Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм. Осётрлар оиласи вакиллари 1 -бакра, 2-стерлядь, З-узунтумшук бакра (севрюга)



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

50-расм. Осётрлар оиласи вакиллари 1 -бакра, 2-стерлядь, З-узунтумшук бакра (севрюга),
4-белуга (ок бакра), 5-рус бакраси (осётри), 6-куракбурун, 7-килкуйрук, 8-филбуйин.
86
www.ziyouz.com kutubxonasi


Шунинг учун хдм унинг купайиши ва ривожланиши яхши урганилмаган. 
Уларнинг озиги сувда яшайдиган умурткасиз хайвонлар хисобланади. Ов ахд- 
миятига эга эмас.
Сирдарёда хам кичикрок, яъни узунлиги 30 см гача борадиган Сир дарё 
сохта куракбуруни (P. fedtschenkoi) учрайди. Бу баликнинг тумшуги ва боши 
устида тиканлари йук. Дум иплари билан бирга хисоблаганда узунлиги 36-40 
см га боради, Бу балик; филбуйин ёки килкуйрук деб хам аталади. Жуда кам 
учрайди. 5-6 ёшида вояга етади. Апрель ойининг урталарида ургочи балик; 1,5 
мингтагача увилдирик ташлайди. Тухумининг диаметри 1,8 мм гача боради. 
Сувда учрайдиган умурткасиз хайвонлар билан озикланади. Ов ахамиятига эга 
эмас. Сохта куракбурунларнинг учала тури хам камёб булганлиги учун 
Узбекистон «К,изил китоби»га киритилган.
Осётрлар МДХ мамлакатларидан ташкари Шимолий Америка сувларида 
хам учрайди. Демак, осётрлар асосан шимолий яримшарда таркалган. Улар 
мухим ов ахамиятига эга. Кимматбахо ва сифатли гушти хамда кора икраси 
учун овланади. Шунинг учун хам хозирги вактда бу баликлар махсус 
баликчилик заводларида сунъий урчитилиб, тухумдан чиккан ёш баликларни 
дарё ва денгизларга куйиб юборилади.
Куракбуруилар (Polyodontidae) оиласининг 
2 та тури булиб, улар 
Шимолий Америка ва Жануби-Шаркий Осиёда учрайди. Улардан бири- 
эшкакбурун (Polyodon spathula) Миссисипи дарёсида яшайди, унинг буйи 2 м, 
огирлиги 75 кг. Иккинчи тури псефур (Psephurus gladius) эса Хитойдаги Янцзи 
дарёсида учрайди, унинг буйи 7 м гача етади. Бу баликларнинг роструми узун 
ва учи кенг, япалок куракка ухшайди. Уларнинг огзи анча катта ва жагларида 
майда тишчалари бор. Териси ялангоч. Тумшугида тиканлари-шиплари йук
Тога й- суя кл и ~ б ал и кдар ни н г айрим турлари чучук сувларда хам яшайди, 
баъзи турлари эса уткинчи баликлар хисобланади. Масалан: стерлядь ва 
Америка кул осетри бир умр чучук сувларда яшайди. Белуга, рус осетри ва 
севрюгалар асосан денгизларнинг киргокка якин кисмида яшаб, тухум куйиш 
учун дарёларга киради. Улар асосан бахорда тухум куяди, икраларини сув 
тагига, айрим турлари кум ва лойга кумиб куяди. Тухуми ривожланиб то вояга 
етган баликка айлангунча хар хил турларида турлича булади. Масалан: 
стерлядл арнинг вояга етиши учун 4-6 йил, рус осетрига 8-15 йил, белу гага эса 
15-18 йил керак булади. Уларнинг серпуштлиги хам хар хил. Масалан: стерлядь 
4 мингдан 140 мингтагача икра ташлайди, Сибирь осетри 50 мингдан 500 
мингтагача, Рус осетри 70 мингдан 840 мингтагача ва Узок Шарк белугаси 500 
мингдан 4,5 миллионтагача икра ташлайди.
Тогай-суякли баликлар асосан, хайвон озикалари билан озикланади. 
Белуга йирткич, у балик, баъзан тюлень болаларини хам ейди. Осетрлар купрок 
моллюскалар билан, стерлядл ар эса сувда яшайдиган хашаротлар билан 
озикланади, Европада ва Шимолий Америкада осётрлар микдори жуда хам 
камайиб кетган. МДХ да асосан, осетрлар Каспий ва Крра денгиз хавзаларида 
овланади. Хозирги вактда осетрларнинг 90-95 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish