Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

3 Уша ж ой да.
76


рамиз. У бу во^еалар содир булган давр номаълум, бу 
^а^даги маълумотлар мазкур саволни ечишга етарли 
эмас, деб билади, 
бундай 
мав^еда 
туришнинг 
узи 
унинг бу м асалага табиий равишда ёндошганлигидан 
далолат беради. 
Оламнинг 
мавжудлиги 
масаласига 
келганда Беруний э^тимол у бир неча 
минг миллион 
йиллардан бери мавжуд булгандир, деган тахминларни 
айтади.
Беруний инсонлар уртасида тафовут борлиги з^а^ида 
гапирар экан, у ф ацат ташци фарцлар туррисида фикр 
юритади. Унинг фикрича, кишиларнинг ички тузилнши 
барчада умумийдир. Ана шу ну^таи назардан халрулар- 
нинг турли аждодларидан пайдо булган деган э^тимол- 
ни бутунлай рад этди. У инсон билан маймун уртасида 
Ухшашлик борлигини таъкидлайди: «Улар аъзоларининг 
ухшашлиги билан, тацщи к^ринишлари ^ам ухшаб ке­
тади» '.
Беруний фикрича инсон ^айвондан ацл билан фарц 
цмладп. Лекин мутафаккир инсоннинг .\аивондан туб- 
дан ф а р ^ и л а д и г а н бу хусуснятп 
цаидай пайдо бул- 
ганлипши тушунтирганда, худога мурожаат цилиб, ин- 
сонни худо азалдан шундай яратган, дейди.
У инсоннинг жисмоний тузилиши ва бутун ^аётини 
аншушшда географик омилнинг роли ^а^ида ажойиб 
фикрларни айтади;
«... (одамлар) тузилншларининг ранг, сурат, табиат 
ва ахлоцда турлича булиши фацатгина иасабларнинг 
турличалигидан эмас, балки 
тупроь;, сув, ^аво ва ер 
(одам яшайдиган жой) ларнинг турличалигидан ^амдир»2.
Беруний узининг «Хиндистон» 
асарида 
мусулмон­
лар билан ^индларнинг урф-одатлари уртасидаги фар^- 
ларни тахлил цилиб, 
улар географик 
боглик; деган 
фикрни илгари суради. Бояги фикрни давом эттириб, 
>^атто тилларнинг турличалиги ^ам географик шароит- 
ларга боглик; деб к;арайди ва «тилларнинг турлича бу- 
лишига сабаб одамларнинг гуру^ларга аж ралиб кети- 
ши, бир-бирларидан узок, туриши», дейди.
, Мутафаккирнинг 
инсоният 
з^аётида ва жамиятда 
географик омилнинг му^им ролини эътироф этиши уз 
даври учун катта а^амиятга эга эди.

А б у-р -Р а й ха н М ухам м ад ибн А х м а д ал-Беруни.
Собрание све­
дений дл я познания драгоценностей (Бундан кейин, М инералогия), 
М., 1963 г, 224- бет.
2 Абу Рай.\он Беруний. Танланган. аса.рлар, I-то м , 2 3 6 - бет.
77


Берунийнинг ру^ий ва моддий э^тиёжларнинг роли 
^ацидаги фикри ^ам уша давр учун ни^оятда цимматли 
фикр эди. У ж ам ият 
юзага 
келишида 
кишиларнинг 
моддий эз^тиёжининг 
ролини 
кура олди. Э^тиёжлар 
(ов^ат, кийим-кечак, ва >^. к.) ни цондирувчи зарурият- 
лар каби 
моддий 
омиллар 
инсонларни 
биргаликда 
яш аш га д а ъ ва т 
этади. 
«Э^тиёжлар 
турли-туман ва 
сон-санок;сиздир. Ф а^ат 
уларни 
бир цанча кишилар 
биргаликда таъминлай олишлари мумкин. Бунинг учун 
кишиларда ш а^арл ар ташкил этиш зарурияти тугила- 
ди» '. Беруний, одам э^тиёжининг к^плиги, ^имоя ци- 
лиш цуролига эга булмаганлиги, бир-бирини душман- 
дан .\имоя 
к;илиш зарурлиги, 
узини ва бош^аларни 
таъминлаш учун бирор ишни бажариши лозим булган-, 
лиги 
туфайли уз цариндош-уруги 
билан 
ж ам и ятда 
бирлашишга мажбур булган, деган хулосага келади. 
Уларнинг биргаликдаги турмуши инсонни ^ацик;ий цуд- 
ратга, унинг э.^тиёжларини к;ондиришга олиб келмайди, 
бунинг учун ме^нат к;илиш ^ам зарурдир.
Беруний фикрича, ацл, ме^нат, эркин танлаш инсон­
нинг ^аётини ва ижтимоий ^олатини белгилайди. Б е ­
руний инсон бошца одамларнинг бахт-саодати дацида 
доим уйлаши керак дейди ва шундай ёзади: «Муайян 
вазифаларни баж ар и ш зарурияти инсон фаолиятининг 
бир умрга яш аш ^оидасидир»2. Бу фикрни давом эт- 
тириб инсоннинг ^адр-циммати уз вазифасини 
аъло 
д а р а ж а д а бажаришидан, шунинг учун ^ам инсоннинг 
энг асосий вазифаси ва урни ме^нат билан белгилани- 
шидан иборат эканлигини таъкидлайди. Зеро, инсон ;уз 
хо^ишига ме^нат туфайли эришади.
Бинобарин у «инсонларнинг мацсад ва ниятлари ^ар 
хил булгач санъат ва ^унар ^ам турлича була бошлай- 
ди»— дейди. Б у эса ме:х;натнинг та^симланишига олиб 
келади деган фикрни олга суради.
Шуннси цизицки, Беруний пулнинг келиб чицишини. 
даставвал ме^нат тацсимоти билан богли^ деб билди3. 
Унинг фикрича, инсон уртасида олтин ва кумуш сифа­
тида пулнинг муомалада булиши махсус цимматга эга 
эмас, чунки улар инсоннинг ^еч ^андай э^тиёжини цон- 
дира олмайди. Ф а^ат 
айирбошлаш туфайли 
пуллар

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish