘zining bu  m intaqadagi  tashqi  siyosatining tub  m ohiyatini  niqoblash 
m aqsadida  «yaxshi  q o ‘shnichilik»  shiorini  e ’lon  qildi.
A Q SH   G erm aniya  va  Y aponiyaning  agressiv  rejalariga  qarshi  xalqaro 
to ‘siq  q o ‘yish  borasida  am alda  jiddiy  harakat  qilm adi.  A ksincha,  1935- 
yilda  AQSH  Kongressi  «Betaraflik  to ‘g‘risida»  qonun  qabul  qildi.  Q onun 
prezidentga  urushda  qatnashayotgan  tom onlarga  qurol  sotishni  taqiqlash 
huquqini  berdi.  Biroq  G erm aniya  va  Italiya  urushuvchi  davlatlar  ro ‘yxatiga 
kiritilm agan  edi.  Shuning  uchun  ham   ular  A Q SH dan  qurol  sotib  olishlari 
m um kin  edi.  A ksincha,  agressiya  qurbonlari  b o ig a n   Efiopiya  va  Ispaniya 
A Q S H dan  qurol  sotib  olish  va  qarz  olish  huquqlaridan  m ahrum   etilgan 
edi.
A Q S H ning  betaraflik  siyosati  am alda  G erm aniyaning  kuchayishini  va 
yangi  urush  o ‘ch o g ‘iga  aylanishini  ta ’m inladi.
Shunday  qilib,  ikki  jah o n   urushi  o ra lig id a   AQSH  dunyodagi  eng  boy 
davlatga  aylandi.  «Ford»,  «Jeneral  M otors»,  «D yupon»,  « P o ia t  tresti»  kabi 
gigant  kom paniyalar  yanada  kuchaydi.  D unyoning  ko‘p joylarida  o ‘z  ta ’si- 
rini  o ik a z d i.  « B o iib   tashla,  hukm ronlik  qil»  prinsipiga  am al  qildi.  Boylik 
orttirish  m aqsadida urushlarni qoilab-quvvatladi.  M a ’naviy tubanlikka ketdi.
84



Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish