Дунё океани деб нимага айтилади?


Ер пўстининг қандай турлари ажратилади?



Download 0,9 Mb.
bet32/59
Sana25.02.2022
Hajmi0,9 Mb.
#274309
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   59
Bog'liq
geologiya yakuniy

Ер пўстининг қандай турлари ажратилади?

Ер пўстининг батамом ўхшаш бўлмаган икки тури - континентал пўстлоқ (анча қари) ва океан пўстлоқ (200 миллион йилдан ортиқ эмас) мавжуд. Баъзи литосфера плиталари фақат океан туридаги пўстдан (масалан - улкан Тинчокеан литосфера плитаси), бошқалари эса океанпўстига пайвандланиб қолган континентал пўстнинг блокларидан иборат. Ер юзасининг 90% дан ортиқироғини 8 та улкан литосфера плиталари ташкил этади (58-расм):
Австралия плитаси

  • Антарктида плитаси

  • Африка плитаси

  • Евросиё плитаси

  • Ҳиндихитой плитаси

  • Тинчокеан плитаси

  • Шимолий Америка плитаси

  • Жанубий Америка плитаси

Ўртача ўлчамдаги литосфера плиталарига мисол қилиб Арабистон яримороли, Арабистон субконтиненти, Кокос ва Хуан де Фука, Кариб, Филиппин, Наска каби литосфера плиталарини кўрсатиш мумкин



  1. Дивергент чегаралар деб қандай чегараларга айтилади?

Дивергент чегаралар. Бу чегаралар қарама-қарши йўналишларда ҳаракатланувчи литосфера плиталари орасидаги худуд. Ер рельефидаги бу чегаралар рифтлар орқали ифодаланган, уларда чўзилиш деформацияси устиворликка эга, пўстнинг қалинлиги минимал, иссиқлик оқими максимал ва фаол вулканизм кечади

  1. Конвергент чегаралар деб қандай чегараларга айтилади?

Конвергент чегаралар. Литосфера плиталари тўқнашуви содир бўладиган чегаралар конвергент чегаралар дейилади. Бунда учта вариант бўлиши мумкин:


  1. Континентал литосфера плитасининг океан плитаси билан тўқнашуви. Океан пўсти континентал пўстга нисбатан зичроқ бўлганлиги сабабли субдукция зонасида континентлар остига ки­риб кетади.

  2. Океан литосфера плиталарининг ўзаро тўқнашуви. Бу ҳолда литосфера плиталаридан бири иккинчисининг остига кириб кетади ва устида ороллар ёйи шаклланувчи субдукция зонаси ҳосил бўлади.

  3. Континентал литосфера плиталарининг ўзаро тўқнашуви. Бунда коллизия, йирик бурмали вилоят вужудга келади. Бунга Ҳимолай тоғлари мисол бўлади.

Баъзи ҳолларда океан пўстининг континентал пўст устига сурилиши - обдукция содир бўлади. Шу жараёнлар туфайли Кипр, Янги Каледония, Уммон ва бошқаларнинг офиолитлари вужудга келган


  1. Download 0,9 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish