Дунё океани деб нимага айтилади?


Фаол континентал четлар деган нима назарда тутилади?



Download 0,9 Mb.
bet33/59
Sana25.02.2022
Hajmi0,9 Mb.
#274309
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   59
Bog'liq
geologiya yakuniy

Фаол континентал четлар деган нима назарда тутилади?

Фаол континентал четлар. Фаол континентал чет континент остига океан пўсти кирган жойларда пайдо бўлади. Бундай геодина­мик вазиятлар эталони бўлиб Жанубий Американинг ғарбий соҳиллари саналади ва уни анд типидаги континентал чет дейишади. Фаол континентал четлар учун кўп сонли вулканлар ва умуман кучли магматизм характерли бўлади.

  1. Пассив континентал четлар қаерларда кузатилади?

Атлантика туридаги пассив континентал четлар учун Шимолий Муз океани, Атлантика, Ҳинд (зонд ёйидан ташқари) океанлари, Тинч океанининг антрактика чаккаси хос. Бундай кон­тинентал четларда шельф, материк ёнбағри ва материк этаги ажратилади

  1. Ороллар ёйлари нима?

Оролли ёйлар - бу бир океан литосфера плитасининг иккинчиси тагига шўнғиш жойида ҳосил бўлган субдукция зонаси устида ривожланган вулкан оролларининг занжиридир. Оролли ёйларнинг намунаси сифатида ҳозирги Алеут, Курил, Мариана ороллари ва бошқа архипелагларни кўрсатиш мумкин. Оролли ёйлар иккита океан литосфера плиталарининг тўқнашувидан ҳосил бўлади. Бунда литосфера плиталаридан бири иккинчисининг остида қолиб, мантияга сўрилиб кетади. Устки ли­тосфера плитасида ороллар ёйининг вулканлари пайдо бўлади. Ороллар ёйининг қавариқ томони ютилувчи литосфера плитаси то­монига қараган бўлади. Шу томонда чуқурсувли нов ва ёйолди ботиқлиги жойлашган бўлади.

  1. Рифт нима ва унинг қандай турлари ажратилади?

РИФТ (инг. рифт — дарзлик, ёриқ, дара) — Ер пўстининг чизиқ бўйлаб йўналган йирик тектоник структуралари. Узунлиги бир неча юз км (баъзан 1000 км дан зиёд) га етади. Кўпгина океан ва континентал Рифт ларнинг эни 30—70 км бўлади, бироқ анча тор энли (5 — 20 км, Мас, Улик денгиз) ва кенг энли (200— 400 км, Қизил денгиз Р.) океан Рифтлар ҳам бор. Р. лар, одатда, кенг гумбазеимон кўтарилган жойларда материкларнинг горизонталь чўзилишидан вужудга келади (Мас, Шарқий Африка).

Download 0,9 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish