Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet67/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Православлик 
(Православие)
(рус.
чин эътикод) - христианликнинг 
1054 
йилда 
булиниб 
кетиши 
натижасида шаклланган шу диндаги уч 
асосий 
йуналишидан 
бири. 
Мазкур 
йуналиш 
тарихан 
христианликнинг шаркий шахобчаси сифатида руёбга чикди ва 
шаклланди. У асосан, Шаркий Европа, Якин Шарк ва Болкон 
мамлакатларида 
таркалган. 
“Православ” 
атамаси 
юнонча 
“ортодоксия” сузидан олинган булиб, илк давр христиан 
ёзувчилари асарларида учрайди. Православликнинг манбавий 
асослари Византияда шаклланди, чунки бу йуналиш у ердаги 
хукмрон дин эди.
Дунё буйича православликка эътикод килувчилар сони 217 
миллион 
атрофида 
хисобланади. 
Унда 
католикликларда 
булганидек ягона марказ х,озирга кадар йук. Бугунги кунда 
дунёда 
15 
та 
автокефаль 
(мустакил) 
Константинополь, 
Александрия, Антиохия, Куддус, Грузин, Серб, Румин, Болгар, 
Кипр, Эллада, Албан, Поляк, Чехия, Словакия, Рус, Америка ва 4 
та автоном макомга эга православ черковлари мавжуд. Улар
Православлик
(Православие) тарихи
ва таълимоти
142


умумчерков ахдмиятига молик масалаларни х,ал этишда бир- 
бирлари билан алокада булиб турадилар.
Православлик диний таълимоти “Мукаддас ёзув” (“Инжил”) 
ва “Мукаддас ривоятлар”га асосланган. Бу акидаларни православ 
черковлари илох,ий характерга эга, абадий ва узгармас деб 
билади.
“Мукаддас учлик” - худонинг бир вактнинг узида х,ам ягона, 
х,ам уч хил куриниш (Ота-худо, Угил-худо-Исо ва Мукаддас Рух,) 
да намоён булади, деб ишониш, инсонни тугма гунохкор деб 
билиш, Исонинг инсон киёфасига кириб, уз умматларини 
гунохдан халос этиш учун узини курбон килганини тан олиш, 
охиратга ва унда кайта тирилишга эътикод килиш, черковнинг 
худо 
ва одамлар 
уртасидаги 
воситачи эканига 
ишониш 
православлик диний таълимотининг асосини ташкил этади.
Православликда диакон, епископ, митрополит, патриарх каби 
диний рутбалар мавжуд. Пойтахт шахдрларнинг епископлари 
митрополит деб аталади. Православ черковининг энг олий 
мансаби 

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   63   64   65   66   67   68   69   70   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish