Дунё океани деб нимага айтилади?



Download 0,77 Mb.
bet2/64
Sana24.02.2022
Hajmi0,77 Mb.
#220498
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64
Bog'liq
2 5222084575806623114

Дунё океани ложаси нима?

Дунё океани ложаси. Дунё океани ложаси 3-4 дан 6 км гача бўлган чуқурликда жойлашган бўлиб, океанларнинг 50 % дан ортиқ майдонини эгаллайди. Унинг рельефида абиссал (юнонча «абисос» - тубсиз) текисликлар ҳамда абиссал сувости тепаликлари ва тоғлари ажратилади. Абиссал текисликлар океанларнинг анча қисмини эгаллайди ҳамда Атлантик океанида чуқурлиги 2-3 км ва Тинч океанида чуқурроқ (6,5-6,9 км) котловиналардан иборат.

  1. Ўрта океан тизмалари нима?

Ўрта океан тизмалари (ЎОТ) узунлиги 60 минг км дан ортиқ бўлган ягона сайёрар тизимни ташкил этган ҳолда барча океанларни кесиб ўтади. Улар Осиё шельфидан Шимолий муз океани орқали Атлантика океанини шимолдан жанубга қараб қирқиб ўтади, Африкани айланиб ўтиб, Ҳинд океанига киради ва иккига ажралади. Биринчи тармоғи шимолий-ғарбга қараб Аден қўлтиғигача чўзилган (континентлар оралиғи ва континентал рифтларга туташади). Иккинчиси эса Австралияни жанубдан айланиб ўтиб, Тинч океанининг жанубий-шарқигача давом этади. Ундан Шимолий Америка материгига туташади. Уларнинг баландлиги океан ложасидан 3-4 км га боради, кенглиги эса 1000-2000 км ни ташкил этади.

  1. Материкларнинг пассив (атлантик) сувости четларига таъриф беринг?

Атлантика туридаги пассив континентал четлар учун Шимолий Муз океани, Атлантика, Ҳинд (зонд ёйидан ташқари) океанлари, Тинч океанининг антрактика чаккаси хос. Бундай кон­тинентал четларда шельф, материк ёнбағри ва материк этаги ажратилади (165-расм). Шельф бевосита қуруқликка туташган ва денгизнинг саёз қисмидан иборат бўлади. Кўп ҳолларда тубининг нишаблиги 1° дан ошмайди. Шельфнинг океан томонидаги чеккасида континент ёнбағрига ўтишида рельеф нишаблигининг кескин ошган жойини шельф увати дейилади. Тадқиқотлар шельф уватининг ўртача 200 м чўқурликда жойлашганлигини кўрсатади. Шельф кенглиги бир неча ўн километрдан 800-1000 км гача ўзгаради. Passiv chetlar yer bo’laklarining qarama-qarshi vertical harakati tufayli vujudga keladi.


  1. Download 0,77 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish