Дунё океани деб нимага айтилади?


Геологик хариталарнинг миқёсига кўра қандай турлари ажратилади?



Download 0,9 Mb.
bet35/59
Sana25.02.2022
Hajmi0,9 Mb.
#274309
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   59
Bog'liq
geologiya yakuniy

Геологик хариталарнинг миқёсига кўра қандай турлари ажратилади?

  • Геологик хариталарнинг мазмунига кўра қандай турлари ажратилади?

  • Геоморфологик хариталарда нималар акс эттирилади?

    Геоморфологик хариталарда релеф шакллари (аккумуляцион, эрозион, эрозион-аккумуляцион) келиб чиқиши ва ёшига боғлиқ ҳолда кўрсатилади

    1. Гидрогеологик хариталарда нималар акс эттирилади?

    Гидрогеологик хариталарда ерости сувлари тўпланган қатламлар ва бошқа структура шакллари, ерости сувларининг режими, тўйиниши ва сарфи, кимёвий таркиби акс эттирилади.

    1. Литологик хариталарда нималар акс эттирилади?

    Литологик хариталар одатда йирик миқёсли бўлиб, уларда тоғ
    жинсларининг литологик таркиби ва физик хусусиятлари шартли белгилар ёрдамида мукаммал тасвирланган бўлади. Литологик хариталар- дан ер юзасида ёки тўртламчи давр ётқизиқлари остида қопланиб қолган жинсламинг таркиби ва ётиш шароитларини тасвирлаш учун фойдаланилади (одатда штрихли белгилар ёрдамида).

    1. Структуралар харитаси бошқа хариталардан нимаси билан фарқ қилади?

    Структуралар харитасида қоплама ётқизиқлар остидаги айрим
    структура шакллари структура юзасининг баландлиги бир хил бўлган нуқталами туташтирувчи изочизиқларʼ (изогипслар) ёрдамида тасвирланади. Бундай хариталар еминг ички қисмидаги
    структуралар билан боғлиқ бўлган фойдали қазилма ётқизиқларини ўрганишда қўлланилади.

    1. Стратиграфик устун нима?

    Стратиграфик устун геологик харитада тасвирланган ҳудудда
    ривожланган чўкинди, вулқоноген ва метаморфик жинслар нисбий ёшига қараб табақаланган ва литологик таркиби боъйича ажратилган ҳолда тузилади.Стратиграфик устун таркибида кенлиги 2,5-3,0 см ли литологик устун ҳам бо Тиб, унда харита майдони юзасида тарқалган ва шуниндек, бурғи қудуқлари ёрдамида очилган чўкинди, вулқоноген ва метаморфик жинслар шартли белгилар ёрдамида танланган миқёсда қалинлиги билан коърсатилади


    1. Download 0,9 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
  • 1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   59




    Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
    ma'muriyatiga murojaat qiling

    kiriting | ro'yxatdan o'tish
        Bosh sahifa
    юртда тантана
    Боғда битган
    Бугун юртда
    Эшитганлар жилманглар
    Эшитмадим деманглар
    битган бодомлар
    Yangiariq tumani
    qitish marakazi
    Raqamli texnologiyalar
    ilishida muhokamadan
    tasdiqqa tavsiya
    tavsiya etilgan
    iqtisodiyot kafedrasi
    steiermarkischen landesregierung
    asarlaringizni yuboring
    o'zingizning asarlaringizni
    Iltimos faqat
    faqat o'zingizning
    steierm rkischen
    landesregierung fachabteilung
    rkischen landesregierung
    hamshira loyihasi
    loyihasi mavsum
    faolyatining oqibatlari
    asosiy adabiyotlar
    fakulteti ahborot
    ahborot havfsizligi
    havfsizligi kafedrasi
    fanidan bo’yicha
    fakulteti iqtisodiyot
    boshqaruv fakulteti
    chiqarishda boshqaruv
    ishlab chiqarishda
    iqtisodiyot fakultet
    multiservis tarmoqlari
    fanidan asosiy
    Uzbek fanidan
    mavzulari potok
    asosidagi multiservis
    'aliyyil a'ziym
    billahil 'aliyyil
    illaa billahil
    quvvata illaa
    falah' deganida
    Kompyuter savodxonligi
    bo’yicha mustaqil
    'alal falah'
    Hayya 'alal
    'alas soloh
    Hayya 'alas
    mavsum boyicha


    yuklab olish