Дудуқланиш. Дудуқланувчи болалар билан олиб бориладиган коррекцион-педагогик ишлар



Download 3,38 Mb.
bet1/14
Sana16.03.2022
Hajmi3,38 Mb.
#493070
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
дудуқланиш

Дудуқланиш. Дудуқланувчи болалар билан олиб бориладиган коррекцион-педагогик ишлар.

Дудуқланиш – бу нутқ аппарат мускулларининг тортишиши натижасида нутқнинг темп, ритм ва равонлигининг бузилишидир.

Дудуқланиш – бу нутқ аппарат мускулларининг тортишиши натижасида нутқнинг темп, ритм ва равонлигининг бузилишидир.

Дудуқланиш этиологик сабабларига кўра икки типга фарқланади:

  • Эволюцион дудуқланиш. Марказий ва периферик нерв тизими нутқий механизмларини органик бузилишлари мавжуд бўлмаган, ёйиқ нутқ формаси шаклланаётган, икки ёшдан 5 ёшгача бўлган даврда юзага чиқади.
  • Симптоматик дудуқланиш марказий нерв тизимни органик бузилишлари фонида (асосан, катталарда) юзага келади. (бош мия травмалари, нейроинфекция қон-томирларни шикастланиши). Бир қатор олимлар, дудуқланиш биологик, психологик, ижтимоий омилларга боғлиқ деб ҳисоблайдилар.

Биологик омиллар

    • бола ривожланиши билан боғлиқ, дудуқланишга мойиллик;
    • 2-5 ёшли болаларда нутқий функцияли бузилишга боғлиқ, марказий нерв тизимини ривожланиши индивидуал хусусиятлари;
    • эрта нутқий ривожланиши;
    • нутқни тўлиқ ривожланмаганлиги (ўз фикрини баён этиш учун луғат бойлиги ва грамматик воситалар етишмаслиги);
    • чапқўлликни тарбиялаш (33% болаларда қайта тарбияланган чапқўлликка дудуқланишни ривожлантиради);
    • жинсий деформизм (ўғил болаларда қизларга нисбатан 4 марта кўп дудуқланиш ҳолати мавжуд).
    • марказий нерв тизимини органик касалликлари (бош мия шикастланиши ривожланишининг турли босқичларида амалга ошиши мумкин);
    • ҳомиладорликни патологик кечиши (механик, химик, эндокрен, инфекцион-шамоллаш жараёнлари);
    • туғруқ травмалари;
    • соматик мойиллик (инфекцион касалликлар, интонация, турли болалар касалликлари травмалари натижалари).

Психологик омиллар.

  • Дудуқланиш юзага келгунга қадар ота-оналар фарзандида ўзига ишонмаслик, қатъиятсизлик, қўрқув, уятчанлик ёки қарама-қарши сифатлар, асабий, негатив, агрессивликка мойиллик белгилари мавжудлигини таъкидлайдилар.

Download 3,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish