E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

2
.
160

---

1 7 -§ .  Ikkinchi  jahon  urushidan  keyin  G ‘arb
 
davlatlari  ijtimoiy-iqtisodiy va  siyosiy taraqqiyotidagi
 
o ‘ziga  xos  xususiyatlar
Sharq  va  G ‘ arb
 
tushunchalari  haqida
«Farog‘at  davlati»ning
 
vujudga  kelishi
Tarix va  geografiya  fanlarida  «Sharq»  va  « G ‘arb» 
tu s h u n c h a la ri  b ir  xil  m a ’n o n i  a n g la tm a y d i. 
G eografiyada  S h arq  Quyosh  chiqish  to m o n in i, 
G ‘arb  esa  Q uyosh  botish  tom onini  anglatsa,  tarixda  bu  ikki  tu sh u n c h a  
m utlaqo  boshqa  m a’no  kasb  etadi.  Ayni  paytda  ular  turli  tarixiy  davrlarda 
turlicha  m azm unga  ham   ega  bo'lgan.
M asalan,  «Sharq»  so‘zi  dastlab  noxristian  olam ga  nisbatan  ishlatilgan. 
Keyinchalik esa bu so‘z m ustam laka hududlarga nisbatan q o llan ild i.  «Sovuq 
urush»  yillarida  esa  «Sharq»  so ‘zi  SSSR  va  uning  ittifoqchilariga,  « G ‘arb» 
so‘zi  esa  AQSH  va  uning  ittifoqchilariga  nisbatan  ishlatildi.
K e y in c h a lik   « S h arq »   s o ‘zi  iq tis o d iy o ti  b o z o r   m u n o s a b a tla r ig a  
asoslanm agan  to talitar  davlatlarga  nisbatan,  « G ‘arb»  so‘zi  esa  iqtisodiyoti 
bozor m unosabatlariga asoslangan  dem okratik davlatlarga  nisbatan  ishlatildi.
Yer  yuzida  bugungi  kunda  190  dan  ortiq  davlat  bor.  M utaxassislarning 
fikricha,  u lardan  atigi  75  tasi  iqtisodiyoti  b o zo r  m unosabatlariga  asoslangan 
dem okratik  davlat  hisoblanadi.
G ‘arbning  Ikkinchi ja h o n   urushidan keyingi taraq- 
qiyotining  o ‘ziga  xos  asosiy  xususiyatlaridan  biri, 
G ‘arbda  farog‘at  davlatining  vujudga  kelganligi 
edi.  Bunday  davlat  XX  asrning  50-yillarida  q a ro r topdi.  60—70-yillarda  esa 
ravnaq  topdi  va  yanada  m ustahkam landi.
«Farog‘at  davlati»  nim a  o ‘zi?  Farog‘at  davlati  —  bu,  bozor  iqtisodiyotini 
saqlagan holda, o ‘z fuqarolari uchun farovon hayot va shu hayotni ta ’minlashga 
qodir  ijtimoiy  ta ’m inot  darajasini  kafolatlaydigan  dem okratik  davlatdir.
Insoniyat  bunday  davlatni  XX  asrning  50-yillarida  yarata  oldi.  Buning 
sababi  —  ay n a n   shu  davrga  k elganda  ilg ‘o r ,  so g ‘lom   fikrli  k ish ila r, 
siyosatchilar  fuqarolarning  ijtimoiy  him oyasi  m asalasi,  huquq  erkinligini, 
binobarin,  davlat ana shu  huquqning am alda  ro‘yobga  chiqishini  kafolatlashi 
zarurligini  t o i a   anglab  yetganliklari  edi.
X o‘sh,  qanday  om illar  farog‘at  davlatini  qurishga  im kon  bergan?
Bu  o m illam ing  birinchisi  —  Ikkinchi  ja h o n   urushidan  keyin  yangidan 
boshlangan dem ok ratik  harakatning kuchli  to i q in i   edi.  D em okratik  kuchlar 
ch u q u r  ijtim oiy  islohotlar o ik azilish in i  talab  qildilar.  Ikkinchidan,  farog‘at 
davlatining  q a ro r  topishida  «sovuq  urush»  h am   katta  rol  o ‘ynadi.  G ‘arb 
siyosatchilari  o ‘z davlatlari  hududida q o ‘poruvchi  kom m unistik g‘oyalarning 
ildiz  otishini  aslo  istam aganlar.
F uqarolarni  q o ‘poruvchi  kom m unistik g ‘o y alar ta ’siridan  him oya qilish- 
ning  eng  sam arali  vositasi  ad o latli va farovon ja m iy a t  qurish edi.  F arog ‘at 
davlati  o ‘z - o ‘zidan  qurilib  qolm as  edi,  a lb a tta .  C h u n k i  b u n d ay   davlat
11