Доктори, проф. Э. Шерназаров


-раем. Каламушнинг сийдик-таносил системаси



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet318/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   314   315   316   317   318   319   320   321   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

238-раем. Каламушнинг сийдик-таносил системаси: 
А 

эркаги, Б 
- ургочиси: 1 - буйрак, 
2
- сийдик й^ли, 
3 - ковук, 4 - буйрак усти бези, 5 - уругдон, 6 - уругдон усимтаси, 7 - уруг
йули, 8 - уруг ггуфакчалари, 9 - простата бези, 10 - куперов бези, 11 - препуцал бези, 12 -
жинсий олат, 13 - тухумдон, 14 - тухум йули, 15 - тухум йули воронкаси, 16 - бачадон шохи,
17 - бачадон, 18 - кин, 19 - жинсий тешик.
Биртешиклиларнинг тухум йуллари бир жуфт булиб, фаллопий найлари 
билан бачадонларга булинади. Улар бевосита сийдик-таносил синусига айлана­
ди. Ь^опчикдиларда эса жуфт кин хам бор. Йулдошлиларнинг иккала кини хам
406
www.ziyouz.com kutubxonasi


бор. Уларнинг иккала 
кции
бир-бирига кушилиб ток кин хосил килади. 
Бачадонлари жуфт булиб, хар кайсиси мустакил тешик билан кинга очилши 
баъзи кемирувчиларга, куёнларга, филларга хосдир. Бачадонлари жуфт аммо 
кинга умумий тешик билан очиладиган сутэмизувчиларга сичконлар, чучкалар, 
йирткичлар киради. Бачадонлари киннинг куп кисми билан купшлиб кетган 
икки шохли бачадон йирткичлар, китсимонлар, жуфт ва ток туёклиларда, 
бачадонлари бир-бирига батамом кз^иилиб кетган оддий бачадон чала 
маймунлар, маймунлар, одам ва баъзи куршапалакларда булади. Биртешикшик- 
лилардан ташкари барча сутэзмизувчиларнннг тухуми жуда 
майда,
бунинг 
сабаби тухумида сариклик моддасининг камлигидир.
Сутэмизувчиларнинг уругланиши ички, асосан тирик тутади. Биртешик- 
лиларда чала тугишдек ходиса кузатилади, яъни уларнинг тухуми хам бачадонда 
турган вактида онадан угган ширалар билан озикданиб усади Бу ширалар 
тухумнинг пергаментсимон пустидаги майда-майда тешиклардан киради.
Йулдош ёки бола урнк Йулдош асосан сутэмизувчилар синфининг энг 
юксак тузилган кенжа синфи йулдошлилар учун хос, Аллантоиснинг ташки 
девори билан сероз кобикнинг бир кисми 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   314   315   316   317   318   319   320   321   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish