Дуне динлари тарихи укув кулланма


II  Илк диний тасаввурлар



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

II 
Илк диний тасаввурлар 
II 
А ним изм . 
Лотин тилида anima -

1 “рух,”, “жон” маъноларини англатади.
Анимизм рухлар мавжудлигига ишонч, табиат кучларини 
илохийлаштириш, хайвонот, усимлик ва жонсиз жисмларда рух, 
онг ва табиий кудрат борлиги хакидаги таълимотни илгари 
сурувчи илк дин шаклидир. Анимизм 1871 йили инглиз 
антропологи Эдвард Тайлор томонидан диний карашларнинг илк 
шакли сифатида олга сурилган. У тотемизм билан бир вактда 
шаклланган. Анимизм табиатнинг кудратли кучлари - осмон ва 
ер, куеш ва ой, ёмгир ва шамол момакалдирок ва чакмокларни 
илохийлаштириб, уларда рух мавжуд деб билар эди. Ибтидоий 
одамлар тоглар, дарёлар, адир, урмонлар, дарахт, харсанг тош 
жарликлар хам жонли, сезувчи ва харакат килувчи, яхшилик ва 
ёмонлик келтириши мумкин деб тушунганлар. Курбонликлар 
килиб уларнинг хаккига дуо килиб, маросимлар уюштиришган.
Баъзи антропологлар анимизмдан олдин хам диний карашлар 
мавжуд булганини даъво килиб, улар уни “аниматизм” деб 
номлайдилар. Аниматизм бир томондан нарсаларнинг узига хос 
гайритабиий кучга эга эканлигига, бошка бир томондан эса 
рухларнинг мавжудлигига ишонишдан иборат. Бу назарияга кура 
“ибтидоий инсон” бошка-бошка мавжудотларни шахе сифатида 
танишдан аввал, бутун бир оламга ёйилган хаёт багишловчи якка 
“Куч”ни тасаввурига келтирган булиши мумкин. Бундай бир 
тушунча “мана” фикри билан куллаб - кувватланган булиши хам 
эхтимол. “Мана” сузи гайритабиий, куз билан куринмас кучни 
ифодалаш учун ишлатилувчи суз булиб, уни ибтидоий диний 
тасаввурга кура кучли, таъсирчан ёки жамият томонидан эътибор 
билан каралувчи нарсалар (хайвонлар, усимликлар, тошлар) ёки 
кишилар (кабила раиси, сехргар, донишманд) да мавжудлигига 
ишонилган махфий кучни ифодалаш учун ишлатилган. Ибтидоий 
кабила аъзолари узларини куз билан куринмас кучлар билан ураб 
олинганликларига ишонганлар. Бу эътикод хар бир кабилада 
узгача номлар билан номланган.
Тейлорнинг шогирди булган Р.Мареттининг 1909 йилда нашр 
Килган “Диннинг ибтидоси” номли китобида биринчи марта 
изохланган бу назарияда диннинг келиб чикишини шахсияти
19


мавжуд булмаган умумий динамик кучдан кидириш, изланиш 
кераклигини билдиради.
Анимизм замонавий динларнинг асосий акидавий кисмини 
ташкил этади. Жахон динларида хам рухлар хакидаги таълимот 
мавжуд.
Тотемизм. Тотем сузи - Шимолий Американинг Ожибва 
кабиласи тилида “унинг уруги” маъносини англатади. Унинг 
мохияти “одамларнинг хайвонот ёки усимликнинг муайян 
турларига кариндошлик алокалари бор”, деб эътикод килишидир. 
Уругдош гурухлар узларининг умумий белгилари ва тотемлари 
булган хайвон ва усимликдан келиб чиккан деб билар эдилар. 
Тотемлар ва одамлар орасидаги алокалар узок утмишга тегишли 
булиб, уни кадимги ривоятлар тасдиклайди. Масалан, Австралия 
аборигенлари 
орасида 
сакланиб 
колган 
афсоналардаги 
тасаввурлар бунга яккол мисол була олади.
Тотемизм таъсирида пайдо булган урф-одатлар, нормалар 
асрлар давомида катьий равишда кулланилди. Табу - такиклаш, 
яъни, тотемни озука сифатида истеъмол килишни такиклаш 
тизими пайдо булди. Факатгина баъзи диний маросимларда 
рухонийлар ёки кабила бошликларига тотемни ейиш рухсат 
этилган. Тотемизм уругчилик жамоаси ижтимоий уруг кабила 
жамоаларнинг энг биринчиси саналиб, диний куринишларнинг 
тарихий асоси булиб колди.
Тотемизмнинг асосий вазифалари - бирлаштириш ва тартибга 
солишдан иборат булган. Тотемизм диний шаклларнинг илк 
даврга тегишлиси булишига карамасдан, хозирда хам баъзи 
халкларнинг урф-одатларида, эътикодларида унинг колдиклари 
сакланиб колган. Масалан, Х,индистонда сигир, Австралияда 
кенгуру афсонавий бахт келтирувчи хайвон сифатида улугланади.
Фетишизм. Фетиш сузи французча fetishe - бут, санам, тумор 
маъносидаги сузни англатади. У табиатдаги жонсиз нарсаларга 
сигинишдир. Фетиш хам салбий, хам ижобий таъсир этиш кучига 
эга.
Фетишизм ёгоч, лой ва бошка материаллардан ясалган 
буюмларнинг пайдо булиши билан бир пайтда шаклланган. 
Бутларда, туморларда жамоалар гайри табиий дунёдан келадиган 
илохий кудратнинг тимсолини курдилар.
20


Ибтидоий одамларнинг дастлабки диний таассуротлари 
умумий 
мажмуасининг 
шаклланиш 
жараёнида 
фетишизм 
якунловчи боскич булиб колди. Дунё х,акидаги тасаввурлар вакт 
утиши билан такомиллашиб борди ва инсоният хаётида узок вакт 
мобайнида у3 таъсирини утказиб келди. Барча динлардаги 
хайкаллар, суратлар, тумор, кузмунчок ва турли рамзлар хозирги 
даврда хам сакланиб колган.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish