Е. Б. Бабский, А. А. Зубков, Г. И. Косицкий, Б. И. Ходоров


расм. Кортикоретикуляр боғланишлар



Download 13,93 Mb.
bet408/493
Sana09.07.2022
Hajmi13,93 Mb.
#760607
1   ...   404   405   406   407   408   409   410   411   ...   493
Bog'liq
fizi

234расм. Кортикоретикуляр боғланишлар


А -ретикуляр формациянинг каттаярим шарлар пустлогига кутарилувчи активлаштирувчи таъсирларнинг таркалиш йулларини таъсирловчи схемаси. Б-катта ярим шарлар пустлогидан ретикуляр формацияга тушувчи йуларнинг схематик тасвири. Бу йулларнинг специфик афферент йуллар коллетераллари Билан конвергенция курсатилган. Cn- ярим шар пустлогига борадиган ва ретикуляр формацияга коллетерал берадиган специфик афферент йуллар.

гипоталамуснинг дорсал кисми, пўстлок ости ядролари ва лимбик система таъсирланганда хайвоннинг хулк-атворига бевосита алокадор булган баъзи ухшаш эффектлар келиб чикиши бунинг далилидир. Камушлар бош миясининг турли соҳалари — гиппокамп, гипоталамуснинг дорсал қисми ва ўрта мияга электродларни сурункасига киритиб қўйган Ж. Олдс тажрибалари фавқулодда ибратлидир. Электродлар стимуляторга улаб қўйилган. Каламуш ричагни оёқ панжаси билан босиб стимуляторни ишга сола оларди. Каламуш ричагни тасодифан босиб миянинг муайян структураларида қисқа муддатли электр тебранишини вужудга келтиргач, ричагни мунтазам босиб, ўз миясининг марказларига таъсир эта бошлаганлиги экспериментда маълум бўлди (235расм). Электродлар гипоталамуснинг дорсал қисми ёки ўрта миянинг ретикуляр формациясига яхши жойлаштирилган бўлса, каламуш бошқа ҳар қандай фаолиятдан воз кечиб ва овқат билан иши бўлмай ричагни соатига 8000 мартагача босаверди. Электродлар бош миянинг юқорироқдаги бўлимларига жойлаштирилганида ўзигаўзи таъсир этиш частотаси камайди. Бу тажрибаларга асосланиб, ҳайвон миясининг муайян структураларига таъсир этилганда қандайдир мусбат реакциялар келиб чиқади, уларни шартли равишда «қаноат» ёки «роҳат реакциялари» деб аташади.


Электродлар гипоталамуснинг медиал қисмида турган бўлса, ўзига ўзи таъсир этиш частотаси ҳайвоннинг тажрибадан олдин оч бўлганига ёки мириқиб овқат еганига қараб ўзгарди. Электродлар гипоталауснинг латерал қисмига киритилган бўлса, ўзига ўзи таъсир этиш частотаси жинсий гормонлар киритилгач кучайиб, кастрация(бичиш)дан кейин камайди. Узига ўзи таъсир этиш тажрибаларида юзага чиқадиганреакциялар овқат рефлексларига ёки шартсиз жинсий рефлексларга боғлиқ эканлиги юқоридаги маълумотлардан




Download 13,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   404   405   406   407   408   409   410   411   ...   493




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish