Дуне динлари тарихи укув кулланма



Download 5,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/143
Sana13.05.2022
Hajmi5,73 Mb.
#603311
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   143
Bog'liq
Dunyo dinlari tarixi

Миллий ва диний
анъаналарнинг
умуминсоний
кадриятлар билан
уйгунлиги
203


менсимаслик, 
улар 
мансуб 
халк 
ёки 
миллатни 
хурмат 
кипмасликдир. Анъаналар ёшларни тарбиялаш, уларга кекса 
авлоднинг тажрибаларини узлаштириш воситаси хамдир.
Диний ва миллий анъаналарни ижтимоий хаётнинг куйидаги 
маънавий омилларидан бири сифатида тавсифлаш мумкин:
а) диний ва миллий анъаналарнинг авлодцан-авлодга мерос 
булиб 
утиши; 
б) 
миллий 
анъаналар 
-
умуминсоний 
анъаналарнинг таркибий кисми; в) диний ва миллий анъаналар 
миллатни бирлаштириш, хамжихатлигини таъминлаш воситаси; 
г) урф-одат ва анъаналарга эхтиром курсатиш.
Качонки 
миллий 
ва 
диний 
анъаналар 
умуминсоний 
демократик кадриятлар билан уйгунлаштирилса, шундагина 
жамият тараккиётининг ривожланишида унинг уРни алохида 
ахамиятга эга булади.
Жамият одамлар онгида маънавий ва ахлокий кадриятларни 
ривожлантирмай туриб, уз истикболини тасаввур эта олмайди. 
Маданий кадриятларимиз, маънавий меросимиз минг йиллар 
мобайнида Шарк халклари учун кудрагли маънавият манбаи 
булиб хизмат килган. Узок давом этган каттик мафкуравий 
тазйикка карамай, узбек халки авлодцан-авлодга утиб келган 
уз
тарихий, маданий ва маънавий кадриятларини хамда узига хос 
анъаналарни саклаб колишга муваффак булди.
Мухими, динлар хам халк хаёти, эътикоди ва дунёкарашига 
уз таъсирини утказмай колмайди. Бир диннинг бирор минтакада 
ёйилиши, у ердаги урф-одатлар таъсирида миллийлик касб 
этишини урганиш узига хос аник ва тулик маълумот олишга 
ёрдам беради. Дунёдаги турли халклар билан мулокот килишда, 
авваламбор, уларнинг дунёкараши, урф-одатлари, кадриятларини 
билиш катта ахамиятга эга. Юртимизда турли хил миллатлар ва 
турли дин вакиллари истикомат киладилар. Хар бир дин 
вакилларининг уз урф-одат, байрам ва маросимлари мавжуддир. 
Уларга биз хурмат билан ёндошишимиз зарур.
Диний ва миллий кадриятлар турли миллатлар ва халклар, 
ижтимоий гурухлар манфаатларига бевосита тааллукли хамда 
уларнинг тараккиёти ва истикболи учун хизмат киладиган 
маънавий, 
ижтимоий, 
ахлокий, 
хукукий, 
фалсафий 
бойликларнинг умумлашган холатдаги ифодасидир.
204


Диний кадриятларнинг вужудга келишида маълум бир 
диннинг пайдо булиши, унинг худуди, тарихи, маданияти, 
мукаддас манбалари, таълимотлари, урф-одат ва анъаналарининг 
урни 
бених,оя 
мухимдир. 
Диний 
кадриятлар 
ушбу 
дин 
вакилларининг 
табиий эхтиёж ва талабларини кондиради ва 
жамиятда узига хос уринни эгаллайди.
Диний кадриятлар:
-
муайян диннинг мукаддас саналмиш макон-манзил, 
ашёларига эътибор бериш;
-
ушбу дин таълимоти мазмунини чукур англаш;
-
дин белгилаган конун-коидаларга риоя килиш;
-
уз хдтти-хдракатларини дин белгилаган меъёрлар 
асосида олиб бориш;
-
поклик ва хдлоллик билан хдёт кечириш;
-
энг юксак орзу, ният, гоя, максад ва кизикишларини 
дин 
конун-коидаларидан 
четга 
огишмай 
амалга ошириш 
кабиларда намоён булади.
Диний кадриятларнинг урни ва ахдмияти бекиёсдир. Чунки 
у инсонларга ахлокий поклик, эзгулик, гузаллик, поклик, хдкикат, 
эркинлик, адолат, дустлик, мухаббаг, хдлоллик, мехнатсеварлик, 
ватанпарварлик каби юксак фазилатларни таргиб этади.
Диний кадриятлар хдкида фикр юритар эканмиз, уни миллий 
кадриятлардан ажратиб урганиш ёки тахлил килиш кийин. Чунки 
жамият *аётида асрлар давомида миллий ва диний кадриятлар 
бир-бири билан кушилиб, уйгунликда умуминсоний кадриятга 
айланган.

Download 5,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish