Дўстов Ҳ. Б. Коррозиядан ҳимоя қилиш


 Кислород қутбсизланиши билан борадиган коррозия жараёнлари



Download 4,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/179
Sana13.06.2022
Hajmi4,1 Mb.
#663684
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   179
Bog'liq
korroziyadan himoya qilish (1)

4.7. Кислород қутбсизланиши билан борадиган коррозия жараёнлари. 
 
Катод реакцияси электролитда эриган кислород иштирокида борадиган 
металлардаги коррозия жараёнлари кислород қутбсизланиши билан 
борадиган коррозия дейилади. 
Кислород қутбсизланиши билан борадиган коррозия энг кўп тарқалган 
коррозия жараёни ҳисобланади. Кислород қутбсизланиши билан борадиган 
коррозияланиш атмосферада жойлашган, сув ва тузли эритмалар билан 
контактда бўлган металларда юз беради. Дарё ёки денгизда сузувчи 
кемаларнинг сирт қопламалари, кимёвий заводлардаги совутиш тизимининг 
жиҳозлари, магистрал кувур ўтказгичлар, нефт ва нефт маҳсулотлари 
сақланадигани резервуарлар ва б. шулар жумласидандир. Кислород 
деполяризацияси билан кечадиган металлар коррозияси энг кўп тарқалган 
коррозя жараёнидир. 
4.6-жадвалда кислород электроди мувозанат потенциалининг муҳит рН 
га боғлиқлик қийматлари келтирилган. Бу боғланиш кислород босимининг 0,1 
МПа ва 0,021 МПа (О
2
нинг атмосферадаги парциал босими) қийматлари учун 
келтирилган. Е
р(О
2
/ОН

)
нинг қиймати жуда мусбат бўлганлиги сабабли бу 
жараён кўп ҳолларда кузатилади.
4.6-жадвал 
Кислород электроди мувозанат потенциалининг 25
о
С ҳароратдаги 
муҳитнинг рН га боғлиқлик қийматлари 
Кислороднинг босими 
Р
О
2
, МПа 
рН нинг қуйидаги қийматларида 
Е
р(О
2
/ОН

)
, В 


14 
0,021 
+1,218 
+0,809 
+0,381 
0,1 
+1,229 
+0,815 
+0,400 
О

нинг қайтарилишидаги катод жараёни қуйидаги кетма-кет 
босқичларни ўз ичига олади: 
• ҳаводаги кислороднинг электролитда эриши; 
• электролит ҳажмида эриган кислороднинг металл сиртига ўтиши; 
• кислороднинг ионлашуви; 
• ОН

ионларининг электролит ичкарисига масса олиб ўтиши; 
Кўп ҳолларда катод жараёнининг энг секин босқичи тинч турган 
электролитларда кислород диффузияси, аралаштириладиган эритмаларда эса 
— кислород ионизацияси ҳисобланади.
Аралашувчи электролитда мувозанат потенциалидан унча катта 
бўлмаган четлашишларда кислороднинг кучланиш зўриқиши ток зичлигига 


77 
чизиқли боғланиш кўринишида бўлади. Қутбланишнинг янада юқори 
қийматларида Е билан lg

орасида тафет боғланиши кузатилади.
а
 
катталик катод материалига боғлиқ. Бир қатор металлар (Fe, Сu, Аu, Pt)
учун b нинг қиймати 0,10 – 0,13 интервалда бўлади. Бу эса кислороднинг 
кучланиш зўриқишига биринчи (n = 1) электрон ассимиляция босқичининг 
секинлиги сабаб бўлишидан далолат беради. 
Бироқ кислороднинг разрядланиш жараёни концентрацион қутбланиш 
туфайли мураккаблашади. Бу кислороднинг катодга етиб келиши 
қийинлигидан вужудга келади. Бунинг сабаби олдин айтиб ўтилганидек (4.4.1. 
га қаралсин) потенциалга боғлиқ бўлмаган чегаравий диффузион токнинг 
пайдо бўлишидир.
Аслида эса потенциалнинг ўсиши чегаралангандир. Потенциални манфий 
томонган етарлича силжитилганда водороднинг ажралиши бошланиб, у 
кислород 
деполяризациясига 
қўшилади. Шундаё қилиб, умумий 
қутбланиш 
эгрилигининг 
E—i 
координаталари-даги
 
кўриниши 
4.10-расмда 
келтирилган. 
Графикнинг ABC қисми О
2
нинг 
қайтарилиш жараёнига тўғри келади. 
Боғланишнинг CKD = 
i

қисми 
чегаравий 
диффузион 
токнинг 
қийматига мос келади. Биргаликда 
борадиган 
О

нинг ионизация 
жараёни ва Н

нинг ажралиши KDF 
қисм орқали ифодаланган. Н

ажралишининг парциал эгрилиги 
расмда 
пунктир 
чизиқ 
билан 
белгиланган. 

Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish