Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


Билиш ва мантиц (логика) тугрисида



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

Билиш ва мантиц (логика) тугрисида. 
Б и л и ш му- 
а м м о л ар и н и тазушл эти ш д а Форобий уз д а в р и д а г и ти б ­
биёт, м а тем ат и к а, мусица, тил и л м л а р и д а н в а бош ца 
ф ан с о ^ а л а р и г а дойр б ил и м д ан хам ф ой д а л ан д и . Та-
1 Ф арабий. О происхож дении 
наук. 
См: 
прилож ение 
к 
кн.
С. Н: Григоряна (И з истории 
философии 
Средней 
Азии и И рана.
V JII— X II вв.) М., 1960 г.
2 Ф оробий. И х с о ал у л ум . К опира, 1948 йил.
44


биат одамдан ташцарида, унга борлиц булмаган ^олда 
мавжуддир. Объект субъектга 
1
^адар мавжуд буладп, 
«сезилувчи нарса сезгиларга цадар мавжуд булгани ка- 
би билинувчи 
нарса ^ам 
билимга 
1
^адар 
мавжуд­
дир» >.
Форобий таърифича, одам ^з билимларини ташца- 
ридан, атрофидаги .^одисалардан билиш 
жараёнида 
олади. Б у жараён уз ичига куп восита ва усулларни: 
сезги, идрок, хотира, тасаввур ва энг му^ими, манти­
лий фикр, а^л ва нуцтаи назарни олади. М ана шу во- 
ситалар ёрдамида у фанни ургаиади.
Форобий «Илм ва санъатнинг фазилатлари» рисола- 
сида табиатни билишнинг чексизлигини, билиш билмас- 
ликдан 
билишга, 
еабабиятни бнлишдан 
оцибатни 
билишга, ^одисадан, хусусиятдан мохиятга ва ^оказо- 
ларга 
1
\араб боришини таъкидлайди.
Форобийнииг курсатишича, одам пайдо булгандан 
кейин даставвал 
«озицлантирувчн цувват» 
вужудга 
келади, унипг ёрдамида овцатланиш жараёии амалга 
ошади. Супгра шу билам бог л п булган сезги аъзолари 
(тури) пандо буладн, у .пар ёрдамида эса ,\ис, тасаввур, 
xoiiipa вужудга келади ва шуидан сунггина «хаёл кув- 
вати» ёрдамида киши билим 8*8 >^унар эгаллайди, хат- 
ти-харакат ва хул^-атвордаги гузал нарсаларии амалга 
оширади, фойдали нарсаларии зарарли нарсалардан 
фарк;ла£ди2.
Форобийнииг курсатишича, инсоннинг барча кув- 
ватлари танасининг муайян аъзолари билан узаро мод- 
дий — сабаб асосида богли^ эканлигиии таъкидлайди. 
« Б у цувватлардан бирортаси хам,— деб ёзади Форо­
бий — моддадан ажралган ?^олда яшай олмайди»3.
Форобий инсон (ру>0 жонининг бир тандан бошца- 
сига утиб, кучиб юриши мумкинлигини инкор этади ва 
уни балки тан каби индивидуал «субстанцияиинг бир- 
лиги» сифатида 
тушунади. Унинг фикри 
изчил эмас 
эди. Бундай иккиланиш Аристотелга >^ам хос б^лгаи.
У билишнинг икки шакли, бос^ичини — миссий ва 
хаёлий, ацлий билишни бир-биридан фар^лайди. Одам-
1 Форобий. Аристотель категорияларнга шар^лар. К,аранг: И з ­
бран. произведения мыслителей стран Ближнего и Среднего Восто­
ка.' М., 1961, 191- бет.
: 2-«Мажму ар-расоил», 241- бет.
3 Форобий. Фусус ал-^нкам. «М аж м у гл-Фараби». Копира, 1907, 
150— 152- бетлар.
45


ни таищи дунё билан боглайдиган сезгининг ролига 
тухталиб, Форобий уларни сезги аъзосига мувофи^ ра- 
вишда беш турга булади.
Сезгини дастлабки билимнинг манбаи деб дисобла- 
ган Форобий буюмнинг акс этиши ёки инъикоси уша 
буюмнинг ^зига мувофи^ келса, сезги хаци^ий булади, 
дейди. Форобийнинг билишда сезгининг роли ва ..уму- 
ман миссий акс зттириш тугрисидаги ^арашлари'Арис- 
тотелнинг «сезмаган одам ^еч нарсани билмайди ^ам, 
тушунмайди ^ам», деган ^арашларига жуда ухшаб ке- 
тади.
Аввало, «одам ацл ва сезги воситасида билимга эга 
булиши»1 билан 
^айвонлардан фарцланади. 
«Ацлий 
^увват» борли^даги нарсаларнинг фиррий акс этишини 
узида ифодалайди. Билиш жараёнида ердаги нарсалар­
нинг мсциятларини, сабабларини билиб олган ак;л эн- 
ди осмон жисмларини, уларнинг шаклларини билишга 
томон интила бошлайди ва узининг бу сунгги босци- 
чида инсонга у3 таъсирини курсатиб турувчи ко.инот 
а^л билан ^ушилиб кетади ва маигулик хислатига эга 
булади.
Фаол а^л олам яратилишининг босцичларидан бир« 
сифатида инсон билан бошлангич сабабни боглашга 
хизмат ^илади, бошлангич сабаб зса фаол а^л билан 
бевосита ва унга таъсир курсатиб туради. Фаол а^д 
эса ру^, жон билан богланади, жон инсон танида.мав- 
жуддир, шу тартибда «ило^ий ^аёт» хислатлари инсон­
га утади, натижада инсоннинг мо^ияти, билими — унинг 
а^ли мангулик хислатига эга булади.
Шунга ухшаш ацл муаммосига оид фикрлар илгор 
Шарц мутафаккирлари Ибн Сино ва Ибн Рушдга ^ам 
хосдир. 
.
Форобий тал^инича «сезгининг узига мувофиц тар- 
тиби булганидек а^лнинг ^ам узига мувофик; тартиби 
бор». Биринчи усул табиий фанлар (физика) учун, ик- 
кинчи усул эса математикага хосдир, бу иккала усул- 
дан ^ам жисмларнинг у ёки бу томонларини чу^урро^ 
билиш мацсадида фа^ат фанлар фойдаланади.
Форобий Аристотелга эргашиб якка буюмлар — бир- 
ламчи, мавжуд тушунча ва гоялар эса иккиламчи ва 
аниц буюмларни а^лда мавх;умлаштириш натижасида 
вужудта келади деб ^исоблайди. Форобийнинг бундам
1 «М аж м у ар-расоил», 255- бет.
46


роялари унинг универсаллар, умумий тушунчалар ха- 
^идаги фикрларида ани^ намоён булади. У «умумий ту­
шунчалар— универсаллар якка субстанциялар мавжуд 
булгани учун ^ам мавжуддир» 1 ва уларнинг мавжуд- 
лиги умуман мав^умдир деб ^исоблайди.
Купгина манбаларда курсатилишича, мантиц 
со\а- 
сидаги хизматлари учун Форобийни «Мантиций» деб 
^ам юритишган. У Аристотелнинг мантик;к;а оид барча 
асарларига илмий шар^лар ёзган ва уларни тартибга 
солган. Шунингдек у мантицца оид ^атор асарларнинг, 
жумладан, Стагиритнинг айрим ^оидалари тан^идига 
дойр рисоланинг з$ам муаллифидир.
Форобийнинг мантиц масалаларига купро^ эътибор 
беришининг асосий сабаби шундаки, у бунда илмий би­
лиш усули мавжудлигини англаб етди, чунки бу унинг 
дунё^арашига мос келар эди. Форобий таълимотича, 
тафаккур ^а^и^атни билишга хизмат цилиб, бу йулда 
у турли манти^ булимларидан тушунча, ^укм, хулоса 
чицариш, исботлаш 
кабилардан кенг фойдаланйди. 
«Манти^,— деб ёзади Форобий,— фалсафанинг у ёки бу 
цисмларида ^улланган ^олларда назарий ва амалии 
санъатларни ^амраб олувчи ^а^и^ий билимни цулга 
киритиш асбобидир».
Форобий манти^ тушунчалари ва булимларини иш- 
лаб чицишга катта ^исса ^ш ди. Унинг мантиц ва грам- 
матнканинг ^амда 
мантиций фикр билан 
нотицлик 
санъати (фикрни баён цилиш) нинг богли^лиги ^ак;и- 
даги фикрлари ало^ида д и^атга сазовор.
Форобий манти^ (логика) ни саккиз ^исмга ажрат- 
ди: 
1) оддий иборалар — тушунчалар; 
2) мураккаб 
иборалар — гаи; 3) 
силлогизмлар — хулоса чицариш. 
Долган бешта ^исм эса фикр юритишнинг шакли ва 
усулига 
оиддир: 
а) исботлаш 
(далиллаш) 
усули, 
б) диалектик усул (ёки ба^слашиш) усули; в) софис- 
тик (ёки ёлгонни 
^ацицат
к;илиб к^рсатишга и^аратил- 
ган) усул; г) нотшушк; д) шеърият. Б у бешта усул 
силлогистик санъатнинг турли хилдаги к^ринишлари 
булиб, исботлашга таянади2.
Форобий мантиций фикрлашнинг асосий шакллари: 
тушунча, ^укм ва силлогизм — хулоса чи^аришга жуда 
катта- эътибор беради. Форобий фикрлашнинг айрим


Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish