Джонов. М. Назаров, С. Юкирова, К. Юл даш кв



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/76
Sana17.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#813079
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   76
Bog'liq
тупроқ муҳофазаси. мирзажанов к, назаров м, с.зокирова, е.юлдашев

Тажриба тархи
Вариантлар
Кучат
калинлиги,
(назарий)
гектарига
минг туп
химсобида
Соф азот-
нинг йиллик
меъёри,
кг/га
\исобида
Соф фос-
форнинг
меъёри,
кг/га
Хисобида
Вариантлар
Кучат
цалинлиги
(назарий)
гектарига
минг туп
^исобида
Соф азот-
нинг йиллик
меъёри,
кг/га
^исобида
Соф фос-
форнинг
меъёри га.п
кг/га
^исобида
1

И Г
-
-
9
111
300
200
2
166
-
-
10
106
300
200
3
232
-
-
11
232
300
200
4
600-800
-
-
12
600-800
300
200
5
111
200
200
13
111
400
200
6
106
200
200
14
166
400
200
7
232
200
200
15
232
400
200
8
600-800
200
200
16
600-800
400
200


by тупрокдар агаарилиб хдидалса, эрозияга чидамлиги ортади. 
Бундай ерларда экинлардан мул \осил олиш мумкин. Тупрок, ге­
нетик к,атламларида физик-кимёвий хусусиятларини аниклаш 
учун гуртта чукур к,азилди ва генетик к,атламларга амал кдпинган 
хдлда тупрок, 
наъмуналари 
олинди. 
'Гахдиллардан 
маълум 
булдики, унинг ^айдаладиган к,атламидаги чиринди микдори (0,7­
0,9 фоиз) тупро^ кдтлами чукурлашган сари баъзан камайиб ту- 
рар 
экан. 
Бу 
тупрокдарнинг 
шамол 
ма\сулоти 
билан 
кумилганлигидан далолат беради.
Умумий азот, фосфор ва чиринди микдорига кура бу ерлар жуда 
кам хрсилли тупрокдар кдторига киради. Бугдойдан ^илинган 
тусик,нинг кенглиги 2,4 м булиб, улар 20 м орал и кда экилади (Тусик, 
деганда асосий экинлар орасига аник, масофаларда кенглиги 2,4 м 
к,илиб турли баланд пояли усимликлар экиб, шамолни тусувчи 
тусикдар хрсил к,илиш тушунилади). Усиш даврининг охиригача 
бугдой уч марта сугорилади. Бахррда бугдой буй чузиб, ерни эрозия- 
дан сакдаши учун х,ар гектар ерга 
100
кг сульфат аммоний солинди. 
1977 йил 22 апрелда тусикдар орасидаги 20 м кенгликдаги жойларга 
“Тошкент-1” гуза нави экилди. Тажриба учун угитлардан аммиакли 
селитра ва оддий суперфосфатдан фойдаланилди. 15 майга бориб, 
бугдой поясининг буйи 80-100 смга етди. Шу куни шимол томондан 
кучли шамол турди. Тусикдан турли хил узокдикда ва баландликда 
шамолнинг тезлиги куйидагича булди: очик, ерда 15 см баландликда 
бу курсаткич 
8 , 6
м/сек булса, тусик, орасидаги шамол тезлиги 0,5 
м/сек, тусикдан 20 м узокдикда эса 6,0 м/сек булди. Демак, баланд- 
лиги 80-100 см булган кузги бугдой тусикдар 15-18 м масофадаги ту­
прок, ва гуза кучатларини туса олар экан.
Кучли шамол эсган вакгда теалигини улчаш билаи бирга 
тусикдан турли хил узокдикда дефляция мах,сулоти ушланди. Ер 
сат\идан 15 см баландликда очик, ерда бу мах,сулот 55,0 граммни 
ташкил этди, баландлик оша борган сари (75-100 см) мах;сулотнинг 
микдори 8-10 баробар камайди. Очик, ерда эса барча гуза турлари 
кучли даражада шикасгланди. Тусикдан 10 м узокдикда чанг ушла- 
гичда чанг йук эди. 15 м масофада чанг шунчалик кам ушландики, 
уни улчаш мумкин булмади, 
2 0
м узокдикда эса тупрок, ва пманинг 
шамолдан бирмунча зарарланиши аникданди (
1 1
-жадвал). Кейинги 
йилларда тажрибаларда \ам шундай \ол такрорланди. гузалар 
усиб, бакувват булиб кетгач, шамоллар тезлиги бир оз пасайгач
1 0
-июнда тусик, сифатида экилган бугдой урилиб, хар гектари- 
дан 25-29 центнердан дон йигиштириб олинди.



Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish