Дудуқланиш. Дудуқланувчи болалар билан олиб бориладиган коррекцион-педагогик ишлар



Download 3,38 Mb.
bet2/14
Sana16.03.2022
Hajmi3,38 Mb.
#493070
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
дудуқланиш

Ижтимоий омиллар.

  • Бола ривожланишига ижтимоий шарт-шароитлари ижобий ёки салбий таъсир кўрсатиши мумкин. Дудуқланиш юзага келишига тарбия шарт-шароити, яъни нотўғри тарбия жараёни сабаб бўлиши мумкин.
  • Эркаланган бола, одатда, атрофдагилар билан фаол муносабатга киришмайди. Унинг атрофдагилар томонидан қўйилаётган паст даражали талаблар, болани ўз имкониятини ҳар томонлама намоён этишга тўсқинлик қилади, уни бошқа болаларга бўйсунишга олиб келади. Бу шароитда бола қўрқоқ, ўзига ишонмайдиган бўлиб тарбияланади.

Дудуқланиш тақлид асосида юзага келиши мумкин.

  • Дудуқланиш тақлид асосида юзага келиши мумкин.
  • Дудуқланишни юзага келишида ўткир хроник бўлган психик травмалар ҳам сабаб бўлиши мумкин.
  • Ўткир травма – кучли, тўсатдан юзага келувчи, бир мартали психик шокдир. Бу травма қўрқув ва қўрқитиш ёки ҳаддан ортиқ ҳурсандчилик эмоциялари асосида юзага келади.
  • Хроник травма – давомли, конфликт шароитлар билан мустаҳкамланувчи қатъий психик жараёнларнинг салбий эмоциялари асосида юзага келади. Улар оиладаги таранг психологик иқлим билан боғлиқ

Дудуқланиш белгилари ва турлари

Дудуқланиш белгилари ва турлари

Дудуқланишнинг асосий ташқи белгиси нафас олиш, овоз ва артикуляция аппаратида нутқ пайтида титрашни юзага келишидир. Титроқ локализация (ҳосил бўлиш ўрни) ва ифода кучига кўра турлича бўлади.

Дудуқланишнинг асосий ташқи белгиси нафас олиш, овоз ва артикуляция аппаратида нутқ пайтида титрашни юзага келишидир. Титроқ локализация (ҳосил бўлиш ўрни) ва ифода кучига кўра турлича бўлади.

Титроқнинг икки тури мавжуд, тоник ва клоник.

Тоник титроқ бир неча мускул гуруҳларини (тил, халқум, диафрагма) мускул тонусини тўсатдан ортишида намоён бўлади.

Дудуқланувчининг нутқий аппарати таранглашган, оғзи кўпинча ярим очиқ ёки аксинча зич жисплашган, юзи кичик таранглашган ва товуш талаффуз этиш учун кетадиган жисмоний ҳаракат ифодаланган бўлади. Нутқда сўз боши ёки ўртасида узун тўхташлар кузатилади. (к...ровать, линей.... ка).


Download 3,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish