Дунё океани деб нимага айтилади?


Минерал таркиби бўйича кремнийли жинсларнинг қандай турлари ажратилади?



Download 0,77 Mb.
bet60/64
Sana24.02.2022
Hajmi0,77 Mb.
#220498
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   64
Bog'liq
2 5222084575806623114

Минерал таркиби бўйича кремнийли жинсларнинг қандай турлари ажратилади?

Кремнийли жинслар минерал таркиби бўйича опалли, опалхалцедонли, тридимитли, халцедонли, халцедон-кварцли ва кварцли турларга бўлинади.


  1. Сульфатли жинсларга қайси турдаги ётқизиқлар мисол бўлади?



  1. Сульфатли жинслар қандай ҳосил бўлади?




  1. Каустобиолитлар нима?

Нефть ва газ, кўмир ва ёнувчи сланецлар ҳамда бошқа табиий органик бирикмалар ер пўстида минерал ҳосилаларнинг алоҳида гуруҳини ҳосил қилади. Уларни ёнувчи фойдали қазилмалар ёки каустобиолитлар дейилади (грекча – «каусто» – ёнувчи, «биос» – ҳаёт, «литос» – тош). Улар бирламчи манба – тирик мавжудотларнинг қолдиғидан иборат бўлган органик моддаларнинг қайта ўзгариши натижасида вужудга келган.

  1. Торф ва сапропеллар қандай ҳосил бўлади?

Торф — органик кислоталар билан бойиган ярим парчаланган ва гелга айланган ўсимлик қолдиқларидан (барглар, шохлар, илдизлар) иборат қўнғир ёки қора масса
Торф ўсимлик материалининг кўмирга айланиш йўлида дастлабки босқични белгилайди. Торф мураккаб кимёвий таркибга эга бўлиб, ҳосил бўлиш шароитлари, ўсимликларнинг кимёвий таркиби ва уларнинг парчаланиш даражаси билан белгиланади. Торфнинг элементар таркиби ёнувчи массада: углерод 50-60%, водород 5-6,5%, кислород 30-40%, азот 1-3%, олтингугурт 0,11,5% (баъзан 2,5) бўлади. Компонентли таркибида органик масса миқдори сувда эрувчи моддалар 1-5%, битумлар 2-10%, осон гидролизланувчи бирикмалар 20-40%, целлюлоза 4-10%, гумин кислоталари 15-50%о, лизинг 5-20%. Органик массада углероднинг миқдори, сув ва кулни ҳисобламаганда, 55-60% га боради. Торфнинг тузилиши толали, тупроқсимон, ранги қўнғир, таркибида терриген қўшимчалар ва янгидан ҳосил бўлган минераллар (сидерит, вивианит ва б.) бўлади. Текстураси бир жинсли, баъзан қатламли. Торф ботқоқликларда ҳосил бўлади. Ботқоқлик ўсимликлари (мох, ўтлар) қуриб, ботқоқликнинг кислородсиз тубига чўкади ва бактериялар ёрдамида парчаланади. Торф конлари текислик рельефига эга бўлган мўътадил-нам ва нам тропик иқлимли ҳудудларда мавжуд. Торф маҳаллий ёқилғи ва табиий ўғит сифатида ишлатилади.

Download 0,77 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   56   57   58   59   60   61   62   63   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish