Дўстов Ҳ. Б. Коррозиядан ҳимоя қилиш


-расм. Водород ажралиши ва



Download 4,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/179
Sana13.06.2022
Hajmi4,1 Mb.
#663684
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   179
Bog'liq
korroziyadan himoya qilish (1)

4.8-расм. Водород ажралиши ва 
металлнинг эриш реакциялари борадиган 
металлда ўлчанган катод (СВА) ва анод 
(СDЕ) қутбланиш


72 
водород ажралиши ва металл эриши жараёнларининг алоҳида-алоҳида 
олинган ҳақиқий тезликларининг потенциалга боғлиқлигини ифодалайди.
Катод қутбланишида водороднинг ажралиш тезлиги ортади, металлнинг 
эриш тезлиги эса камаяди. Демак, катод қутбланиши орқали металлни 
коррозиядан ҳимоялаш мумкин. Бу ҳодиса протект-эффект дейилади ва 
металл конструкцияларини коррозиядан ҳимоялашда кенг фойдаланилади. 
Ҳимояланадиган металлни мувозанат потенциалининг қиймати янада 
манфийроқ бўлган бошқа металлга улаш ёки ташқи катод қутбланиши орқали 
буни амалга ошириш мумкин.
Коррозия жараёнларининг баён этилган тавсифи металл сиртининг ҳам 
анод ҳам катод реакциялари учун бир хил имкониятли бўлган ҳолидагина 
ўринли бўлади. Идеал биржинсли сиртга эгабўлган металл учун (масалан, 
суюқ металл учун) бундай шартнинг бажарилишига шубҳа йўқ. Одатдаги 
қаттиқ металл (ҳаттоки жуда тоза бўлса ҳам) учун улар сиртдаги 
биржинслиликнинг муқаррар бузилиши сабабли юқоридаги шартнинг 
бажарилиши шубҳали бўлади. Бу эса металларнинг электрокимёвий 
коррозияси 
тўғрисидаги 
таълимотнинг 
дастлабки 
босқичларида 
микроэлементлар назарияси деб ном олган тушунчаларнинг пайдо бўлишига 
сабаб бўлди. Бу назариянинг таъкидлашича, оксидланувчининг катод 
қайтарилиши (маслан, водород ажралиши) коррозияланадиган металл 
сиртининг фақатгина баъзи бир қисмларидагина амалга ошади. Металлнинг 
эриши эса бошқа қисмларда ҳам юз бериши мумкин. Шу сабабли катод ва анод 
реакцияларининг фазовий ажратилиши мавжуд бўлиб, у коррозия 
жараёнларини кўп сонли “қисқа туташган галваник элементлар” нинг 
фаолияти сифатида қараш имконини беради. 
Микроэлементлар назарияси коррозия тўғрисидаги фаннинг ривожига 
ижобий таъсир кўрсатган бўлсада, умумий коррозия жараёнларига миқдорий 
баҳо бера олмади. Академик Я.М. Колотыркин томонидан электролит 
эритмаларида қаттиқ металларнинг коррозион табиатини локал элементлар 
ҳақидаги тасаввурларга мурожаат қилмасдан ҳам тушунтириш мумкинлигини 
кўрсатиб берди. Аксинча, коррозия жараёнини ташкил қилувчи ҳам анод ҳам 
катод реакциялари учун металл сиртини бир хил имкониятли деб қабул қилиш 
керак. Бу хусусий ҳолда қуйидаги тажриба билан экспериментал тасдиқланди. 
Никелнинг H
2
SO

да эриши мисолида кўрсатилдики, Н
3
О

ионларининг 
разрядланиш реакцияси металлнинг эриш тезлигига таъсир қилмайди (4.9-
расм). Бу расмдаги 3 анод қутбланиш эгрилиги коррозия потенциалига яқин 
мотенциалларда унча ктта бўлмаган тезликда кечадиган водород ажралиши 
билан борадиган катод реакцияси (4.9-расмда 2 чизиқ) натижасида анод 
токининг пасайиши туфайли тафел тўғри чизиғидан четлашади. Ташқи анод 
токи ва водороднинг ажралиш тезлигини алгебраик йўл билан қўшиш орқали 
бу реакцияга тузатмалар киритилиши қутбланиш эгрилигида анод қутбланиш


73 
эгрилиги нуқтасидан ўтувчи, етарлича мусбат потенциалларда ётувчи тўғри 
чизиқли кесма (4.9-расмда 4 чизиқ) ҳосил бўлишига олиб келади. Келтирилган 
маълумотлар шуни кўрсатадики, параллел равишда кечадиган водород 
ажаралиши жараёни бўлганда ҳам, бўлмаганда ҳам металл анод эришининг 
кинетикаси ўзгармай қолаверади. 

Download 4,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   179




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish