Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


Ал-Беруний. М инералогия, И - б е т



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

1 Ал-Беруний. М инералогия, И - б е т .
2 Ал-Беруннй. Геодезия, 83- бет.
3 А л -Б ер ун и й . М инералогия, 12- бет.
78


цийматга эга булади. Ж ам и ятд а пул ф а^ат улчов си­
фатида, умумий эквивалент сифатида 
а^амиятга эга, 
чунки булар пулнинг асосий 
вазифаси 
^исобланади. 
Лекин бу уларнинг табиати >^амда маълум табиий ^о- 
нун асосида булмай, балки шартли келишув 
туфай- 
ли содир булган. Чунки уларнинг иккиси ^ам (олтин 
ва кумуш — А. Ш.) даставвал уз мазмуни билан инсон- 
ни на туйдиради, на чанк;огини к;ондиради, на зурлик 
ёки зулм хавфидан 
1
^утк;аза олади. 
Пулнинг 
нот^гри 
ишлатилиши туфайли ёвузлик келтирувчи бойлик юза- 
га келади. 
Уз 
навбатида 
бу 
мажбурий 
ме^натни 
келтириб чи^аради. 
Беруний 
фикрича, пул туфайли 
ф а^ат турли товарлар айирбош к;илинмай, балки бето­
на куч ^ам ёлланади. «Бири иккинчисини ёллайди, яъни 
бир киши иккинчисига адолатли 
шартнома 
туфайли 
доимо ишлаши керак, бунинг эвазига у мукофотлана- 
ди»1. 
Ёлланма ме^натни 
тушунишда Беруний 
янада 
илгари кетиб, уида ф а^ат одил шартномани к^рибгина 
^олмаиди, у ^ар цаидай мажбурин ме^натга царши чи- 
1
\иб, цуйидагиларнн ёзади: «Зурлик па ёллаш ор^али 
амалга 
ошадиган 
мажбурий 
ме.\иат 
доим 
туири 
эмас».
Беруний подшолар «эркин буйсунишни» ц^р^ув ва 
зуравонлик й^ли билан буйсундиришга айлантирганла- 
рига ^айд этади.
Маълумки, урта аср мутафаккирлари узларининг энг 
эзгу орзу-умидларини адолатли шо^ зиммасига юклаган 
эди. Шу ма^садда ^укмдорларни инсоф ва адолатга д а ъ ­
ват этдилар, шу йул ор^али м ам лакатда адолат ва тенг- 
лик урнатмоцчи, инсониятни зулм ва истибдоддан халос 
этмо^чи б^лдилар. 
Бундай 
йулни Форобий, 
Навоий, 
кейинчалик Беруний 5^ам тутди. Чунки улар феодализм 
даврида яшаб, бонща й^лни к^ра олмадилар ва кейин­
чалик у (^укмронлик — А. Ш.) бонща шунга лойиц бир 
кишининг к$лида 
тупланиб, 
авлоддан-авлодга 
мерос 
булиб ута бошлайди, деб уйладилар2.
Подшолик мансаби меросга айланганини курган Б е ­
руний инсоннинг ж ам иятда тутган урни наслнинг кади- 
мийлиги, авлод-аждодларнинг хизматлари билан белги- 
ланишига 
^арши чи^ади ва кимки узининг мар^ум 
щариндош-уруги ва бувалари орк;али мансабга эришаман
' Ал-Беруний, М инералогия, 12- бет.
2 М инералогия, 27- бет.
79


деса, узи мар^умдир, лекин марз^ум авлодлари бар^аёт- 
дир, дейди.
Беруний жамиятни бошцаришда 
ж ам и ят подшога 
хизмат 
1
^илмай, балки подшо жам иятга хизмат цнлишн 
кераклигини тушунган ^олда: «идора цилиш ва бошца- 
ришнинг мо^ияти азият чекканларнинг ^у^у^ларини ^и- 
моя ^илиш, бировларнинг тинчлиги й^лида 
тинчли- 
гини йуцотишдан иборатдир»,— дейди.
Берунийнинг фикрича, табиатан бошцаришга мойил 
булган доким уз фикри ва царорларида цатъий булиши, 
уз ишларини амалга оширишда файласуфларнинг цонун- 
ларига, Александр Македонский Аристотелнинг фалса- 
фин донишмаидлигига амал ^илганидек, буйсуниши, шох;- 
нинг узи ^ам «яратувчаплнк онгига» эга булиши, к^про^ 
деэдонлар хасида ^айгурнши керак. «Зеро, подшо^лик 
де^цончиликсиз яшап олмайди». Одил ,\окимнинг асосий 
вазифаси олий ва паст та б а^ ал ар , кучлилар ва кучсизлар 
орасида тенглик, адолат ^рнатишдан иборатдир. Х^оким- 
нинг му^им вазифаларидан яна бири фан таравдиётига, 
олимларга гамхурлик ^илишдир. Беруний бунга афсона- 
вий пешдодийлар сулоласини мнсол цилиб келтириб, бу 
сулола вакиллари «янги ш а^арлар курдилар, конларга 
асос 
солдилар, ер юзида 
адолат 
барпо 
этдилар», 
дейди1.
Беруний синф ва таб акалар асоснда бойлик ва насл- 
насабнинг улурлиги эмас, балки тегишли вазифа •— маш- 
рулот ва ?^унар ётмоги лозим дейди. 
Шунинг учун у 
Хиндистондаги мавжуд табацачиликни 
1
^аттик тан^ид 
цилиб, тенгликни ё^лаб чи^ди.
Беруний узининг орзу-умидларини 
одил 
хокимлар 
билан борлаган булса-да, лекин идеал шох. уша даврда 
топилмаслигини ва булиши хам мумкин эмаслигини хис 
этди. У жо^ил ва золямларнинг мавжудлиги туфайли 
зулм ва зуравонлик кучаядн, бойлнкка хирс куйилади, 
деб таъкидлайди.
Беруний уз даврининг энг кузга куринган илм-фан 
^омнйси эди. У м ам лакат равна^ини фан р а вн а
1
\ида кура 
билди. Илм-фан саховатли хизматни уташи мумкин деб 
хисоблади. У шундай ёзади: «Менинг бутун фикри-ёдим, 
калбим •— билимларни тарриб килишга ^аратилган, чун-

К^аранг: Абу 
Рай ^он
Беруний. 
Танланган 
асарлар, I-то м , 
74- бет.
80


ки мен билим орттириш лаззатидан базфаманд булдим. 
Бунн мен узим учун катта бахт деб хисоблайман1.
Беруний фикрича, инсоннинг энг олий бахти билишда, 
чунки у а^лга эга. Б ахт ана шу нуцтаи назардан тушу- 
нилсагина ж ам иятга тинчлик ва фаровонлик келтиради. 
Инсоннинг олий фазилати эса бошкалар .^акида, ;:йникса, 
кам багаллар з^ак^ида гамхурлик цилишдан иборатдир. 
Урта асрнинг буюк олими халцларнинг дуст, иноц, итти- 
фо!\ б^либ яшаши учун курашиб келди. У инсониятга, у 
яратган фан ва маданиятга к;иргин келтнрувчи урушлар- 
ни цаттик; ^оралади. Унинг 
ХинДист° н д а
олиб борган 
кенг илмий тад^ицот ншлари халцлар уртасидаги д^ст- 
лик, узаро ^амкорлик ва маданий муносабатларни мус- 
таз^камлашга царатилган эди. Беруний маданий з^амкор- 
лик ва илм-маърифатнинг кенг тарцалишига катта эъти­
бор берди. Шундай к,илиб, Берунийнинг ж ам ият ва инсон 
ха^идаги караш лари 
асосида 
чуцур 
инсонпарварлик 
ётади.

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish